Stanje na tržištu rada možda nije ni blizu onoliko dobro kao što se može činiti na osnovu podataka o zaposlenosti, što zadaje glavobolju bankama koje pokušavaju da procene rizik od nastanka većih problema prilikom otplate dugova njihovih dužnika.
Najvažniji faktor za banke koje daju potrošačke kredite je do sada bila nezaposlenost, jer ona može biti uzrok katastrofalnog pada prihoda dužnika. Nezaposlenost utiče na sve, od cena nekretnina, do potražnje za nekretninama.
Prema podacima od prošle nedelje, broj prijava za pomoć nezaposlenima u SAD ponovo se smanjio, a Bloomberg Economics predviđa snažan rast američkih plata u avgustu, kao i vraćanje zapošljavanja na pretpandemijski nivo. Pomenuta vest bi trebalo da obraduje zajmodavce.
Međutim, postoje znaci da se moć na tržištu rada vraća poslodavcima, što znači da je sada teže promeniti posao, kao i pregovarati za veću platu dok inflacija jede višak prihoda. Sve veći deo stanovništva, uključujući i srednju klasu, ostaje bez gotovine nakon plaćanja mesečnih troškova.
To bi moglo da znači da su zajmodavci u nevolji, čak i bez povećanja stope nezaposlenosti. Sredstva koja su na raspolaganju domaćinstvima su možda manja nego što pokazuju podaci o zaposlenosti u SAD, a stanje je još gore u Velikoj Britaniji i delovima Evrope, gde su troškovi energije u porastu.
Banke u SAD i Evropi nisu videle nikakve naznake problema u prvih šest meseci ove godine. Ipak, zajmodavci kao što su Citigroup Inc., JPMorgan Chase & Co., i Bank of America Corp. videli su da kupci u drugom kvartalu troše veliki iznos novca na aktivnosti u slobodno vreme uprkos lošijem raspoloženju potrošača.
Rezultati prošlog meseca pokazali su da mnogi kupci troše značajan iznos novca na zabavu i hranu zbog toga što imaju velike ušteđevine. Alastair Borthwick, finansijski direktor kompanije Bank of America, bio je među onima koji su ukazali na porast nezaposlenosti kao najvažniji faktor koji bi mogao da pogodi prihode i naškodi zajmoprimcima. Velika potražnja za radnom snagom pomogla je da kreditni rizici budu niski.
Dokaz za promenu stanja na tržištu rada može se videti u nizu nedavnih istraživanja koja pokazuju preokret u mnogim trendovima uspostavljenih za vreme pandemije. Na primer, stav skoro 60 odsto ispitanika ankete u SAD koju je sprovela kompanija The Harris Poll za Bloomberg News ove nedelje, jeste da poslodavci sada imaju veću moć na tržištu rada, što je veći broj u odnosu na 53 odsto zabeleženih u januaru.
Objašnjenje za takvu situaciju bi se moglo naći u smanjenju radnih mesta u velikim tehnološkim firmama ili kompanijama koje su direktno profitirale od zatvaranja uvedenih zbog pandemije, kao što su kompanije Apple Inc., Robinhood Markets Inc. i Peloton Interactive Inc. Posledica toga je rast broja "boomerang zaposlenih", radnika koji se vraćaju na tradicionalno radno vreme od devet do 17 časova u firmi gde su ranije radili, nakon kratkog perioda rada u startapima ili na društvenim mrežama.
Pored toga, postoji još znakova koji obuhvataju više sektora. Na primer, istraživanje kompanije PwC od prošle nedelje pokazalo je da je polovina američkih kompanija uvela zabrane zapošljavanja radnika. Takođe, moć poslodavaca ogleda se i u smanjenju povlastica kao što je roditeljsko odsustvo. Broj kompanija koje nude više od zakonskog minimuma za porodiljsko odsustvo majke ili oca, ove godine pao je na 35 odsto sa 53 odsto 2020. godine, navodi "Wall Street Journal".
Banke bi trebalo da budu obazrive zbog uticaja moći poslodavaca na prihode dok mesečni troškovi osnovnih životnih potrepština, kao i otplate duga, rastu.
Međutim, sama inflacija bi već mogla početi da "krade" prihode zajmoprimaca. Maloprodaje se već žale da pripadnici bogatije srednje klase postaju svesniji troškova i da kupuju manje u robnim kućama kao što je Kohl's Corp. Takav stav potvrđuje i kompanija Wels Fargo & Co., čiji rezultati iz drugog kvartala pokazuju da je prodaja odeće i proizvoda za kuću naglo opala. Posedovanje podataka o korišćenju kreditnih kartica pomaže bankama da vide na šta kupci troše novac i u kom trenutku počinju da pozajmljuju novac kako bi platili osnovne potrepštine.
Potrošači i dalje mogu da uštede novac odričući se izlazaka i zabave, ali što se više novca bude trošilo na osnovne namirnice, gorivo i struju, potrošači će pre računati na kreditne kartice koje bi ih spasle taj mesec, a tim pre će se takođe pogoršati problemi u vezi sa otplatom, bez obzira na to da li nezaposlenost raste ili ne.