Sa novom vladom kontinuitet je zagarantovan, kažu stručnjaci

Predsednik Srbije i prvi čovek Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić predstavio je u nedelju predlog imena za sastav nove vlade Ane Brnabić, a koji je usvojen na sednici predsedništva stranke.

Predlog je da zamenik predsednika vlade i ministar spoljnih poslova bude Ivica Dačić, da potpredsednik vlade i ministar odbrane bude Miloš Vučević, kao i da potpredsednik vlade i ministar finansija bude Siniša Mali.

Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja i investicije, kaže da nije poznat ceo sastav dok ga skupština ne odobri, ali ono što je vidljivo, a bitno je za ekonomsku politiku zemlje, jeste da ministar finansija ostaje Siniša Mali.

"To je nastavak onog procesa koji je on vodio, ako smo zadovoljni dosadašnjim njegovim radom, ne znam da li će biti nezadovoljan. Tu se vidi kontinuitet i generalno to nije loše kada imamo situaciju kao što mi imamo, da smo kolateralna šteta. Kontinuitet je zagarantovan", kaže Bušatlija.

Bankarka za plaćanje energenata

Prema predlogu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da bude Jelena Tanasković, ministar za zaštitu životne sredine Irena Vujović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, ministar rudarstva i energetike Dubravka Negre.

"Mene je malo začudilo da na mesto ministra energetike dolazi bankarka, koliko znam, ona ništa sa energetikom nije imala. Ali ako gledamo na energetiku - imaćemo onoliko koliko možemo da platimo, možda stvarno je potreban bankar. Ni prethodnici njeni nisu bili prisni sa energetikom, ali nekako smo preživeli i to”, navodi Bušatlija.

I Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji, upozorio je danas da je skup uvoz energenata doveo do značajnog pogoršanja deficita tekućih plaćanja, "koji bi mogao da dostigne čak 10 odsto BDP-a u 2022, dok inflacija ostaje tvrdoglavo visoka".

Novost je i da će Srbija imati čak nekoliko ministarstava koja će se na ovaj ili na onaj način baviti privredom i ekonomijom. Ministar unutrašnje i spoljne trgovine trebalo bi da bude Tomislav Momirović, ministar privrede Rade Basta, dok se imenovanje za najfriškije Ministarstvo za javna ulaganja tek očekuje.

Prema nevladinoj organizaciji Transparetnost Srbija, formiranje posebnog ministarstva za javna ulaganja (umesto postojeće Vladine kancelarije koja se bavila tim pitanjima) sporno je zbog toga što odstupa od resornog pristupa koji je primenjen kod svih drugih ministarstava, jer se javna ulaganja mogu odnositi na bilo koju oblast (npr. saobraćaj, zdravstvo, prosveta).

“Takođe zbunjuje to što Ministarstvo finansija zadržava nadležnost da vrši ocenu i praćenje kapitalnih projekata i pored osnivanja posebnog ministarstva za javna ulaganja. Najzad, kao najkrupniji problem ostaje to što odabir i prioritizacija ovih projekata i dalje nisu uređeni zakonom, već samo uredbom Vlade", navode iz Transparetnosti.

Što više, to bolje

"Što više stručnjaka, to bolje. Ako u jednom ministarstvu za ekonomiju, za koje ja ne mogu da se setim ko je bio ministar uopšte poslednjih 20 godina, kada takvo ministarstvo ne funkcioniše i nemate kadar koji može da vodi to ministarstvo, onda imate tu situaciju da morate da kreirate nova ministarstva za one kadrove koje imate”, navodi Bušatlija.

Prema mišljenju Bušatlije, ako hoćete da imate diskonuitet, morate da imate ljude koji znaju da planiraju pre svega, i da kreiraju novu ekonomsku politiku i sve moguće politike u zavisnosti od politike zemlje.

Bloomberg

"Ako imate takve ljude, onda možete da očekujete da će se nešto promeniti. Takve ljude nismo videli, to se vidi u društvu. Ja ih ne vidim. U našoj politici ne vidim ljude koji su sposobni da sagledaju situaciju i ozbiljno planiraju za narednih 30 godina i da su u stanju da rukovode timovima koji mogu to da sprovode. Ovo će apsolutno biti kontinuitet, tu su se uhodali, pa je svejedno gde će Momirović sedeti, to će funkcionisati, kao i do sada". Na pitanje kako ocenjuje ono što zove zagarantovanim kontinuitetom kada je ekonomska politika u pitanju, konsultant za investicije navodi – daćete mi odgovor stavljajući ruku u džep.

Predloženo je da ministar unutrašnjih poslova bude Bratislav Gašić, ministar za evropske integracije Tanja Miščević, ministar prosvete Branko Ružić, ministar za nauku, inovacije i tehnološki razvoj Jelena Begović.

Jačanje kapaciteta kontinuiteta

Iz Transparetnosti kažu da Vladina Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu dobija status posebne organizacije. Za tu promenu takođe nije dato nikakvo obrazloženje, kao što ga nije bilo ni kada je pre pet godina posebna organizacija koja se bavila istim poslovima (tada se zvala Direkcija za elektronsku upravu) naprasno postala služba Vlade i time izgubila deo organizacione samostalnosti, navode iz te nevladine organizacije.

Najviše ministara imala je prelazna vlada posle petog oktobra 2000. godine Milomira Minića čak 36, dok je najmanje imala Vlada Vučića od 2014. do 2016. godine, samo 18.

Nova vlada imaće 25 ministarstava, za četiri više od prethodne. U obrazloženju se navodi da će ta promena doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima, što bi dalje trebalo da rezultira unapređenjem stanja u tim oblastima. Za takvo umnožavanje resora, upozorava Transparetnost Srbija, ovaj "optimističan zaključak nema nikakvog osnova".

"Mandatarka za sastav nove Vlade još uvek nije predstavila svoj program, pa je nejasno na osnovu čega poslanicima može biti poznato zašto će biti bolje da se poslovi postojeća četiri ministarstva raspodele na novih sedam ministarstava. U pitanju je puka preraspodela poslova, iza koje će uslediti preraspodela postojećih službenika iz četiri ministarstva u novih sedam, tako da stvarnog jačanja kapaciteta administracije nema", navode u saopštenju iz te nevladine organizacije.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar