.webp){kind=icon}
Kineski izvoz u Rusiju se vratio blizu nivoa koji je viđen pre invazije Kremlja na Ukrajinu, što je pokrenulo oporavak trgovine koji je pomogao da se ohladi istorijski rast rublje.
Rusija je u julu kupila od Kine robe u vrednosti od 6,7 milijardi dolara, što je povećanje za više od trećine u odnosu na prethodni mesec, odnosno više od 20 odsto godišnje. Nasuprot tome, njen uvoz iz Rusije, koji je porastao u period mart-maj, porastao je tek neznatno prošlog meseca nakon pada u junu, prema podacima kineske carinske uprave.
Kineska roba popunjava nišu koju je ostavio egzodus zapadnih brendova nakon što je rat sa Ukrajinom podstakao sveobuhvatne finansijske i trgovinske sankcije Rusiji.
Izolacija je katapultirala proizvode kao što su vozila proizvođača Great Vall Motor Co. i Geeli Automobile Holdings Ltd. u redove najprodavanijih automobila u Rusiji, sa njihovim tržišnim udelom više nego udvostručenim u odnosu na prošlu godinu.
Bloomberg Chartmaker
Oživljavanje tražnje za kineskim izvozom odrazio se na tržištu valuta. Obim trgovanja juan-rublja porastao je na najviši nivo prošlog meseca, pošto je lokalna tražnja za kineskom valutom porasla.
Sa oporavkom ruske potrošačke potrošnje, priliv stranih dobara smanjuje pritisak na rublju oživljavanjem tražnje za čvrstim valutama. U julu je rublja bila valuta sa najlošijim performansama ako se uzmu u obzir tržiša u razvoju sa gubitkom od 13 odsto u odnosu na dolar.
Porast cena ruskih sirovina, u kombinaciji sa padom uvoza, doprineo je višku deviza koji je osnažio rublju.
Ipak, rast prodaje iz Rusije u Kinu počeo je da zaostaje. Nakon što je Rusija preusmerila sirovu naftu u Aziju od evropskih kupaca, isporuke nafte Kini pale su sa vrhunca nakon invazije.
