Crna Gora je kripto-raj u nastajanju

Nakon parlamentarnih izbora održanih u Crnoj Gori 11. juna gotovo je izvesno da će izvršnu vlast u toj državi preuzeti politički pokret "Evropa sad", koji je osnovan svega pre godinu dana. "Evropa sad" donosi inovativnu ekonomsku strategiju koja odudara od uobičajene u regionu, u kome vlada strategija fiskalne odgovornosti, to jest maksimalne štednje, koja je usvojena kroz uticaj nekadašnje kancelarke Nemačke Angele Merkel.

Strategija datog pokreta cilja na stimulisanje potrošnje putem povećanja zarada građana, to jest potrošača, i balansirane raspodele poreskih dažbina. U sklopu ove zamisli nalazi se i očita namera pokreta "Evropa sad" da Crna Gora postane utočište za kripto-kapital. To se može nazreti iz mnogih sastanaka lidera pokreta Milojka Spajića sa kripto-biznismenom Vitalikom Buterinom, ali i iz mnogih samita kripto-zajednice koji se poslednjih godina održavaju u Crnoj Gori.

Razumljivo je da pokret u svojoj kampanji i obraćanju građanima akcenat stavlja na podizanje minimalnih zarada i prosečnih plata, pre nego na privlačenju kripto-kapitala, o čemu se malo zna na Balkanu, a ono što se zna je na nivou mitologije ili je jednostavno (loše) prevedeno sa Twitter naloga raznoraznih kripto-brokera sa Zapada.

Naličje reformi "Evrope sad" jeste pogoršanje pružanja zdravstvenih usluga u državnom sektoru jer su ukinuti direktni doprinosi za sistem zdravstvenog osiguranja i povećani tempo zaduživanja države. Ukoliko pokret "Evropa sad" uspe u tome da zadrži fiskalnu stabilnost, na građanima Crne Gore će biti da odluče da li im se dopada viši životni standard ili bolji kvalitet državnih usluga, oba ne mogu imati jer je u pitanju fiskalna reforma, Crna Gora ipak nije nabasala na nalazište nafte koje bi proizvodilo kapital samo od sebe.

Kripto i oni koji ne vole države

Kripto narativ je, međutim, interesantniji jer je dosad i šira balkanska javnost upoznata barem sa postojanjem ovog finansijskog instrumenta i digitalne valute. Kako bismo razumeli kakvu ulogu na tom tržištu može da igra jedna balkanska država sa niskim stepenom internet pismenosti, prvo treba objasniti filozofsko-ideološke temelje kriptovalute.

Najveći strah libertarijanaca jeste povećanje uloge države u ekonomiji, pa i u društvu. Dalje, da bi se kripto razvio, bila je potrebna široko rasprostranjena kultura internet komunikacije, faktičko stapanje konkretne i meta realnosti, što je bilo moguće jedino na tehnološki naprednom i ka individualnom potrošaču usmerenom Zapadu. Najposle, bilo je neophodno da ti libertarijanci koji žive kroz internet raspolažu sa dovoljno kapitala kako bi mogli da postanu samostalni ulagači, da faktički finansiraju kripto-startapove, što je opet bilo moguće jedino u redovima razvijenog zapadnog IT sektora.

Ukoliko sklopimo ovaj trodelni portret ličnosti, dobijamo dobro plaćenog IT libertarijanca koji zazire od države, pa i društva kao takvog, i koji ima dovoljno novca na rukama da sa istomišljenicima pokuša da ponovi uspon i pad internet mehura krajem prethodnog stoleća.

Opština Budva (Facebook page)

 

Čak i na primerima uspešnih poslovnih ljudi tog tipa, poput Elona Muska i Davida Sacksa, možemo videti da se radi o osobama koje poseduju tendenciju da podržavaju populističke političke pokrete i raznorazne teorije zavere, a sve u svrhu oponiranja državi (u njihovom slučaju SAD), koje se toliko boje i kojoj nimalo ne veruju.

U tom domenu, veliki problem za tehnološki napredna zapadna društva predstavlja latentna posledica istog tog razvoja, a to je deifikacija internet kapitalista. Tu treba dodati i prirodu zapadnog obrazovnog sistema, orijentisanu na stvaranje specijalista, bez opšteg znanja o društvu. Stvaranje internet božanstava, koja ne razumeju društveni, istorijski i filozofski kontekst sopstvene civilizacije, pokazaće se veoma opasnim za funkcionisanje zapadne liberalne demokratije.

