Konzervativci još uvek ne treba da otpisuju Liz Truss

Borba za vođstvo torijevaca možda će trajati nedeljama, ali mišljenje elite je već dosta prevagnulo na stranu Rishia Sunaka, bivšeg ministra finansija i bankara Goldman Sachsa.

Londonski Times je u četvrtak podržao Sunaka. Može se očekivati da će ih pratiti Financial Times i The Economist. Ovo je mešoviti blagoslov kandidatu za kog se smatra da zastupa klasične ekonomske stavove.

Nekom čudnom alhemijom, Sunak, čija je podrška Bregzitu počela kada je sa 16 godina napisao školski esej koji osuđuje Evropsku uniju, takođe je postao miljenik onih koji su na referendumu 2016. glasali za ostanak. U međuvremenu, njegova rivalka, ministarka spoljnih poslova Liz Truss, koja je glasala za ostanak u EU i kao tinejdžerka pozvala na ukidanje monarhije na konferenciji Liberalno-demokratske partije, mogla bi da dobije podršku rojalističkog, evroskeptičnog tabloida "Daily Mail".

Takva je priroda britanske politike ovih dana.

Iako oni utiču na javno mnjenje, neće oni odlučivati na ovim izborima. Umesto toga, to je pravo nekih 160.000 članova Konzervativne partije. Prema nedavnoj anketi YouGov-a, 62 odsto njih želi Truss za lidera, što joj daje 24 poena prednosti u odnosu na Sunaka.

Bivši kancelar sada mora da se osvrne na televizijsku debatu u ponedeljak na BBC-u kako bi smanjio prednost svoje rivalke, pokazujući da ima iskustvo i samopouzdanje potrebno da preokrene ekonomiju zemlje. Krajnje je vreme da se povede debata o britanskim kompanijama. Fiskalni konzervativac Sunak i liberalnija Truss predstavljaju dve filozofije koje treba ispitati.

Nije teško shvatiti zašto mejnstrim ekonomisti smatraju Sunaka bedemom protiv populističke plime. Ranije ove godine, bivši kancelar je potrošio milijarde na ublažavanje štete izazvane pandemijom. Sada cilja na inflaciju kao državnog neprijatelja broj jedan.

Takođe, on će osvrće na "Trussonomics", podršku ministarke spoljnih poslova za smanjenje poreza, sa svim rizicima koje to može da izazove. Argument protiv Truss tvrdi da će smanjenje poreza povećati deficit. Na kraju krajeva, ta politika bi se vodila bez sigurnosne mreže koju ima američka ekonomija i benefita koje nosi američki dolar.

Torijevci se još sećaju "Barber booma" iz sedamdesetih (nazvanog po tadašnjem kancelaru torijevaca), koji se završio inflatornim krahom.

Truss planira da otkaže povećanje poreza za zaposlene i poreza na korporacije, dok istovremeno skida porez na zelenu energiju na računima za struju. Ove mere bi koštale državnu blagajnu 30 milijardi funti (36 milijardi dolara) godišnje. Dugove koje je vlada nagomilala tokom pandemije "trebalo bi odvojiti i otplaćivati ih sporije, kao što je Britanija uradila sa svojim ratnim dugovima", tvrdi Truss. Ona optužuje svog protivnika da guši rast.

Ove rečenice su muzika za uši konzervativne desnice, koja nepravedno karikira Sunaka kao socijaldemokratu u plavoj odeći. Poresko opterećenje je na najvišem nivou od vremena posleratne laburističke vlade pre 72 godine. Evroskeptična desnica je gladna svoje preferirane ishrane smanjenja poreza. Oni takođe podržavaju plan Truss da poništi protokol o Severnoj Irskoj, čak i ako to znači veći sukob sa Briselom.

Članovi stranke su nekad aplaudirali bivšem kancelaru što je finansirao bolovanje zbog odsustva. Sada navijaju za Trussovu i njenu punu podršku Ukrajini. Takođe, kao preporođeni pristalica Bregzita, Truss ima podršku zbog uporne težnje da postigne trgovinske sporazumime sa zemljama van Evropske unije. Mnogi koji još uvek tuguju zbog odlaska Borisa Johnsona takođe krive Sunakovu "izdajničku" ostavku za ubrzanje pada lidera i žele osvetu - smatrajte da to znači još glasova pod sloganom "Lizz-za-premijera".

Da li je ekonomski argument već prevagnuo u Sunakovu korist? Ne. Truss ga naziva "kandidatom za ekonomsku politiku kontinuiteta". U intervjuu za BBC, ona je osudila "nezdrav konsenzus između Ministarstva finansija, ekonomista iz Financial Timesa za ponavljanje vrste ekonomske politike poslednjih 20 godina", koja nije Britaniji donela željene rezultate.

Optužnicu treba detaljnije ispitati. Još od finansijskog kraha, stopa rasta Britanije je usporila do puzanja, a produktivnost je zaostajala za konkurentima - što je mnogo prethodilo izlasku zemlje iz jedinstvenog evropskog tržišta. Pogled na osnove je kasnio. I Sunak i Truss, koja teško da je ekonomski nepismena, služila je na pet pozicija u kabinetu, uključujući glavnu sekretarku Trezora, treba da nam kažu kako bi pokrenuli britanski motor.

Da li je Sunak u pravu, na primer, da krene u petogodišnji program za uravnoteženje budžeta i smanjenje deficita na 80 sa 96 odsto BDP-a? Mnogi glavni ekonomski komentatori bili su uznemireni njegovim povećanjem poreza na dobit, koje će od aprila plaćati i poslodavci i radnici. "Bio je to pogrešan potez, primenjen na pogrešne ljude, u pogrešno vreme", rekao je "Financial Times", a drugi komentatori su se složili.

Povećanje korporativnog poreza bez širih reformi podsticaja za investicije u Velikoj Britaniji moglo bi biti pogubno. Čak je i OECD, klub bogatih svetskih ekonomija, koji teško da je gnezdo poklonika Ayn Rand, upozorio da bi ovogodišnje povećanje poreza (što nije prihvatila nijedna druga zemlja G7) moglo gurnuti Veliku Britaniju u nepotrebnu recesiju. Drugi ukazuju na smanjenje poreza predsednika Donalda Trampa, koje je imalo mali inflatorni efekat.

Ekonomska debata će imati dvostruki uticaj od prisiljavanja Sunaka da pokaže svoju drugu stranu. Na kraju krajeva, on se zalaže i za reforme na strani ponude i deregulaciju. Kao pristalica Bregzita, on je zagovornik "Singapura na Temzi" isto koliko i Truss.

Kao kandidat "za promenu", optimizam Truss bi mogao da je odvede preko linije u trci za lidera torijevaca i premijera. Oni koji sumnjaju misle da bi njena strategija kasnije mogla biti testirana do uništenja, ali njene pristalice misle da će im snažna "Trussonomika" pomoći da pobede na sledećim opštim izborima 2024. godine.

U teškim vremenima, biračima je potrebna poruka nade, a ne samo predavanje o tome koliko loše stvari mogu da budu i šta ne treba činiti privredi. To je razlika između dva kandidata. I pokazalo se to opravdanim ili ne, nada obično pobeđuje.