.webp){kind=icon}
Predsednik Brazila Luiz Inácio Lula da Silva u petak je predstavio program ulaganja u infrastrukturu vredan 350 milijardi dolara, kreiran da podstakne brazilsku ekonomiju i pokrene zelenu tranziciju.
Većina te sume - 264 milijarde dolara - biće uložena do kraja 2026. Lider levice i njegovi saveznici predstavili su plan kao brazilsku verziju zakona koje je podržao američki predsednik Joe Biden, a koji nastoje da stimulišu ekonomiju SAD sa otprilike bilion dolara u novim infrastrukturnim projektima i inicijativama za čistu energiju.
Predlog nosi isti naziv kao investicioni plan koji je Lula kreirao 2007, tokom njegovog prethodnog predsedavanja - Plan ubrzanja rasta, ili PAC.
Opširnije
Ako želi da spase Amazoniju, Lula mora razmišljati kapitalistički
Krčenje šuma u Amazoniji smanjilo se za 80 odsto tokom njegova dva mandata i nekoliko godina pod njegovom naslednicom.
26.03.2023
Bolsonarove pristalice poharale Braziliju, uspon ili pad desnice u Brazilu
Protestanti su opljačkali parlament, predsedničku palatu i vrhovni sud u Braziliji da bi izazivali vojnu intervenciju.
09.01.2023
Lula novi brazilski predsednik nakon pobede nad Bolsonarom
Kandidat levice Luiz Inacio Lula da Silva pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora protiv Jaira Bolsonara, sa osvojenih 50,9 odsto glasova.
31.10.2022
Ovaj put, međutim, Lulina vlada kaže da će posvetiti posebnu pažnju programu zaštite životne sredine i obećanjima datim tokom kampanje da će prioritet biti na održivom ekonomskom razvoju.
Oslanjaće se na mešavinu federalnih fondova, koncesija i javno-privatnih partnerstava, kako bi se pomoglo u finansiranju kombinacije transportnih, sanitarnih i ekoloških projekata tranzicije.
Program će uključivati 220 milijardi dolara iz javnih fondova i 125 milijardi dolara iz privatnog sektora, navodi se u današnjem saopštenju. Projekti energetske tranzicije dobiće ukupno 110 milijardi dolara.
Brazilska državna naftna kompanija Petroleo Brasileiro SA ponovo će igrati važnu ulogu u novom investicionom programu. Naftni gigant ima petogodišnji strateški plan vredan 78 milijardi dolara i razmišlja o povećanju za period između 2024. i 2028. Planira da izdvoji čak 15 odsto ukupnih investicija za projekte sa niskim sadržajem ugljenika.
Bloomberg
Prethodni plan ubrzanja rasta pomogao je u povećanju javnih investicija pod Lulom i njegovom naslednicom, bivšom predsednicom Dilmom Roussef. To je dovelo do izgradnje stotina auto-puteva, mostova, hidroelektrana, rafinerija i dalekovoda.
Ali mnogi od projekata iz plana, kojima su upravljale velike lokalne infrastrukturne kompanije, kasnije su postali predmet istraga zbog optužbi za korupciju. Program je doveo do pokretanja „Operacije Autoperionica“, višegodišnje istrage o korupciji koja je stotine poslovnih i političkih lidera - uključujući Lulu, privremeno stavila iza rešetaka.
Drugi projekti izazvali su negativnu reakciju zbog njihovog uticaja na životnu sredinu. Program PAC finansirao je izgradnju rafinerija nafte, poput velikog petrohemijskog kompleksa u Rio de Žaneiru, i brane Belo Monte, hidroelektričnog projekta u regionu amazonskih prašuma koji je izazvao žestoko protivljenje domorodačkih plemena i boraca za zaštitu životne sredine.
Nasleđe PAC-a može stvoriti izazove za novi program. Istrage o korupciji dovele su mnoge od uključenih kompanija do bankrota. U međuvremenu je kraj ere masovnih javnih investicija pogodio firme koje nisu bile umešane, što je često rezultiralo velikim dugovima, otpuštanjima i pravnim sporovima.
Kao rezultat toga, vlada će morati da izvede velike projekte bez mnogih ključnih izvođača koji su njima upravljali u prošlosti.
