Američki predsednik Donald Trump uznemirio je ekonomije širom sveta i tržišta svojim obećanjem da će uvesti kaznene mere, odnosno carine najvećim trgovinskim partnerima zemlje. Dosad je primenio namete od 10 odsto na Kinu, a carine koje gađaju Meksiko i Kanadu, u iznosu od 25 odsto, odložene su za oko mesec dana. Trump je takođe nagovestio da sprema carine i za Evropsku uniju (EU). I pored cele te drame, carine imaju jasne i opipljive implikacije, a evo kako funkcionišu, od toga ko, zapravo, plaća za njih, do toga kako se prikuplja prihod.
Šta su carine i čemu služe
Carine su porezi na uvezenu robu. Kao i svi porezi, one su izvor državnih prihoda. Zemlje su se dugo oslanjale na njih da podrže lokalnu industriju, tako što poskupljuju strane (uvezene) proizvode. Trump ih, takođe, koristi kao polugu za postizanje spoljnopolitičkih ciljeva, što je slučaj sa planiranim nametima na uvoz iz Meksika i Kanade - konkretno, Trump je pristao da ih odloži do 1. marta nakon što su se dva suseda SAD dogovorila da preduzmu oštrije mere u borbi protiv migracije i trgovine drogom na granicama.
Opširnije
Trump planira carine Kini od 10 odsto već u februaru, elita iz Davosa oguglala na pretnje
Podsetimo, Trump je u ponedeljak uveče najavio da će Meksiku i Kanadi uvesti carine od 25 odsto 1. februara.
22.01.2025
Hoće li Amerikanci pristati da odlože sankcije NIS-u - pet stvari za danas
Naftna industrija Srbije uputila zahtev da sankcije budu odložene za najmanje 90 dana.
05.02.2025
Kripto-tržište pada, ali dominacija bitcoina raste
Neizvesnost oko početka američkog trgovinskog rata gurnula je kriptovalute u crveno.
04.02.2025
Šta znače kineske kontramere za SAD i šta je sporno sa Googleom
Kina će istražiti američkog tehnološkog giganta za navodna kršenja antimonopolskih propisa.
04.02.2025
Kako se carine prikupljaju i sprovode
Američki ministar finansija (trenutno Scott Bessent na toj funkciji) odgovoran je za uspostavljanje propisa o naplati carina, ali vladino telo CBP (engl. Customs and Border Protection) zaduženo je da ih sprovodi u skoro 330 ulaznih luka širom zemlje. To uključuje drumske ili železničke granične prelaze, kao i morske luke i aerodrome.
Nadležni pregledaju papirologiju, rade revizije i naplaćuju namete i kazne. Novac se prikuplja u trenutku carinjenja i deponuje u Opšti fond Uprave za trezor. Oni koji ne opišu precizno količinu, kategoriju ili poreklo određenog proizvoda, bilo namerno ili zbog nemara, suočavaju se sa kaznama.
Prema pravilima CBP-a, proizvodi proizvedeni u SAD, koji se ponovo uvoze u zemlju bez takozvane poboljšane ili unapređene vrednosti - ne podležu carinama.
Neke robe i komponente prelaze granicu više puta, pre nego što se sklope u jedan proizvod i ponovo uvezu u SAD. Takav je slučaj s automobilima, napravljenim od američkih delova, ali u Meksiku. Još jedan primer je zlato koje SAD izvoze u Indiju, kako bi se tamo pravio nakit. Konačni proizvod će biti podložan carinama pri ponovnom ulasku u SAD. U tom slučaju bi se oporezivala čak i vrednost zlata.
Depositphotos
Koliko novca generišu carine
Dok su carine nekada bile glavni izvor prihoda američke vlade, tokom većeg dela prošlog veka one su činile mali deo državnih prihoda. Sve do prošle godine činile su manje od tri odsto federalnog prihoda, prema analizi vladinih podataka ogranka Feda - Bank of St. Louis.
