Produktivnost regionalnih trgovaca raste, ali skaču i troškovi rada

Maloprodavci su u 2022. godini znatno povećali produktivnost. Na praktično nepromenjenom broju zaposlenih, zabeležen je dvocifren porast prihoda. Međutim, taj napredak su odmah podelili sa svojim zaposlenima, jer su troškovi zaposlenih porasli za 14 odsto, skoro isto kao i rast prodaje.   

Iako maloprodaja robe široke potrošnje predstavlja radno intenzivnu delatnost, na primeru 12 najvećih maloprodajnih lanaca Adria regiona videli smo da troškovi zaposlenih u ukupnim prihodima od prodaje učestvuju sa tek umerenih 10 odsto u proseku.

Generalni problem u industriji predstavlja nedostatak kvalifikovane radne snage. Niske plate (najčešće ispod nivoa potrošačke korpe) i loši uslovi rada osnovni su razlozi odliva zaposlenih. Ovaj problem, prisutan već duži niz godina, sve se više rešava uvozom radnika iz zemalja van Evropske unije (EU), dok povećanje zarada predstavlja drugi važan instrument kojim se problem pokušava ublažiti, posebno u visoko inflatornom okruženju. 

Poredeći kompanije iz regiona, vidimo da najveći trošak po zaposlenom beleže maloprodavci iz Slovenije. Ovakav podatak nije iznenađujuć, imajući u vidu viši nivo raspoloživog dohotka u zemlji, odnosno skuplju radnu snagu i veća opterećenja na zarade. Ali ako uzmemo u obzir da slovenačke kompanije imaju i veći nivo ostalih poslovnih troškova (što ukazuje na opšti nivo cena koji utiče na troškove, poput troškova rente, na primer) jasno je da ove kompanije imaju i najviše izazova da uvećane troškove prebace na kupce, pa trpe veći pritisak na profitne margine u odnosu na svoje regionalne konkurente.

Najniže troškove po zaposlenom su zabeležile Mercator S u Srbiji i Konzum u Bosni i Hercegovini (BiH), naročito kada vidimo da ove kompanije isplaćuju niže zarade u odnosu na glavne konkurente sa istog tržišta. Međutim, to ima svoje negativne aspekte, jer zaposleni u tim kompanijama donose najniži nivo produktivnosti u čitavom regionu, ukoliko posmatramo ostvarene prihode od prodaje po zaposlenom. 

Kada je u pitanju produktivnost, diskonteri se izdvajaju u odnosu na tradicionalne igrače, što ne iznenađuje imajući u vidu njihov poslovni model zasnovan na nižem nivou usluga u prodavnici. Tako u slučaju Hofera u Sloveniji ili Lidla u Hrvatskoj, prodaja po zaposlenom je četiri puta veća u odnosu na najmanje produktivnog konkurenta iz regiona.  

Inače, maloprodavci su tradicionalno fokusirani na rastuću produktivnosti po zaposlenom, što je i zaista ostvareno u 2022. godini. Međutim, takvo poboljšanje nije došlo kao rezultat poslovnih poboljšanja ili tehničkih unapređenja (bar ne materijalno značajnih) već pre kao rezultat nominalnog rasta vrednosti prodate robe, podstaknutog rastom ulaznih troškova pod uticajem inflacije. Da budemo precizniji, prodaja po zaposlenom je povećana za 12 odsto u proseku za posmatranu grupu preduzeća, dok je rast prihoda bio sličnih 14 odsto u 2022. godini. Produktivnost u maloprodaji robe široke potrošnje se generalno povećava automatizacijom procesa, skladišta, uvođenjem samouslužnih naplatnih kasa i robota za onlajn porudžbine. Automatizacijom se smanjuje broj zaposlenih, te rešava problem nedostatka radne snage.

Makroekonomski podaci za 2023. godinu ukazuju na to da je i dalje prisutna tendencija rasta zarada u celokupnom sektoru maloprodaje (iako značajno manja u odnosu na tendenciju koja je zabeležena u 2022. godini). Kakav efekat će imati na poslovanje kompanija i kako je rast uticao na profitabilnost, ostaje da vidimo sa finansijskim izveštajima za 2023. godinu.