ECB smanjila kamatne stope

Evropska centralna banka je snizila kamatne stope po sedmi put od prošlog juna, dok postoji opasnost da globalne trgovinske tenzije poremete ekonomski oporavak regiona.

Kamatna stopa na depozite je smanjena za četvrtinu procentnog poena na 2,25 odsto, što je bilo u skladu sa prognozama gotovo svih analitičara koje je anketirao Bloomberg. Zvaničnici su iz saopštenja izostavili reč "restriktivna" kada su govorili o monetarnoj politici.

"Izgledi za rast su se pogoršali usled sve većih trgovinskih tenzija", navela je ECB u saopštenju u četvrtak. "Povećana neizvesnost verovatno će smanjiti poverenje domaćinstava i preduzeća, a negativna i nestabilna reakcija tržišta na trgovinske tenzije verovatno će imati efekat pooštravanja uslova finansiranja. Ovi faktori bi mogli dodatno da opterete ekonomske izglede."

Samo nekoliko nedelja ranije razmatrala se mogućnost pauze u ublažavanju monetarne politike, ali najava predsednika Donalda Trumpa ovog meseca o širokim carinama na trgovinske partnere SAD ponovo je preusmerila podršku unutar ECB ka novom smanjenju.

Šansa za još jedan potez postala je privlačnija donosiocima odluka kako je inflacija nastavila da se povlači ka cilju ECB od dva odsto, što je dodatno podstaknuto padom troškova energije i naglim padom pokazatelja poverenja. U međuvremenu, iznenadna promena u kursu evra podigla je zajedničku valutu na najviši nivo u poslednje tri godine u odnosu na dolar.

Investitori predviđaju još dva ili tri smanjenja troškova zaduživanja pre kraja godine. Ipak, u ovako nestabilnim geopolitičkim okolnostima, predsednica Christine Lagarde verovatno neće davati jasne najave. Pošto je inflacija već u padu, sada se javlja strah da bi američke carine mogle ugasiti nade za oporavak ekonomije evrozone, koja obuhvata 20 zemalja, potencijalno gurajući rast potrošačkih cena ispod ciljanog nivoa.

Uprkos delimičnom povlačenju Trumpa, proizvodi iz Evropske unije suočeni su sa carinama od 10 odsto u trajanju od 90 dana, bez jasnih nagoveštaja šta će se desiti nakon toga. Njegov sukob sa Kinom, u međuvremenu, zaoštrio se, povećavajući rizik da će deo kineske robe biti preusmeren ka Evropi po sniženim cenama.

Christine Lagarde /Bloomberg

 

Federalne rezerve se nalaze u još nezgodnijoj situaciji i možda će morati da ostanu po strani dok se ne razjasni situacija. Predsednik Jerome Powell upozorio je u sredu da bi slabljenje ekonomije i povišena inflacija mogli da dovedu do sukoba između dva glavna cilja: stabilnosti cena i pune zaposlenosti.

Nasuprot tome, podaci iz evrozone za mart potvrdili su česte izjave zvaničnika ECB da je dezinflacija na pravom putu. Cene su porasle za samo 2,2 procenata u odnosu na pre godinu dana, dok je pažljivo praćena komponenta usluga pala na 3,5 odsto sa 3,7 odsto kako su pritisci na plate popuštali.

Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg pre odluke u četvrtak predviđaju još jedno smanjenje troškova zaduživanja na sledećem sastanku ECB u junu, nakon čega će biti zadržani na dva odsto bar do kraja sledeće godine.

Međutim, nestabilna budućnost navela je Goldman Sachs, Deutsche Bank i Bank of America da prognoziraju veća smanjenja.

Većina donosilaca odluka je oprezna u vezi sa svojim prognozama za kamatne stope. Pored trgovinskog haosa, oni još pokušavaju da izračunaju efekte masivnih ulaganja u infrastrukturu u Nemačkoj i većih vojnih izdvajanja širom kontinenta u godinama koje dolaze.

 

- U pisanju pomogli: Daniel Basteiro, Alessandra Migliaccio, Bastian Benrath-Wright, James Regan, Phil Serafino, Alexey Anishchuk, Aline Oyamada, Simon Lee, Barbara Sladkowska, Harumi Ichikura, Joel Rinneby i Kristian Siedenburg.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar