Obveznice pod sve većim pritiskom dok kamate širom sveta rastu

Dok investitori raspravljaju o tome da li će i kada Federalne rezerve povećati kamatne stope, širom sveta jačaju očekivanja o daljem pooštravanju monetarne politike, što bi moglo da donese nove probleme tržištu obveznica.

Trgovci očekuju da će troškovi zaduživanja u Japanu, Kanadi, Velikoj Britaniji i evrozoni tokom naredne godine rasti brže nego u SAD. Od 32 swap tržišta koja prati Bloomberg, na dve trećine tržišta već su uračunata povećanja kamatnih stopa, a Južna Koreja prednjači sa očekivanim povećanjem od više od 100 baznih poena.

To predstavlja zaokret u odnosu na ciklus kamatnih stopa poslednjih godina, kojim su dominirale Federalne rezerve. Ovog puta centralne banke suočavaju se sa pritiscima zbog viših cena nafte usled rata u Iranu, velike državne potrošnje i investicionog buma u oblasti veštačke inteligencije, koji dodatno ubrzava privredni rast. Inflacija u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) nedavno je dostigla najviši nivo u poslednje dve godine.

 

To investitore dovodi u neprijatnu situaciju: obveznice bi trebalo da budu zaštita za portfelje kada stvari krenu po zlu. Na primer, ako se preokrene rast akcija podstaknut veštačkom inteligencijom ili novi trgovinski rat ugrozi privredni rast. Ako centralne banke van SAD budu primorane da agresivnije podižu kamatne stope, obveznice bi umesto toga mogle da povećaju gubitke i naruše jednu od osnova tradicionalne diversifikacije portfelja.

Bloomberg

"Sa stanovišta diversifikacije, obveznice više ne ispunjavaju svoju svrhu", rekao je George Efstathopoulos, portfolio menadžer u kompaniji Fidelity International, koja upravlja imovinom vrednom više od 1,1 bilion dolara. On ima veoma malu izloženost državnom dugu, a poseduje samo određene američke državne obveznice zaštićene od inflacije i brazilske obveznice.

"U svetu sa sve više geopolitičkih dešavanja, većom zavisnošću od energije, upornom inflacijom i velikim fiskalnim podsticajima, verovatno ćemo videti još snažniji otpor inflaciji", dodao je.

Trgovci trenutno uračunavaju oko 400 baznih poena povećanja kamatnih stopa na sedam velikih tržišta tokom naredne godine, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg. Ako se njihova očekivanja ostvare, posledice bi mogle da se prošire i van tržišta obveznica, pritiskajući skupo vrednovane akcije kroz smanjenje sadašnje vrednosti buduće zarade, pooštravanje finansijskih uslova i poremećaje u valutnim trgovinama.

Više kamatne stope takođe povećavaju prinos koji investitori mogu da ostvare jednostavnim držanjem gotovine, čime dobijaju više mogućnosti za ulaganje novca, rekao je Ed Al-Hussainy, portfolio menadžer u kompaniji Columbia Threadneedle. To znači da vlade i kompanije moraju da ponude veće prinose kako bi privukle kapital, dodao je.

Bloomberg

Očekuje se da će Seul i Tokio predvoditi narednu fazu globalnog pooštravanja monetarne politike, jer se skuplja energija sudara sa investicionim bumom podstaknutim veštačkom inteligencijom, koji povećava potražnju za čipovima, električnom energijom i radnom snagom.

Njihove obveznice već osećaju pritisak. Državni dug Južne Koreje ove godine izgubio je više od devet odsto vrednosti u lokalnoj valuti, što je najlošiji rezultat među 44 tržišta obveznica koje prati Bloomberg. Japanske obveznice takođe su među najvećim gubitnicima, sa padom od oko četiri odsto.

U Evropi

U Evropi, više cene energije i talas povećanja izdvajanja za odbranu pogoršavaju ekonomske izglede. Referentni prinosi u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj ove godine porasli su za oko 30 baznih poena.

Ipak, neki investitori optimističnije gledaju na evropske obveznice. Evropska centralna banka bila je među prvima koje su povećale kamatne stope nakon globalnog energetskog šoka, signalizirajući odlučniji pristup borbi protiv inflacije. Menadžeri fondova takođe smatraju da su fiskalni i monetarni izgledi regiona predvidljiviji nego u SAD ili Japanu.

Iain Stealey, direktor za međunarodna ulaganja u instrumente sa fiksnim prinosom u kompaniji JPMorgan Asset Management, daje prednost evropskom dugu u odnosu na američki, posebno britanskim državnim obveznicama, poznatim kao gilts, za koje smatra da tržište već očekuje previše pooštravanja monetarne politike Banke Engleske.

"Mnogo sam uvereniji u kupovinu kratkoročnijeg dela evropske krive prinosa, posebno u Velikoj Britaniji", rekao je u intervjuu za Bloomberg TV u četvrtak. "Ne mislim da Banka Engleske žuri da poveća kamatne stope."

Izgledi za SAD

U SAD su trgovci obveznicama prestali da u potpunosti uračunavaju povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi ove godine, pošto su strahovanja od inflacije oslabila. Ipak, prinos na desetogodišnje američke državne obveznice ove godine porastao je za oko 50 baznih poena, dok je na nedavnoj aukciji tridesetogodišnjih obveznica postignut najviši trošak zaduživanja u poslednjih nekoliko decenija, usled zabrinutosti zbog sve većeg budžetskog deficita.

"Fiskalni deficiti i premija ročnosti nisu nestali samo zato što su poslednji podaci o inflaciji bili blagi. Dugi kraj krive prinosa američkih državnih obveznica i dalje je strukturno pod pritiskom, zbog čega kriva ostaje sklona daljem zaoštravanju nagiba", kaže Brendan Fagan, makroekonomski strateg u Bloombergu.

Obveznice danas zauzimaju "mnogo manje mesto u portfeljima" nego pre deset godina, rekao je Kenneth Goh, direktor privatnog upravljanja imovinom u kompaniji UOB Kay Hian u Singapuru. Kako se očekuje da najveća tržišta istovremeno pooštravaju monetarnu politiku, diversifikacija kroz obveznice pruža manju zaštitu nego u periodima kada su se ciklusi monetarne politike razlikovali.

"Mnogi investitori i dalje pretpostavljaju da će obveznice ublažiti pad portfelja, ali one više jednostavno ne funkcionišu na taj način", dodao je.