.webp){kind=icon}
Model po kome maloprodajni lanci danas upravljaju nekretninama i način na koji investiraju u svoju maloprodajnu mrežu se značajno promenio u odnosu na period od pre 10 godina. Ranije, sa širenjem prodajne mreže, osnovna strategija maloprodavaca bila je intenzivna kupovina nekretnina koja bi bila često finansirana bankarskim kreditima, a što je dalje uticalo i do značajne zaduženosti kompanija. Agrokor grupa (danas Fortenova Group, vlasnik Konzuma i Mercatora) je najbolji primer za to u regionu.
Strategija ulaganja u nekretnine je bila prihvatljiva kada su cene nekretnina bile niske, ali danas, kada one dostižu vrtoglave visine, maloprodavci se radije opredeljuju da ih rentiraju. Prodajno-zakupni aranžmani (engl. sale and lease back) postali su sve popularniji zahvaljujući pozitivnom uticaju koji imaju na novčani tok preduzeća a koji se potom može koristiti za nove poslovne prilike i širenje biznisa, ili pak smanjenje zaduženosti bilansa. Ovo posebno ide u prilog tradicionalnim trgovcima koji po pravilu raspolažu i upravljaju velikom fiksnom imovinom.
U pojedinim slučajevima, prostor koji je ranije korišćen samo od strane trgovca, sada se preuređuje u manje maloprodajne parkove za nekoliko zakupaca. To znači da trgovac sada koristi (zakupljuje) manji prostor, što ima više pozitivnih efekata za kompaniju: svež priliv gotovine od prodaje imovine, niže troškove po prodajnoj jedinici (zbog manje veličine) i potencijal za veću prodaju zahvaljajući većem broju posetilaca u povezanim radnjama.
Opširnije
Šta je dovelo do dvocifrenog rasta prodaje elektroopreme u regionu
U svetu proizvodnje električne opreme, kompanije u regionu su zanimljivo složile svoj proizvodni miks.
25.12.2023
Prometi u Ušće šoping centru prevazišli i 2019. godinu
Aleksandra Grbić, direktorka u MPC Properties, kaže da su se prometi izjednačili ili su čak i prevazišli 2019. godinu.
04.12.2023
Oktobar doneo prvi znak oporavka srpske maloprodaje
Posle osam meseci uzastopnog pada, realni promet u srpskoj maloprodaji na međugodišnjem nivou u oktobru je stagnirao.
30.11.2023
Analiza BBA: TC Ušće najbolje u Adria regionu naplati svaki kvadrat
Beograd ima najveću potrebu u regionu da otvara nove tržne centre, pokazuje najnovija analiza Bloomberg Adrije.
27.11.2023
'Trgovcima od 136 dinara maloprodajne cene ostane osam'
Proteklih meseci su mnogi, pa i predstavnici države, upirali prstom u trgovce kao jedne od glavnih generatora inflacije u zemlji.
01.11.2023
Ovo najbolje možemo videti na primeru kompanija Delhaize Srbija i Mercator u Sloveniji. Delhaize Srbija je prodao prostor hipermarketa Tempo Ada u 2022. godini, ali je kompanija nastavila svoje maloprodajno poslovanje na istoj lokaciji, samo pod drugačijim (manjim) formatom. Mercator u Sloveniji je započeo sličnu praksu 2021. godine, kada su prodata 22 maloprodajna mesta koja su potom uzeta u zakup. Šta više, ova kompanija je najavila prodaju zemljišta određenim investitorima koji će u saradnji i za potrebe Mercatora izgraditi nekretnine koje će iznajmljivati kompaniji.
Bloomberg
Slične strategije se mogu videti u telekomunikacionoj industriji. Telekom operateri danas prodaju infrastrukturu mobilnih mrežnih tornjeva kako bi dobili sveža sredstva za dalji razvoj osnovnog poslovanja, dok infrastukturu nastavljaju da koriste pod zakupom.
Ulazak velikih tradicionalnih maloprodajnih lanaca iz razvijenih zemalja je obično išao putem akvizicija ili privatizacije državnih preduzeća. Sasvim drugačiju strategiju ulaska na nova tržišta pokazali su diskonteri poput Lidla ili Hofera (Aldi) realizujući ih putem green field investicija. Verujemo da iza ovakvih odluka stoji potreba da se kontroliše celokupno poslovanje i obezbedi veća samostalnost upravljanja biznisom.
Bloomberg
Lidl ekspanzivno otvara više radnji odjednom kako bi iskoristio efekte ekonomije obima na osnovu njihove dobro poznate politike centralizovanih nabavki za više tržišta. Ovakva poslovna politika ima za rezultat niže ulazne troškove, što omogućava kompaniji da posluje sa konkurentnim cenama. U slučaju kompanija kao što su Hofer ili Lidl, najveći deo fiksne imovine je u sopstvenom vlasništvu, dok je kod tradicionalnih ritejlera oko 70-80 odsto sa potencijalom daljeg smanjenja.
