Plan ECB za povećanje stope ulazi u završnu fazu

Pokušaj Evropske centralne banke da ostvari prvo povećanje kamatnih stopa od 2011, a da pritom ne izazove raspad evra, uskoro će dobiti novi zamah.

Sada kada su zvaničnici videli podatke o rekordnoj junskoj inflaciji, što se smatra ključnim za njihov sledeći monetarni potez, sastaće se u sredu na poslednjoj prilici da se pripreme za dvodnevni sastanak koji počinje 20. jula.

Pošto su glavni podaci o evrozoni sada dostupni, kreatori politike mogu se fokusirati na cenkanje oko veličine povećanja stopa i dizajna mera protiv krize.

Pitanje od 25 ili 50 baznih bodova, koje je već kontroverzno, bilo bi glavno da nije izbilo italijansko dužničko previranje koje je prisililo predsednicu ECB-a Christine Lagarde da održi hitne razgovore i izvuče obećanje za novi alat.

Celi ciklus pooštravanja o kojem su zvaničnici sanjali godinama i o kojem su nedeljama govorili počiva na njihovoj sposobnosti da deluju, a da ne daju investitorima razlog da sumnjaju u sposobnost slabijih članica evrozone da podnesu udar na troškove zaduživanja, ugrožavajući jedinstvenu valutu.

Podizanje stopa omogućilo bi ECB-u da uhvati korak sa većim delom sveta koji je daleko napredovao. To uključuje Fed, koji je prilično ubrzao poteze prošlog meseca najvećim povećanjem stopa od 1994. godine.

ECB je pokušala da pripremi tržišta za ovaj trenutak - već u junu je objavila pojedinosti o planiranom povećanju kamatnih stopa u julu i septembru, a više povećanja će uslediti.

Lagarde je ponovila na godišnjem okupljanju u portugalskom letovalištu Sintra prošle nedelje da je namera da se započne sa četvrtinom boda 21. jula. Pierre Wunsch, šef belgijske centralne banke, opisao je takav potez kao gotovu stvar.

Bloomberg

Kolege iz baltičkih zemalja predložile su veće povećanje ako se inflacija pogorša.

"Ako podaci upućuju na nastavak inflacije ili njeno ubrzanje, 50 baznih bodova bi trebao da bude opcija za jul", rekao je Litvanac Gediminas Simkus za Bloomberg prošle sedmice.

Da li se to materijalizovalo u podacima od petka koji su pokazali inflaciju od 8,6 odsto - što je novi rekord - verovatno će biti predmet rasprave. Srednja procena ekonomista nadmašena je svakog meseca osim u jednom u protekloj godini.

U isto vreme, bazna inflacija koja ne računa energente i hranu, smanjila se na 3,7 odsto u junu. Investitori su takođe sve zabrinutiji da bi usporavanje ekonomije moglo da podstakne kreatore politike da budu neodlučni u povećanju stopa.

Nemački dvogodišnji prinosi, koji su najosjetljiviji na promene kamatnih stopa, prepolovili su se u petak sa vrhunca od jedan odsto ranije prošle nedelje. Dok se tržišta novca drže opklada za povećanje od 75 baznih bodova do septembra, smanjili su opklade na to koliko je dodatnog pooštravanja potrebno. Investitori se sada klade da će depozitna stopa porasti na 1,5 odsto do kraja sledeće godine, što je pad od jednog boda u poređenju sa pre dve sedmice.

Šta Bloomberg Economics kaže...

''Očekujemo porast od 25 baznih poena u julu, nakon čega sledi pomak od 50 baznih poena u septembru i porast od 25 baznih poena u oktobru i decembru. Strah od stalne inflacije nadjačao je brige o recesiji", rekao je David Powell, viši ekonomista.

Rasprava o stopama bila bi dovoljno teška i bez izmišljanja alata za borbu protiv krize, što su kreatori politike obećali nakon hitnog sastanka 15. juna. 

Tačan dizajn nije jasan, iako je pravni imperativ izbegavanja monetarnog finansiranja svakako ograničenje. 

Kreatori politike u Sintri naglasili su dva ključna elementa. Prvi je da bi trebalo da bude toliko uverljiv da ECB neće morati da ga koristi - što podseća na alat OMT (Outright Monetary Transactions), koji je najavio bivši predsednik ECB-a Mario Draghi pre deset godina.

Wunsch je u prošlonedeljnom intervjuu ponovio oznaku "backstop instrumenta", rekavši da je teško razmišljati o fragmentaciji koja bi opravdala našu trajnu prisutnost na tržištima.

Drugo, alat bi trebalo da osigura da ECB ne dodaje likvidnost koja bi se suprotstavila naporima za pooštravanje monetarne politike. Postoje različiti načini da se to postigne, iako su zvaničnici koristili izraz "sterilizacija" za opis tog zahteva.

Svakako, ECB je odlučna da konačno počne sa povećanjem kamata, a samo nešto tako veliko kao što je geopolitički šok to može poremetiti.

"Ako smo još uvek u okruženju bez duboke recesije i ako je rast iz godine u godinu pozitivan, mislim da je prvih 200 baznih bodova prosto", rekao je Wunsch.