Ako bi bile trajno nametnute, kao što je prvobitno predloženo, kombinovane carine za Kanadu, Meksiko i Kinu, mogle bi značiti 1,1 bilion dolara dodatnih troškova za američke uvoznike u narednoj deceniji, prema procenama Tax Foundationa. Grupa predviđa da bi carinska politika samo u 2025. mogla povećati namete za skoro 110 milijardi dolara.
Osim toga, Tax Foundation procenjuje da carine koje je Trump nametnuo Kini tokom svog prvog mandata (2017-2021), a koje su nastavljene u vreme Joea Bidena, trenutno generišu 77 milijardi dolara godišnjih prihoda.
Ko plaća za carine
Istraživanja su pokazala da američki potrošači i preduzeća apsorbuju troškove viših nameta. Strani proizvođači mogu smanjiti svoje prodajne troškove ili američki uvoznici mogu apsorbovati neke od njih. Da bi izbegle slabiji profit, kompanije često biraju da povećaju cene i prebace deo troškova na potrošače. Postoje i potencijalne rupe u zakonu, kao što su izuzeća koja omogućavaju kompanijama da zatraže oslobađanje od carina, ako bi njihovo plaćanje neopravdano štetilo poslovanju kompanije i nema drugih opcija za kupovinu proizvoda iz druge zemlje.
Koje su posledice uvedenih carina
Ne tako daleka trgovinska istorija SAD i Kine pomaže da se shvati šta se zapravo dešava kada su carine na snazi. Trump je tokom svog prvog mandata uveo niz carina na kineske proizvode kao što su čelik, aluminijum i motori. Ta azijska zemlja je sa isporuke jedne od pet roba koju su SAD uvezle pre Trumpovog prvog trgovinskog rata 2018, prešla na samo 14 odsto američkog uvoza 2023. godine.
To se može postići slanjem robe kroz treću zemlju, prijavljivanjem niže vrednosti proizvoda ili stavljanjem "obmanjujuće" etikete - poput one na sličnoj robi, koja ima niže stope carine. Ekonomisti Goldman Sachsa su nedavno otkrili da izbegavanje carina može da objasni čak 90 milijardi dolara - od procenjenih 240 milijardi dolara - povlačenja američkog uvoza iz Kine, u poređenju s nivoima pre trgovinskog rata.
Šta je 'Spoljna poreska služba' koju je predložio Trump?
Trumpova administracija je predložila stvaranje zasebne službe za spoljne prihode za naplatu dažbina, kao deo njegove trgovinske politike "Amerika na prvom mestu" (engl. America First). Međutim, analitičari su primetili da prihodi od carina nisu "spoljni" izvor, s obzirom na to da namete plaćaju uvoznici sa sedištem u SAD, koji barem deo troškova prebacuju na američke potrošače. Ipak, ovaj koncept naglašava Trumpovu želju da uokviri carine na strani uvoz kao izvor prihoda koji ne snose poreski obveznici.
Šta sve to znači za trgovinske ugovore
SAD imaju sporazume o slobodnoj trgovini sa 20 trgovinskih partnera širom sveta, uključujući Meksiko i Kanadu, što je aranžman poznat kao USMCA, ili po novom NAFTA. Zemlje se u ovim sporazumima obavezuju da će carinske stope spustiti na nulu. Ipak, Trumpove - zasad odložene - carine za Meksiko i Kanadu bile bi u suprotnosti sa trgovinskim sporazumom između ove tri nacije (trebalo bi ponovo da se pregovara 2026. godine).
Trump je, takođe, zapretio Kolumbiji carinama u svojoj prvoj nedelji na funkciji predsednika, pre nego što je dogovor postignut u poslednjem trenutku. Kao članica Svetske trgovinske organizacije (STO), SAD su obavezne da poštuju pravila kao što su ograničenja carina i ograničenja trgovine, odnosno upotrebe carinskih ograničenja. Kao odgovor na Trumpovu poslednju rundu carina za Kinu, ministarstvo trgovine u Pekingu obećalo je da će podneti tužbu protiv SAD u STO, osuđujući opštu carinu kao ozbiljno kršenje međunarodnih trgovinskih pravila.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...