Regulacija stiže na Zapad, a istok Evrope je utočište

Kako je sad Crna Gora ili Balkan uopšte povezan sa kripto-pokretom? Kripto-tržište se protokom vremena proširilo, a već je uspelo da pretrpi i svoje prve ozbiljne kontrakcije, to jest gubitke. Od užeg libertarijanskog jezgra, kripto-tržište je stabilnim rastom privuklo finansijske špekulante sa svih kutaka planete.

Ovi špekulanti ne trguju samo datim finansijskim instrumentima u lošoj veri, već su u potpunosti, po metodi Stanislavskog, ušli u ulogu zapadnih kripto-entuzijasta. Niče sve više i više neregulisanih kripto-kompanija, koje štete ugledu i dovode u egzistencijalnu opasnost samu kripto-zajednicu.

Tako su Rusija, Ukrajina, pa i Kazahstan, postali centri kripto-produkcije, takozvanog majnovanja, pre ruske invazije na Ukrajinu. Manjak regulacije, to jest digitalna nepismenost državnih administracija Istočne Evrope, svakako je pomogla datom procesu.

Crna Gora, kao i obično na Balkanu, stiže na žurku pred njen kraj, kada je sve što je vredelo već konzumirano u zadovoljstvu.

Državna regulacija kripto-tržišta na Zapadu je veoma blizu. Date digitalne valute biće strogo nadgledane od strane agencija koje se bave praćenjem trgovine finansijskim kapitalom, poput američke Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC). FDIC je već pokrenuo nekoliko sporova protiv kompanija za mešetarenje kripto-finansijskim instrumentima bez nadzora.

Bloomberg

 

Otuda se za Crnu Goru otvara uzak prozor privlačenja najsumnjivijeg kripto-kapitala koji preventivno beži, ne sa zapadnog tržišta, već od zapadnih registara i nadzornih institucija. Ovaj kapital pokušava da nađe utočište gde god je to moguće, jer mu svaka godina neometanog "poslovanja", predstavlja dodatni ciklus nekontrolisane zarade.

Potencijal za Crnu Goru (i veliki rizik)

Ne treba se prepuštati procenama da će kripto-tržište u potpunosti propasti, to je nemoguće jer ono predstavlja inovativni instrument finansijske trgovine koji omogućava još brži obrt kapitala, a taj obrt predstavlja zamajac globalne ekonomije koja počiva na finansijskim instrumentima, a ne na realnoj ekonomiji.

Koliko će ovaj opšti ekonomski model uspeti da funkcioniše zavisiće od opšte planetarne geopolitičke stabilnosti - što više ratova, što viši stepen fragmentacije globalne ekonomije na blokove, to će realna ekonomija dobijati na značaju, a finansijski obrt postati neodrživ kao temelj ekonomije.

Ipak, slobodno, neregulisano kripto-tržište će vrlo brzo postati deo prošlosti. Crna Gora se nalazi van EU i ima mogućnost da ostvari korist privlačeći kripto-kapital različitog kvaliteta, drugim rečima stabilnosti, u sledećih nekoliko godina. Pod uslovom da država sama ne uloži kapital u kripto, kao što je nekada kralj Milan Obrenović uložio u bankrot srpsku železnicu, sve će biti u redu.

Bloomberg

 

Za Crnu Goru je bitno da ona sama i njeni građani ne postanu žrtve špekulantskog kripto kapitala. S druge strane, Crna Gora će se, čim njen kripto-poduhvat krene, naći pod pritiskom evrobirokrata da reguliše dato tržište, što će opet postati jedan od kamena spoticanja za pristupanje EU.

Na kraju će Crna Gora zasigurno morati da uskladi svoju finansijsku regulatornu politiku sa Briselom, ali postoji opipljiva nada da neće biti prisiljena da to uradi u kratkom roku, što svakako znači barem nekoliko fiskalnih godina pridodavanja ekstraprofita od kripto-kapitala.

Kao i sa fiskalnim programom "Evrope sad", uspešnost crnogorskog kripto-poduhvata zavisiće od umešnosti lidera buduće crnogorske vlade da minimizuju rizike po državu, a maksimizuju profit.

Ne uliva poverenje činjenica da na našim prostorima jednostavno nema socijalno-političke kulture koja bi iznedrila i obrazovnog sistema koji bi osposobio istinske stručnjake u kripto-sektoru. Bojazan da će onaj koji želi da prihoduje na kraju sam ostati kratkih rukava, i skraćene političke podrške, veoma je realan.

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.