Milenijalcima otežan put do sopstvenog stana

Tost od avokada, selceri i slike sa odmora na Instagramu nisu razlozi zbog kojih milenijalci i pripadnici generacije Z nisu uspeli da uštede i isplate svoj put do vlasništva kuće.

Dugo sam bio vatreni branilac iznajmljivanja i stojim iza mišljenja da to nije jednako bacanju novca. Ipak, zbog haotičnog tržišta iznajmljivanja poslednjih godina deluje da je kupovina praktičan potez, čak i u gradovima sa visokim troškovima života, barem iz perspektive logistike i emocionalnih previranja. Problem je u tome što se potencijalni kupci kuća širom zemlje suočavaju sa nedostatkom stambenog prostora, često su uvučeni u ratove nadmetanja i što su gledali kako njihova kupovna moć erodira kako stope na hipoteke rastu.

Milenijalci nemaju drugog izbora osim da naprave kompromis - bilo tako što će odustati od vlasništva nad kućom ili se suočiti sa realnošću da ne mogu da priušte ono što žele.

Milenijalci su poznavali samo niske stope na hipoteke, što je usmerilo naša očekivanja o tome šta je razumno na nerealno mali broj u poređenju sa prethodnim generacijama. Godine 2009, kada su najstariji milenijalci počeli da razmišljaju o kupovini kuće, stopa hipoteke je bila oko 5,4 odsto. Ostala je ispod pet odsto u narednoj deceniji, pre nego što je u toku pandemije pala ispod tri odsto. Sada se krećemo ka dvocifrenim stopama po prvi put od ranih devedesetih.

Oni koji su propustili priliku da kupe kuću izgubili su desetine hiljada dolara u kupovnoj moći od kraja 2022. Njihova frustracija je pojačana činjenicom da cene domova nastavljaju da rastu jer je inventar stanova dramatično opao od pandemije.

Srednja prodajna cena nove porodične kuće u junu bila je 415.400 dolara. U avgustu 2022., potencijalni kupac je mogao da priušti kuću od 416.500 dolara sa mesečnom otplatom od 2.500 dolara na hipoteku po 5,5 odsto, prema posredničkoj agenciji za nekretnine Redfin Corp. Danas, taj isti kupac može sebi priuštiti kuću od približno 368.750 dolara sa stopom hipoteke od sedam odsto (koja raste).

Da, znamo, dvocifrene stope na hipoteke bile su norma za mnoge bumere koji su kupovali u tridesetim, ali pristupačnost nije ni približno ista, čak i nakon prilagođavanja inflaciji.

Srednja prodajna cena kuće u poslednjem kvartalu 1985. godine iznosila je 86.800 dolara, što danas iznosi oko 245.000 dolara, što je otprilike onoliko koliko je prosečna cena kuće bila 2012. Današnji kupci moraju da izdvoje oko 70 odsto više nego 1985. godine, prilagođeno inflaciji. Ni plate nisu održale korak. Prema najnovijim podacima sa popisa, prosečni prihod domaćinstva u SAD iznosi 70.784 dolara u 2021. On je bio 23.618 dolara na početku 1985. godine, što iznosi oko 68.434 dolara danas. Sve zajedno, troškovi kuće su porasli sa oko 3,5 puta godišnjih prihoda na skoro šest puta.

U ovoj situaciji, koliki deo vaše plate bi trebalo da ide na stanovanje? Finansijski planeri bi savetovali da troškovi budu ispod 28 odsto bruto mesečnog prihoda, što znači da ćete morati da zaradite šestocifrenu sumu da biste kupili kuću vrednu 416.500 dolara uz 20 odsto depozita i hipoteku od otprilike 2.500 dolara.

Sa bruto godišnjim prihodom od 90.000 dolara, mogli biste sebi priuštiti da plaćate 2.100 dolara (ili malo više jer ima smisla malo povećati tih 28 odsto ako vaš hipotekarni kreditor dozvoljava). Ali 20 odsto depozita na kuću od 416.500 dolara znači skoro celu godinu prihoda. Dodajte na to studentske zajmove, automobil i druge troškove života i nije ni čudo što se ljudi bore da budu konkurentni na ovom stambenom tržištu.

Ako zanemarimo probleme sa ponudom i kupovnom moći, milenijalci moraju biti spremni da naprave kompromise ako žele da se pridruže grupi vlasnika kuća.

Možda i ima nade. Kolumnista Bloomberg Opiniona Conor Sen je nedavno napisao da bi privreda mogla dovoljno usporiti u prvoj polovini sledeće godine, što bi smanjilo stope na hipoteke. Međutim, čekanje može izgledati rizično jer bi mogle proći godine da se stvori optimalnije okruženje za kupce.

Opcija koja najviše frustrira, posebno za one koji su odlagali kupovinu svog prvog doma do sredine tridesetih, jeste da možda nećete biti u mogućnosti da preskočite prvi, manji dom koji ćete brzo prerasti. Možda ste zamislili četiri spavaće sobe, tri kupatila i dovoljno prostora za decu (ili pse) da trče okolo, kao i 10 minuta vožnje do posla.

Umesto toga, ako je vlasništvo nad kućom važan kamen temeljac vašeg finansijskog (i mentalnog) zdravlja i dobra investicija, možda je vreme da prilagodite filtere pretrage onome što je u okviru vašeg budžeta, čak i ako to znači kuću u gradu ili manje spavaćih soba i kupatila, umesto vašeg ponoćnog fantazijskog skrolovanja veb sajtovima za kupovinu stanova. Alternativno, možete biti kreativni i kupiti kuću za više generacija sa članom porodice ili dupleks koji delimično izdajete.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar