Građani su se u prvom tromesečju ove godine zaduživali tri puta više nego firme. Krediti stanovništvu porasli su za 41,5 milijardi dinara, dok su zajmovi privredi povećani za 13 milijardi dinara. Trend zaduživanja stanovništva koje premašuje ono kod privrede počeo je u trećem kvartalu prošle godine i od tada je konstantan.
Kod građana je gotovo tri petine novog zaduženja bilo u dinarima. Građani su u prvom tromesečju podigli nove kredite u ukupnom iznosu od 216,3 milijarde dinara, što je čak 37,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Najveći deo tog iznosa činili su gotovinski krediti, dok su stambeni krediti bili sledeći po zastupljenosti.
Opširnije
Ograničenje kamatnih stopa - koliko su stambeni krediti u Srbiji zaista pojeftinili
Kako se kreću kamatne stope na stambene kredite u Srbiji od početka 2025. godine.
27.05.2025
Da li su kamate na bankarske pozajmice u Srbiji najviše u regionu
Šta je pokazala analiza Bloomberg Adrije o poređenju kamatnih stopa kredita u zemljama regiona
01.04.2025
Samo na kamate daćemo skoro dve milijarde evra iz budžeta
U planiranom budžetu za 2025. najveći rast od čak 19 odsto imaju rashodi za kamate, upozorava Fiskalni savet
25.11.2024
Privreda već uzima kredite samo ako mora, a biće još skuplji
U prvom kvartalu odobreni krediti u iznosu od 238,8 milijardi dinara, što je za 7,7 odsto manjie nego u istom periodu prethodne godine
08.06.2023
"Povećana su i zaduženja po tekućim računima i po potrošačkim kreditima. Rast kredita stanovništvu podržan je ublaženim kreditnim standardima, nižim kamatnim stopama, kao i rastom zarada. Gotovinski krediti su činili više od polovine prirasta kredita stanovništvu, što je uticalo na to da njihovo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu u prvom tromesečju bude povećano na 46,5 odsto, dok je učešće sledećih po zastupljenosti, stambenih kredita 38,3 odsto, neznatno smanjeno u odnosu na kraj 2024, ali su tokom prvoj tromesečja ostvarili rast od oko 15 milijardi dinara", navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) Trendovi u kreditnoj aktivnosti.
Građani više traže i kredite za refinansiranje.
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da je zaduživanje građana za gotovinske kredite atipično u svetu i da je karakteristično za zemlje Balkana.
"U razvijenim zemljama gotovinski krediti čine 20 do 25 odsto ukupnih kredita građanima, a sve ostalo su namenski krediti. Međutim, u Srbiji gotovinski krediti čine skoro polovinu kreditne aktivnosti stanovništva. Mi volimo da raspolažemo gotovinom, to je nešto što je u psihologiji našeg naroda. Kada se takve kreditne navike posmatraju iz ugla NBS, države i bankara, to je u redu, jer se jača kupovna moć i puni se budžet. Međutim, potrebno je raditi na procentu smanjenja gotovinskih kredita kao što je to slučaj u razvijenim ekonomijama", kaže Vasić za Bloomberg Adriju i napominje da, kada se uzimaju namenski krediti, jasno je kuda novac ide, za razliku od gotovinskih.
Banke, kako se navodi dalje u izveštaju, očekuju sličan rast tražnje stanovništva za kreditima i u drugom tromesečju, uz izražen rast tražnje za stambenim kreditima, "čemu najverovatnije doprinose stambeni krediti za mlade".
Javna preduzeća se više zaduživala od privrede
U prvom tromesečju ove godine, prema izveštaju NBS, privreda se zadužila za dodatnih 13 milijardi dinara, što je rast od 0,8 odsto, ali je on došao isključivo zahvaljujući javnim preduzećima, koja su povećala zaduženost za 20,8 milijardi dinara, dok su krediti privrednim društvima zapravo smanjeni za 7,8 milijardi.
"Kada dođe do usporavanja privredne aktivnosti, što de fakto postoji kod nas, onda nastupa država koja pokušava da kroz svoje mehanizme održi neki nivo tražnje. To nije neuobičajeno, jer kroz javne i investicione radove država pokušava da održi neku tražnju i da ublaži tu silaznu putanja rasta bruto proizvoda", kaže Vasić i napominje da je to kratkoročno rešenje.
"Dugoročno mora da dominira privreda u kreditnoj aktivnosti, jer bez dobre privrede nema stabilnosti u džepovima građana, a bez toga nema ni jake države."
Ceo rast kreditne aktivnosti privrede ostvaren je kroz dinarske kredite, čiji je iznos porastao za 22,6 milijardi dinara, dok su devizno indeksirani zajmovi pali za 9,6 milijardi.
Gotovo 80 odsto ukupnog rasta u prvom tromesečju odnosilo se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva. Više od polovine tih kredita odobreno je velikim preduzećima.
"Činjenica da u strukturi nema dovoljno investicionih kredita, a da se povećavaju krediti za obrtna sredstava, znači da se usporava i trošenje i privredna aktivnost", kaže Vasić.
Uvećana su i zaduženja po tekućim računima, ostalim nekategorisanim i investicionim kreditima, dok su obaveze po osnovu kredita za uvoz smanjene.
"Obim novoodobrenih kredita privredi u prvom tromesečju iznosio je 292,4 milijarde dinara, što je za 19,7 odsto više nego u istom periodu 2024. Posmatrano po delatnostima, najviše su se zaduživala preduzeća iz sektora energetike, a slede sektori saobraćaja, trgovine i poslovanja nekretninama", navedeno je u izveštaju.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...