Kako veštačka inteligencija oblikuje budućnost potrošnje struje

Nekada rezervisane za gejmere i grafičke dizajnere, grafičke procesorske jedinice (engl. GPU) postale su mozak nove digitalne revolucije. Međutim, sa sve većom upotrebom u veštačkoj inteligenciji (AI), takođe su postale nezasiti potrošači energije, što globalnu potragu za gigavatima struje čini ključnim izazovom u tehnološkoj eri. Indicije su da AI neće propasti zbog lošeg algoritma, već zbog skupog kilovata, dok svet ulazi u energetsku utakmicu u kojoj će pobednici biti oni koji spoje tehnološku moć sa energetskom efikasnosti.

Upravo o ovoj temi je na skupu Qatar Economic Forum 2025 u maju govorio Rob Barnett, viši analitičar za energiju u Bloomberg Intelligenceu, ističući da je veštačka inteligencija jedan od najvažnijih novih paradigmi u svetu energetike. Čak ju je uporedio sa revolucijom tečnog prirodnog gasa (LNG), probojem škriljca, nafte i gasa u SAD ili sa munjevitim usponom obnovljivih izvora energije u poslednjim godinama.

"Početkom ovog meseca (misleći na maj), Sam Altman je govorio pred američkim Kongresom i rekao dve stvari za koje mislim da su posebno relevantne za današnju temu. Prva je ta da će trošak veštačke inteligencije na kraju konvergirati sa troškom energije, a druga stvar tiče se toga da će obilje AI-ja biti ograničeno obiljem energije. Kada sam prvi put čuo kako Altman govori o energetskoj dimenziji AI-ja, moram priznati da sam bio pomalo skeptičan", naveo je Barnett na forumu u Kataru, a učesnici i gosti konferencije "Sustainable Strategies" mogli su da prate Barnettovo izlaganje preko video-prezentacije.

 

Barnett je naveo i da mnoge istaknute ličnosti iz sveta veštačke inteligencije ističu kako će energija postati ograničavajući faktor za AI. S tim u vezi, pomenuo je izvršnog direktora kompanije ARM (za mikroprocesore) koji je rekao da bi data centri u SAD do 2030. mogli da troše čak 20-25 odsto ukupne električne energije.

Bloomberg Adria konferencija u hotelu Metropol

 

 

"Krenuo sam u neku vrstu misije da to opovrgnem, jer mi jednostavno nije delovalo ispravno. Radim u energetskoj industriji već nekoliko decenija, ali nakon ozbiljnog istraživanja u toj oblasti, mislim da je navedena procena mahom tačna. Moj kolega Mandeep Singh iz tehnološkog tima Bloomberg Intelligencea i njegove kolege procenili su vrednost tržišta generativne AI na bilion dolara godišnje, do 2030. godine. I zaista vidimo da giganti poput Alphabeta, Microsofta, Mete i drugih značajno povećavaju kapitalna ulaganja. Tokom proteklih nekoliko godina, ta ulaganja su se više nego udvostručila kod većine ovih igrača", istakao je Rob Barnett.

Sve ove kompanije intenzivno grade data centre, a ti centri troše ogromne količine električne energije.

"Ako uzmemo 2023. kao baznu godinu, procenjujemo da bi potrošnja energije data centara u SAD mogla da poraste između četiri i deset puta do 2030. To su ozbiljne brojke. Obično ne vidite ovako brze promene u svetu energetike i komunalnih usluga. Moje kolege iz Bloomberg NEF-a su, takođe, nedavno objavile odličan izveštaj na ovu temu. Dakle, svi danas žele da pričaju o AI-ju - zašto? Zato što, ako napravite projekciju odozdo nagore, videćete da američke elektrodistribucije jednostavno ne mogu da obezbede toliko struje koliko AI industrija želi da koristi."

Barnett kaže da, konkretno Sjedinjenim Državama, to ostavlja dve mogućnosti. Jedna je da AI revolucija postane globalna, a druga prilika je da industrija ipak pronađe način za rešenje problema.

"Živimo u svetu u kojem je potrebna sve veća količina električne energije, a solarna energija i sistemi za skladištenje su ubedljivo najveći deo planiranih kapaciteta. Takva je slika u SAD, ali je slično i globalno. Imamo oko jedan teravat solarnih projekata u planu. Poređenja radi, ukupna instalirana električna snaga u SAD iznosi oko 1,25 teravata. Dakle, mnogo solarnih projekata, mnogo sistema za skladištenje, vetroparkova takođe. Naravno, ima i gasa, ali kada govorimo o gasu - tu postoje vremenska ograničenja."

Barnett dalje sugeriše da treba obratiti pažnju na kompanije iz sektora solarne energije i skladištenja, jer su one direktno povezane sa rastućom potražnjom energije usled ekspanzije data centara.

"Verujemo da su gigantske tehnološke kompanije - iako javno promovišu CO2 neutralnost i ESG ciljeve - vrlo praktične. Fokusirane su na brzo skaliranje AI-ja, a mi ne vidimo način da se to postigne bez značajnog rasta potrošnje prirodnog gasa. Potražnja za tečnim prirodnim gasom takođe brzo raste. Dakle, očekujemo kombinaciju gasa, solara i skladišta energije. Na kraju krajeva, nuklearne elektrane su često bile skupe, sa velikim kašnjenjima, te možda novi SMR reaktori promene taj narativ, ali srećno sa izgradnjom", zaključuje Barnett.