Inflacija u evrozoni probila rekord, jačaju pozivi za podizanje stopa

Inflacija u evrozoni oborila je novi rekord, nadmašivši očekivanja i pojačavajući pozive za agresivno povećanje kamatnih stopa koje primenjuju centralne banke širom sveta.

Još jednom podstaknute rastućim troškovima hrane i energije, potrošačke cene su u junu skočile za 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa 8,1 odsto u maju. Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg predviđali su rast od 8,5 odsto.

Prema podacima agencije EU za statistiku Eurostat, inflacija u 19 zemalja evrozone dostigla je najvišu vrednost od početka praćenja 1997. godine.

Cene električne energije porasle su za 41,9 odsto. Cene hrane, alkoholnih pića i duvana porasle su za 8,9 odsto, što je veći rast u odnosu na prošli mesec. 

Rast cena odeće, kućnih aparata, automobila, kompjutera i knjiga ostao je pretežno stabilan na 4,3 odsto, kao i rast cena usluga, koji iznosi 3,4 odsto.

Da bi usporila inflaciju, Evropska centralna banka namerava da ovog meseca poveća kamatne stope, prvi put nakon 11 godina, nakon čega bi u septembru trebalo da sledi još jedno povećanje.

Sve veći pritisak na firme i domaćinstva

Podaci odražavaju sve veći pritisak na domaćinstva i firme širom 19-članog valutnog bloka, gde su Francuska, Italija i Španija, ove nedelje objavile nove rekordne vrednosti. Nemačka, ekonomija broj jedan na kontinentu, doživela je usporavanje samo zahvaljujući smanjenju poreza na gorivo i popustima na javni prevoz koji su privremeni.

U baltičkom regionu rast cena je prešao 20 odsto. Vlade su dale milijarde evra podrške, ali njihova mogućnost da pomognu je ograničena nakon što su potrošile ogromne sume tokom pandemije.

Dok se potrošači bore sa rastućim troškovima života, trgovci kao što su Zalando SE i Hennes & Mauritz AB trpe. Prodaja kod proizvođača automobila kao što je Volksvagen AG opada mesecima.

Dok se nalazi na ivici prvog povećanja kamatne stope u više od jedne decenije, Evropska centralna banka se suočila sa kritikama zbog toga što je dozvolila da inflacija skoči toliko daleko od ciljanih dva odsto, a kolege poput Federalnih rezervi oslobađaju povećanja koja su dostigla 75 baznih poena.

Bloomberg

ECB za nevolje Evrope krivi nagli rast troškova energije nakon izolacije nastale napadom Rusije na Ukrajinu.

Sa znacima da očekivanja idu u pravcu još većeg rasta cena, ECB planira da podigne svoju depozitnu stopu za četvrtinu procentnog poena u julu. Šef belgijske centralne banke Pierre Wunsch je ove nedelje nazvao taj potez gotovim dogovorom, uprkos tome što njegove kolege iz Upravnog saveta iz Letonije i Litvanije pozivaju na oštrije akcije.

Sledeći sastanak ECB-a je u septembru, a podaci od petka ukazuju da je povećanje od pola odsto koje je planirano već realnost ako se pozadina inflacije ne poboljša.

To bi vratilo depozitnu stopu, koja je trenutno 0,5 odsto, iznad nule prvi put u osam godina.

U saradnji sa -- Andrew Langley

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar