Izbori u Turskoj neće ispuniti sve želje Zapada

Deset dana pre najvažnijih izbora na svetu 2023. godine, borba između turskog predsednika Recepa Tayyipa Erdogana i njegovog glavnog opozicionog kandidata Kemala Kilicdaroglua je neizvesna. Ankete sugerišu da su svi ishodi mogući: Erdogan bi mogao da produži vladavinu i u trećoj deceniji ili da izgubi predsedničku funkciju, a njegova Narodna alijansa bi mogla da zadrži ili izgubi parlamentarnu većinu.

Ipak, u predizbornim govorima predsednika i visokih ličnosti njegove AK partije čuo se prizvuk očaja, što bi moglo nešto da nagovesti. Da bi odvukli pažnju birača od katastrofalno lošeg upravljanja ekonomijom, oni ponavljaju iste floskule kako bi se povezali sa biračima. Sam Erdogan, koji se vratio posle trodnevne pauze zbog stomačnog problema, zagovara stavove protiv LGBT zajednice i tvrdi da opoziciju podržavaju teroristi.

Tu je i najstarija optužba od svih: lideri AKP optužuju Zapad da planira da utiče na rezultat glasanja. Na kraju krajeva, ističu oni, predsednik Joe Biden snimljen je dok kaže da SAD treba da "ohrabri" opoziciju da pobedi Erdogana na izborima. Ministar unutrašnjih poslova Soleyman Solyu upozorio je na zapadni "pokušaj političkog puča" na dan izbora.

Erdogan je takođe aludirao na "zaveru" protiv njega. Osvrćući se na sebe u trećem licu, rekao je televiziji CNN Turk: "Zapad govori da je protiv Erdogana. Njihov neprijateljski stav prema Erdoganu je neprijateljski stav prema mojoj naciji - moja nacija će osujetiti ovu zaveru 14. maja".

Takve histerične izjave o zapadnim zaverama deluju kao da Erdogan smišlja izgovore dok se priprema za poraz. Ipak, nije sasvim pogrešno pretpostaviti da bi Bidenu i mnogim evropskim liderima bilo drago da mu vide leđa - velikim delom zbog njegovog otvorenog neprijateljstva prema njima i njegovog zanemarivanja njihovih strateških problema. Kilicdarogluov pomirljiv ton, oštar kontrast Erdoganovom žestokom tonu, bio bi dobrodošla promena.

Zapadni lideri se nadaju da će promena rukovodstva u Ankari dovesti do brzog povratka Turske ka Severnoatlantskom savezu (NATO) nakon godina plovidbe ka istoku. U trenutku kada se NATO suočava sa najvećim izazovom invazije Vladimira Putina na Ukrajinu, alijansi bi bilo drago da Turska bude deo konsenzusa.

Čak i ako izbori dovedu do najgoreg ishoda za Erdogana, zapadni lideri bi trebalo da se uzdrže od prevelikih očekivanja od Kilicdaroglua. Kao prvo, on će verovatno sačuvati politički kapital koji je stekao iz pobede za domaće prioritete - kao što su oslobađanje političkih zatvorenika, slobodna štampa, ukroćenje visoke inflacije, spasavanje oslabljene valute i popravljanje štete od februarskih zemljotresa - umesto da ga troši na preokrete u spoljnoj politici. S druge strane, on deli Erdoganov pogled na svet u brojnim oblastima u kojima odstupa od zapadne perspektive.

Ako Zapad želi da Kilicdaroglu bude fleksibilan u spoljnoj politici, moraće da mu pomogne da poočisti nered koji je Erdogan napravio od turske ekonomije - ili, ako to ne uspe, da bude strpljiv dok se uhvati ukoštac sa tim Herkulovim zadatkom.

Jedno sporno pitanje gde NATO može da očekuje brzo rešenje ako Kilicdaroglu pobedi je pristupanje Švedske toj alijansi: opozicija je već rekla da će ukloniti Erdoganov veto. Moguće je da bi alijansa mogla imati 32 članice do jula, kada se države okupe na samitu u Vilnjusu.

Ali malo je verovatno da će Kilicdaroglu brzo ukloniti drugi trn koji remeti odnose Turske sa zapadnim saveznicima: Erdoganovu kupovinu ruskog odbrambenog raketnog sistema S-400, koji potencijalno ugrožava odbranu NATO-a. Kilicdaroglu je ranije podržao kupovinu. Takođe, rekao je da želi da održi dobre odnose sa Rusijom, koja je postala jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Turske, kao i ključni snabdevač energijom. Moskva ne bi blagonaklono gledala na Ankaru, koja odustaje od sporazuma o S-400.

Iz istog razloga, Zapad ne treba da očekuje da se vlada Kilicdaroglua pridruži režimu sankcija Rusiji, niti da će učestvovati u bilo kakvoj ekonomskoj blokadi. Kao i Erdogan, on će tvrditi da Turska igra korisniju ulogu kao potencijalni mirotvorac u Ukrajini i kanal kroz koji ukrajinsko žito može da stigne do drugih delova sveta.

Još jedna oblast u kojoj će ih Kilicdaroglu razočarati je Sirija, posebno u njegovim odnosima sa kurdskim grupama koje su pomogle Zapadu u borbi protiv ISIS-a. Između Erdogana i opozicije ima malo slaganja jer smatraju da kurdske grupe, od kojih su neke povezane sa terorističkim organizacijama, predstavljaju egzistencijalnu pretnju Turskoj. Čak i da želi da bude fleksibilan, prisustvo nacionalističke partije Iji u Kilicdarogluovom savezu će mu ostati u rukama po pitanju kurdskih pitanja.

Isto tako, Kilicdaroglu želi da deportuje milione sirijskih izbeglica nazad u njihovu ratom razorenu domovinu, što se neće dopasti grupama za ljudska prava.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar