Žene su, uprkos ogromnom napretku i sve većoj jednakosti u pravima i zaradama, ipak i dalje osetljivija kategorija stanovništva, što posebno dolazi do izražaja u starijoj životnoj dobi.
Regulativa kojom se garantuje ravnopravnost polova u svim životnim segmentima postoji, kako u međunarodnim konvencijama i deklaracijama, tako i ustavima i zakonima, dalje praćeno raznim agencijama kojima je pitanje jednakosti polova u opisu posla.
Odsustvo mera za izjednačavanje žena i muškaraca na tržištu rada
Međutim, razlike u platama, a kao posledica toga još više i u penzijama, ne nastaju zbog grube diskriminacije protiv kojih se norme bore, već zbog odsustva aktivnih mera usmerenih na izjednačavanje položaja žena s položajem muškaraca kao učesnika na tržištu rada i posledično osiguranih lica i korisnika prava u penzionom sistemu.
Prema podacima Eurostata za 2020. godinu, na nivou Evropske unije žene su zarađivale 13 odsto manje od muškaraca, s tim da je najveća razlika bila u Letoniji (22,3 odsto), a najmanja u Luksemburgu (0,7 odsto), dok je, na primer, iznosila 18,3 odsto u Nemačkoj ili 15,8 odsto u Francuskoj.
Stanje nije bitno drugačije ni u zemljama regiona, u BiH muškarci prosečno zarađuju za 16,4 odsto više od žena, u Srbiji 22,7 odsto, dok je u Hrvatskoj razlika nešto niža – oko osam odsto.
Statistički je dokazano da žene u većini, ako ne u svim razvijenim zemljama, imaju manja primanja u penziji od muškaraca, kao i da je rodna razlika u penzijama veća nego kada je reč o primanjima od rada. Ne samo kod nas, već i u zemljama EU i SAD, prosečna penzija žena je znatno manja u odnosu na prosečnu penziju muškarca. U zemljama Evropske unije (EU-27) prosečna penzija za žene iznosi samo 70 odsto prosečne penzije muškarca.
Zašto je to tako? Cena celoživotne rodne neravnopravnosti dolazi na naplatu u trećoj životnoj dobi. Dok rade i zarađuju, razlika između žena i muškaraca i nije toliko izražena, međutim, posebno na našim prostorima i u bivšim socijalističkim zemljama, žene u srednjoj i starijoj životnoj dobi (od 55 do 65 godina) relativno su radno neaktivne, što svojim ili porodično uslovljenim izborom, što činjenicom da u posttranzicionom dobu predstavljaju neatraktivan segment radne snage.
Depositphotos
Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u BiH u drugom kvartalu 2022. godine, od ukupnog broja osoba koje čine radnu snagu, 835 hiljada su muškarci (61 odsto), a 533 hiljade su žene (39 odsto). U ukupnom broju osoba izvan radne snage 573 hiljade su muškarci (37,8 odsto), a 945 hiljada su žene (62,2 odsto).
Mogućnost prevremenog penzionisanja i preuzimanje porodičnih obaveza, bilo prema starijim ili mlađim članovima porodice, takođe su doprineli ovom stanju. U zemljama Zapadnog Balkana žene čine većinsku radnu snagu u manje plaćenim profesijama, pre svega u tercijarnom sektoru, zdravstvu, prosveti, ugostiteljskim delatnostima itd.
U toku radnog veka žene koje se odluče na majčinstvo diskriminisane su na tržištu rada u odnosu na muškarce i žene bez dece jer je prosečna plata zaposlenih majki niža od uporedivih zarada muškaraca i žena bez dece, a taj fenomen je dobio naziv "kazna materinstva" (motherhood penalty). Imati karijeru i biti uspešan na poslu, a pri tome imati i porodični ili privatni život svakome predstavlja izazov, posebno ženama.
Žene često usklađuju svoju odluku da rade, i kako da rade, sa svojim obavezama brige o deci ili starijim članovima porodice i s tim da li uopšte i kako te dužnosti dele s partnerom. To je poseban izazov za samohrane roditelje, a posebno za žene koje žive u ruralnim područjima, koje često nemaju sistemsku podršku za svoje izbore (vrtići, na primer).
Šta uraditi kada penzijski sistem "zaboravi" neplaćeni rad žena?
