.webp){kind=icon}
Uskoro nastupa novo doba. Monetarne vlasti evrozone su konačno spremne da se uhvate u koštac sa sve većim cenama – ali ne iz istih stopa. Evropska centralna banka je u četvrtak na sastanku Upravnog saveta odolela iskušenju da započne ciklus povećanja referentne kamatne stope. Međutim, odugovlačenje do okupljanja zakazanog za 21. jul povećava verovatnoću da će posle prvog skoka za četvrtinu procentnih poena u septembru uslediti pomak za pola poena zbog kog će referentna kamatna stopa na depozite biti pozitivna po prvi put u osam godina. Stvari se dešavaju brzo kada vetar promeni pravac.
Potrošačke cene u evrozoni su u maju porasle 8,1 odsto, što je dovelo do pojačane potrebe da se signalizira da borba protiv inflacije počinje ovde i sada. Predsednica Kristin Lagard se očigledno suočava sa gubitkom kontrole nad Upravnim savetom, a hijene traže satisfakciju. Trenutno odlaganje znači da će zahtevati dodatna, brža povećanja kasnije u toku godine.
Buduće smernice ECB su potvrđene. Pre samo 17 dana, Lagard je najavila da će stope prvo porasti u julu, pa ponovo u septembru. Centralna banka je to ponovila u četvrtak, uz napomenu da će slika inflacije odrediti razmeru septembarske promene. Pošto ECB sada predviđa da će skokovi potrošačkih cena i dalje premašivati cilj banke u 2024. godini, situacija ide u prilog podizanju depozitne stope na 0,25 odsto, sa trenutnih -0,5 odsto. Novčana tržišta računaju na povećanje za 150 baznih poena do kraja godine, što bi podrazumevalo dva povećanja za pola procentnog poena i dva za četvrtinu na naredna četiri sastanka.
Kreatori politike sada imaju osetljiv zadatak da pronađu zlatnu sredinu u ograničavanju potrošačkih cena bez preteranog pooštravanja monetarnih uslova u 19 zemalja evrozone. Bilans stanja ECB od devet biliona evra (9,6 biliona američkih dolara – oko hiljadu biliona srpskih dinara) će se ove godine po svoj prilici značajno smanjiti kada banka prestane da kupuje obveznice. S prestankom dodatnih kupovina obveznica krajem ovog meseca, pažnja će neizbežno biti usmerena na trenutak kada ECB – kao Federalne rezerve i Engleska banka – počne da barem pasivno dozvoljava pad svog portfolija od pet biliona evra kako obveznice budu dospevale. U saopštenju od četvrtka naglašava se razlika između prvobitnog Programa kupovine aktive, koji je produžen „na neodređeno vreme“, i već neaktivnog pandemijskog programa koji će biti u potpunosti reinvestiran najkasnije do kraja 2024. Sve veći pritisak da se ukinu podsticaji će sigurno dovesti do spekulacija da bi bar centralna banka mogla da počne kvantitativno pooštravanje stopiranjem ponovnog ulaganja otkupa u toku sledeće godine.
Banke ove godine imaju tri prilike da otplate izuzetno jeftine kredite koje im je ECB omogućila, po stopama od -1 odsto, u sklopu ciljanih operacija dugoročnog refinansiranja. Kao što se očekivalo, specijalni popusti na pomenute kredite će biti ukinuti ovog meseca, što će troškove pozajmljivanja usaglasiti sa zvaničnom depozitnom stopom (koja će uskoro početi da raste). To će verovatno uzrokovati stabilno smanjivanje do kraja godine u bilansu stanja ECB kako komercijalne banke budu ponovo procenjivale svoje potrebe za likvidnošću. Time se rizikuje od manje raspoloživosti kredita za širu privredu u isto vreme kada centralna banka smanjuje direktne monetarne podsticaje.
Takođe, ublažavanje kvantitativnog popuštanja povećaće troškove državnog zaduživanja, pri čemu će periferne zemlje najviše ispaštati, uprkos godišnjim dospelim ulozima od 440 milijardi evra koji se automatski reinvestiraju, prema procenama analitičara kompanije NatWest Group Plc. Razlika između desetogodišnjih prinosa na italijanske i nemačke obveznice povećala se za 50 baznih poena od marta, a nacionalni referentni prinos porastao je više od šest puta od avgusta na 3,5%. Sa odnosom duga i bruto domaćeg proizvoda od preko 150 procenata, dalji skokovi troškova finansiranja Italije pokrenuće pitanja o održivosti duga.
Pandemijski podsticaji su očigledno predugo zadržani u finansijskom sistemu u prevelikom obimu, što je greška brojnih centralnih banaka u svetu. ECB je poslednji reagovao na potrebu da se pritisne kočnica u pokušaju da se pobedi inflaciono čudovište, pri čemu je više od 50 institucija iz centralnog bankarstva širom sveta već podiglo stope za najmanje pola poena u jednom potezu ove godine.
Naravno, ekonomija evra treba da bude dobro zaštićena i deluje ranjivije od većine drugih. Nekoliko članica ovog bloka, uključujući Nemačku, već su na ivici recesije. Ekonomski pad bi predstavljao katastrofalnu grešku, ne samo zato što bi značio tragično traćenje biliona evra monetarne i fiskalne pandemijske podrške koja je obezbeđena u poslednje dve godine.
Dela svakako govore više od reči, tako da ECB treba da dokaže svoj kredibilitet u borbi protiv inflacije tako što će prebaciti svoju kamatnu stopu na depozite u pozitivno do kraja trećeg kvartala. Posle toga slede komplikacije – kreatori politike će morati da paze na rizik od iznenadnog prekomernog pooštravanja monetarnih uslova.
Kontakt autora:
Markus Ashwort na mashworth4@bloomberg.net
