Obračun EU sa jeftinim kineskim čelikom vodi smederevsku železaru u novi gubitak

Evropska unija (EU) planira da poveća carine na uvoz čelika na 50 odsto, prema nacrtu predloga u koji je Bloomberg imao uvid, a to će direktno pogoditi železaru u Smederevu, koja čelik direktno izvozi u EU i koja je već pogođena kvotama. Prošle godine iz Srbije je izvezeno 695.000 tona čelika i gvožđe u vrednosti od 620 miliona dolara, prvenstveno u Italiju, Poljsku i Češku.

Odluka EU je na neki način očekivana, jer je carinu uskladila sa SAD, koje pokušavaju da se suprotstave prekomernoj proizvodnji iz Kine. Podsetimo, američki predsednik Donald Trump u junu je povećao carine na aluminijum i čelik na 50 odsto, sa prethodnog nivoa od 25 odsto, ispunjavajući obećanje da će povećati carine kako bi pomogao domaćim proizvođačima.

To je identičan potez onom koji se dogodio pre šest godina. Kada je Trump u prethodnom mandatu uveo carine na evropski čelik i aluminijum, EU je 2019. godine, da bi zaštitila svoje čeličane od jeftinog čelika iz Kine, uvela kvote na čelik iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.

Sve treće zemlje su mogle da izvezu svega 3,3 miliona tona čelika. O koliko maloj kvoti je reč, govori podatak da je prethodne 2018. godine samo Srbija u EU izvezla milion tona čelika. A kvota na uvoz od 3,3 miliona tona bila je zajednička i odnosila se na sve treće zemlje, uključujući i Kinu, Indiju, Brazil, Ukrajinu, Koreju, Rusiju i Iran.

Depositphotos

Tek su kvote kasnije povećavane, ali su na snazi već šest godina, a prošle godine su produžene do 2026. godine, što je maksimalni period primene zaštitne mere dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije. Odluka je usledila nakon istrage, koju je zatražilo 14 država članica EU, a tokom koje je Evropska komisija zaključila da je zaštitna mera i dalje neophodna za sprečavanje ili otklanjanje ozbiljnih povreda industrije čelika u EU.

Trenutno, EU ima privremeni mehanizam za zaštitu svoje industrije čelika, koji uvodi carinu od 25 odsto na većinu uvoza kada se kvote iscrpe. Taj mehanizam ističe naredne godine, a EU radi na njegovoj zameni trajnijim instrumentom, koji planira da predstavi sledeće nedelje.

Kako se to odrazilo na smederevsku železaru

Uvođenjem kvota počela je da opada proizvodnja, ali i dobit smederevske železare, kojom upravlja kineski HBIS. Na primer, 2020, 2021. i 2022. godine proizvedeno je oko 1,1 milion tona godišnje, a 2023. proizvodnja je pala za 10 odsto na 982.686 tona.

Preduzeće je 2024. godinu završilo sa gubitkom 17,6 milijardi dinara, a prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom iz redovnog poslovanja u iznosu od oko 16 milijardi dinara. Pre toga, 2019. godine gubitak je bio četiri milijarde dinara, a jedino je 2021. preduzeće imalo dobitak od 23,4 milijarde dinara zahvaljujući visokim cenama čelika.

Kineski HBIS je 2021. godine bio najveći izvoznik u Srbiji sa izvezenom robom u vrednosti 752,7 miliona evra. Za vreme korone je ugasio jednu peć u smederevskoj čeličani, koja je te godine ponovo pokrenuta.

Inače, akumulirani gubitak železare iz prethodnih godina već je 2023. dostigao 283 miliona evra, i to uprkos činjenici što su sa preuzimanjem železare Kinezi dobili proizvodnju čelika neopterećenu dugovima i što je država 2016. godine sve dugove preuzela na sebe. U to vreme akumulirani dugovi železare bili su isti kao danas i iznosili su oko 300 miliona evra.