Najnovije izdanje top-liste svetskih finansijskih centara, objavljeno u četvrtak, pokazuje da regionalni ekonomski centri nisu blizu čak niti svetskoj sredini, a kamoli vrhu. Među 120 gradova koji se nalaze na popisu nema nijednog iz Adria regiona, što je, nažalost, realna slika situacije u kojoj svetske finansije teku mimo nas dok se mi brčkamo u plitkoj barici lokalnog sitniša.
Na samom vrhu liste globalnih finansijskih centara nalaze se poznata imena. Prvo mesto zauzima Njujork, sledi London, a na trećem mestu se nalazi Singapur. Vrh dopunjavaju još i Hongkong i San Francisco, a poredak ove petorke nije se promenio od prošlog izdanja liste.
Do 120. pozicije na listi, gde se nalazi ostrvo Barbados, još su se ubacila i neka imena koja se obično u široj javnosti ne povezuju baš previše s pojmom finansijskih centara poput ruandskog Kigalija, glavnog grada Kolumbije Bogote ili švajcarskog Lugana. Ali ni Ljubljana, ni Zagreb, ni Sarajevo, ni Beograd, ni Skoplje nisu spomenuti.
Regionalnih ekonomskih centara nema ni na dodatnoj listi potencijalnih gradova koji bi se možda u budućnosti mogli naći na glavnom spisku. Tako da, prema stavu globalne finansijske industrije, nismo u društvu čak ni Kišnjeva, Kaunasa ili Karačija.
Popis globalnih finansijskih centara u polugodišnjem ritmu sastavlja i objavljuje konsultantska kuća Z/Yen u saradnji s Kineskim razvojnim institutom iz Šenžena. Prvu listu Z/Yen je objavio 2007. godine, tada u saradnji s gradom Londonom, a izdanje objavljeno u četvrtak je 33. u tom nizu.
Brojni pokazatelji
Lista gradova sastavlja se kombinacijom ankete i statističkog modela. U anketi, na koju je za ovu priliku odgovorilo više od 10.000 ispitanika, od učesnika se traži da rangiraju finansijske centre na skali od deset bodova. Ispitanici su osobe iz finansijskog i srodnih sektora.
Statistički deo se izračunava na osnovu kvantitativnih podataka o svakom finansijskom centru. U obračun ulaze faktori iz 88 različitih izvora, navode autori analize. Za izradu konačnog spiska u obzir se uzimaju pokazatelji poslovne okoline, ljudskog kapitala, infrastrukture, poreske politike, ugleda, razvijenosti finansijskog sektora i drugi.
Na glavni popis ulaze gradovi koje dovoljan broj ispitanika u dovoljno dugom periodu opisuje kao finansijske centre, a postoji i dodatna lista potencijalnih kandidata koji bi se u budućnosti mogli naći na glavnoj listi. Među potencijalne kandidate grad dospeva kad na pitanje iz ankete "Postoje li neki finansijski centri koji bi mogli postati znatno važniji u iduće dve do tri godine", barem pet ispitanika spomene pojedini grad. Na glavnu listu grad dospeva nakon što ga oceni barem 150 ispitanika iz drugih gradova.
U Hongkongu, jednom od pet najvažnijih finansijskih centara u svetu, posluju menjačnice za kriptovalute | Paul Yeung/Bloomberg
Od gradova s glavne liste, ovom regionu su geografski najbliži Milano na 50. mestu, Beč na 51, Rim na 54, Atina na 84. poziciji, Sofija na 91, Bratislava na 93. i Budimpešta na 101. mestu liste. Među 120 gradova koji se percipiraju kao finansijski centri nalaze se još i glavni gradovi baltičkih država Vilnjus, Talin i Riga, ali i poznati finansijski fentar Rejkjavik.
Iz istočne Evrope i centralne Azije najbolje se, na 66. mesto, plasirala Astana, glavni grad Kazahstana. U odnosu na prethodno izdanje top-liste podbacili su Prag i Varšava, koji su se smestili nekoliko pozicija ispod Astane. Za više od desetak mesta napredovali su Atina, Sofija i Riga, a u suprotnom smeru su jednakim korakom krenuli Moskva i Istanbul.
.webp){kind=icon}
