.webp){kind=icon}
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija najveću stopu rasta trgovine beleži sa Mađarskom.
Nakon sastanka sa predsednicom Mađarske Katalin Novak u Beogradu, Vučić je kazao da je trgovinska saradnja od januara do jula bila 2,2 milijarde evra, što je za 935,1 milion evra više nego u istom periodu prošle godine.
Centralna banka Mađarske je 30. avgusta podigla referentnu kamatnu stopu za ceo procentni poen na 11,75 odsto, što je najviša ključna stopa u Evropskoj uniji. Forinta je tada skočila za 1,3 odsto u odnosu na evro nakon odluke i izvoda centralne banke, što je najveći dnevni dobitak u skoro mesec dana. Taj potez smanjio je pad forinte tada na 10,3 odsto od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru. Mađarska valuta je zabeležila treći najveći pad među valutama tržišta u razvoju, nakon turske lire i argentinskog pezosa.
Centralna banka Mađarske je navela da "dalji rast inflacije i uporni inflatorni rizici garantuju odlučujući nastavak ciklusa zaoštravanja".
Smernice u Mađarskoj su suprotne od izjava šefova centralnih banaka u Češkoj Republici i Poljskoj, koji su ponovili svoj plan da zaustave ili uspore povećanje kamatnih stopa jer se očekuje da će energetska kriza, podstaknuta ratom u Ukrajini, ugušiti rast. Srbija je takođe donedavno zaoštravala svoju moentarnu politiku umereno, ali je inflacija van kontrole primorala Narodnu banku Srbije da podigne svoje stope na 3,5 odsto za 50 pp.
Kamatne stope koje su porasle skoro od nule na najviše zabeležene iznose pre svetske ekonomske krize guše tražnju za svime.
„Izgledi nisu previše ružičasti", rekla je analitičarka Erste Katarzyna Rzentarzewska, predviđajući ekonomsku kontrakciju u drugoj polovini za celu istočnu Evropu, uključujući i Mađarsku, dok će poverenje potrošača dostići nizak nivo viđen na početku pandemije. "Neizvesnost u industriji i spoljnoj trgovini je i dalje visoka, zbog stalnih uskih grla na strani ponude, porasta cena robe i zabrinutosti oko snabdevanja energijom."
Vučić je rekao novinarima da su razgovarali o energetici, infrastrukturnom povezivanju, kao i investicijama u Vojvodini.
Prema njegovim rečima, saradnja dve države postaje neuoprediva čak i u trgovinsko-ekonomskom smislu sa svim ostalim zemljama.
Ipak, sve ukazuje na to da istočna Evropa ide ka potencijalnoj recesiji u drugoj polovini, suočena sa ratom u Ukrajini i skokom cena. Mađarska, koja je bila jedina država članica za koju se očekivalo da će izbeći kvartalni pad, takođe je imala bolji učinak od očekivanog sa rastom od 1,1 odsto, uz pomoć niza poreskih olakšica i ograničenja cena goriva koje je uveo premijer Viktor Orban uoči njegove ubedljive izborne pobede u aprilu.
Vučić je ponovio da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem mogućem nivou u savremenoj političkoj istoriji, kao i da je saradnja dve zemlje napredovala u politici, ekonomiji i trgovini.
"Verujem da ćemo, uprkos poteškoćama, uspeti do kraja 2025. godine da završimo brzu prugu i da će se za dva sata i 45 minuta stizati iz centra Beograda u centar Budimpešte", rekao je predsednik Srbije danas u Beogradu i dodao da će to doprineti daljem povećanju investicija u obe zemlje i trgovinskoj razmeni.
Vučić je izrazio zahvalnost Mađarskoj što će Srbija "spokojnije" dočekati zimu jer je Mađarska dozvolila da Srbija koristi njeno skladište.
Srbija je u junu u Mađarskoj obezbedila skladište za 500 miliona kubnih metara gasa. Kako je ministar finansija Siniša Mali rekao, aranžman će biti finansiran delom iz budžeta Srbije, a delom iz kredita OTP banke i Eksim banke Mađarske, ne navodeći detalje u vezi sa iznosom i dinamikom otplate.
Bloomberg Adria u Ministarstvu finansija nije dobila odgovor na pitanje koliko će Srbiju koštati skladištenje gasa u susednoj zemlji, ali i svi ostali dogovori u okviru tog energetskog aranžmana. Odgovor Ministarstva bio je: "Dogovor sa Mađarima je da se ne objavljuju detalji."
- uz saradnju Andra Timu, Irina Vilcu, Marton Kasnyik, Zoltan Simon
