U svetu proizvodnje električne opreme, kompanije u regionu su zanimljivo složile svoj proizvodni miks tako da ne budu konkurencija jedna drugoj, a opet spadaju u istu industriju. Prava, direktna konkurencija im je tek na par sati vožnje avionom. Na prvu ispada da im je prosečni rast prodaje od preko 20 odsto i odbrana dvocifrenih povrata na investirani kapital zadnjih godina jednostavna igra, ali globalno je konkurencija oštra, a barijere za ulazak na tržišta su visoke. Zbog toga se ovi proizvođači, najčešće, fokusiraju na jednu kategoriju proizvoda i jako ulažu u tehnološke inovacije.
U svrhu objašnjenja uspešnosti poslovanja igrača u industriji električne opreme Adria regiona, njihove strategije mapirali smo po kompleksnosti njihovih proizvoda. S jedne strane su oni u Sloveniji i Hrvatskoj, čiji proizvodi rade na visokom i srednjem naponu, odnosno smatraju se kompleksnijim proizvodima, najčešće rađenim po meri. Uspešnost takve proizvodnje često se povezuje sa investicijama, koje kod ovih proizvođača iznose iznad sedam odsto vrednosti prihoda od prodaje. Proizvođači niže dohodovnih proizvoda, jednostavnih poput običnih sklopki i prekidača, u proseku ulažu oko četiri odsto ekvivalentne vrednosti prodaje. Ipak, prava ambicija lokalnih proizvođača vidi se kada se u obzir uzmu ulaganja velikih globalnih kompanija, čiji je odnos kapitalnih ulaganja i prihoda jedva na tri odsto.
Regionalni proizvođači
Osim domaćih proizvođača, u regionu funkcionišu i distributeri velikih svetskih proizvođača. Ti distributeri popunjavaju rupu koju su ostavili domaći proizvođači, posebno za specifične proizvode koji rade na visokom naponu ili jednostavno prodaju rešenja koja automatizuju prenos i generaciju energije. Na primer, Siemens Energy pokriva rešenja sa visokim i srednjim naponom, dok se Schneider fokusira na rešenja sa srednjim i niskim naponom. Dok Siemens Energy možemo videti kao podizvođača za termoelektrane (i druge infrastrukturne projekte), Schneider se fokusira na visokogradnju, uglavnom u korporativnom sektoru. Velika prednost ovih igrača, koju pak nemaju domaći proizvođači, jeste know-how grupe stečen na projektima u celom svetu.
Regionalni distributeri
Ne samo da regionalni proizvođači mogu da pariraju distributerima nego su i zajednički poduhvati relativno učestali i predstavljaju priliku da regionalni igrači uđu u proizvodnju kompleksnijeg asortimana. Na primer, projekat Siemens Energyja i Končar energetskih transformatora, proizvodni program koji uključuje rešenja visokog napona - generatorske transformatore, autotransformatore i usluge servisa. Uopšte, organski rast u ovom smeru za regionalne proizvođače će sigurno zahtevati dosta keša i vremena te je u nekoj meri jasno zašto su specijalizovani u određenom proizvodnom segmentu. U svakom slučaju, specijalizacija u određenoj niši može doneti koristi, s tim da nije usko vezana za izuzetno ciklične sektore, na primer auto-industriju.
Globalni igrači
Osim svega navedenog, ovi igrači su dosta angažovani u današnjem trendu zelene tranzicije. Posebno bi trebalo da se taj angažman manifestuje u regionu, koji ima snažan potencijal generisanja energije iz solara, i to od 3,5 do 4,0 kWh dnevno po instaliranom kapacitetu. To je za barem petinu više od većine zapadnoevropskih zemalja. Kako se nadograđuje regulativa za obnovljive izvore energije, a posebno nakon zadnjeg talasa inflacije nošenog, između ostalog, poskupljenjem energenata, potražnja će se neizbežno slivati u ovaj sektor. Na primer, procenjuje se da bi do 2050. godine globalno bile potrebne investicije vredne barem 50 biliona dolara za ostvarenje ciljeva nulte emisije štetnih gasova. Skraćeno, igrači koji uspeju da se ovde pozicioniraju na vreme će ubrati plodove ranog ulaska, a proizvođači elektroopreme su u prvom redu fronta održive energije.