Žene takođe nose nesrazmerno veliki teret neplaćenog rada, koji čini značajan udeo ekonomske aktivnosti. Žene u regionu verovatno osećaju da je to "balkanska boljka", ali podaci Evropske komisije govore da žene prosečno sedmično rade neplaćene kućne poslove čak 2,5 puta duže (22 naspram devet sati sedmično). Zvaničnih podataka za nas nema, ali verujem da je statistika još nepovoljnija. Jednaka podela odgovornosti za brigu kod kuće je ključna, kao i dostupnost usluga brige o deci, socijalne zaštite i usluga u domaćinstvu. Nedovoljan pristup kvalitetnim i pristupačnim službenim uslugama negde je jedan od ključnih pokretača rodne nejednakosti na tržištu rada. Ulaganje u usluge nege je zato važno za podršku učešću žena u plaćenom radu i njihovom profesionalnom razvoju.
Dakle, razlike u iznosima penzija između žena i muškaraca treba tražiti i u razlikama u primanjima u toku radnog veka, koje mogu poticati od različitog nivoa obrazovanja ili neke forme diskriminacije, ali se ovi uzroci, za razliku od mnogih "razvijenih društava", u našem ne mogu objektivizovati. Ono što je objektivno najčešća situacija jeste da žene preuzimaju i nose većinu obaveza i aktivnosti u vezi sa brigom o domaćinstvu, deci i starijim članovima porodice, što može rezultirati pauzama u karijeri ili propuštanju određenih poslova.
Žene, koje većinu svog vremena provedu u "neplaćenim poslovima", u trećoj dobi de fakto zavise od dobre volje svog supružnika ili dece da taj uloženi rad prepoznaju, ili bilo kakvog primanja koje se graniči sa socijalnim od države. Duži životni vek žena za rezultat ima da one češće u starijoj životnoj dobi ostaju same u domaćinstvu pa nemaju mogućnost podele fiksnih troškova domaćinstva s još jednim članom.
Bloomberg
Klasični penzijski sistemi, tj. penzije iz prvog stuba penzijskog osiguranja, zasnovanog na principu međugeneracijske solidarnosti, praktično su jedini na koje se stanovništvo oslanja u zemljama Zapadnog Balkana i po pravilu zahtevaju učešće osiguranog lica u toku čitavog radnoaktivnog životnog perioda, za puno radno vreme.
Ako mislite da imate bilo kakvu penziju, koja se ne graniči sa socijalnom kategorijom, pretpostavlja se da ćete na tržištu rada biti aktivni 40 godina, puno radno vreme. Da li je ovo sistem kreiran više radi muškaraca, dok su prava žena na penzije i finansijsku sigurnost u kasnijoj životnoj dobi bila vezana za njihov bračni status, što je posebno vidljivo kroz korišćenje takozvanih "porodičnih penzija"? Žene manje učestvuju na tržištu rada u odnosu na muškarce, a iz razumljivih razloga rade manje časova od njih, te ranije odlaze u penziju, što im zakonski propisi u većini zemalja u regionu omogućavaju, uz postepeno izjednačavanje ovih uslova, što se odražava na visinu primanja na osnovu penzije.
Žene penzionisanjem mogu da se osete uskraćeno za neke od beneficija u koje su tokom radnog veka ulagale svoje vreme i rad. U tradicionalnim društvima, gde je dužnost dece bila da vode brigu o roditeljima, činjenica da je majka "odgajala decu" imala je neku težinu. Kada dužnost dece zameni penzijski sistem, on prosto "zaboravi" na sav neplaćeni rad koji su žene ulagale tokom godina. Objektivno je pretpostaviti da diskontinuitet i neočekivane negativne promene očekuju žene koje dolaze do trenutka penzionisanja. Penzije su još uvek praktično jedini izvor, koliko-toliko, ekonomske nezavisnosti osoba starijih od 65 godina, s obzirom na to da lična ušteđevina u zemljama Zapadnog Balkana najčešće nije dovoljna da osigura životne potrebe u opštoj populaciji starijih.
Konstatovano nije manifest ili tužbalica, već činjenica. Šta uraditi? Ne šta će uraditi otac, muž, brat ili sin za nas. Šta ćemo mi uraditi da zadržimo svoje dostojanstvo i danas i sutra. Odgovor je jednostavan, ali je realizacija verovatno teška, ali jedina ispravna. Ulagati u sebe i danas i za sutra.
Gordana Drobnjak je direktorka Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim penzijskim fondom (EDPF).
Sadržaj, stavovi i mišljenja iznetii u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
