Srbija ulazi u globalnu mrežu - Beograd dobija Svetski trgovinski centar pred EXPO 2027

Privredna komora Srbije postala je deo Asocijacije svetskih trgovinskih centara, jedne od najvećih međunarodnih trgovinskih organizacija koja okuplja skoro 100 država i povezuje više od 300 svetskih trgovinskih centara. Svetski trgovinski centar Beograd biće otvoren pred početak specijalizovane izložbe EXPO Beograd 2027. U trenutku kada se vodi pravi carinski rat Amerike i Kine, kada svi strepe od Trumpovih carina, umrežavanje i saradnja privrednika i kompanija od ključnog su značaja kako bi se omogućili brži, ali i jeftiniji, lanci snabdevanja i, konačno, sama dostupnost i cenovna konkurentnost proizvoda i usluga. O tome šta se u Srbiji menja dolaskom Svetskog trgovinskog centra, za TV Bloomberg Adria govorio je Robin van Puyenbroeck, izvršni direktor za poslovni razvoj Asocijacije svetskih trgovinskih centara koji je potpisao saradnju sa Privrednom komorom Srbije.

- Zašto je došlo do saradnje sa Privrednom komorom Srbije? Šta će se promeniti u budućnosti zbog te saradnje?

Želeo bih da čestitam Privrednoj komori i njenom rukovodstvu na ovom hrabrom koraku da se pridruže Asocijaciji svetskih trgovinskih centara. Mi smo međunarodna trgovinska asocijacija i naš mandat je da podstičemo i promovišemo međunarodnu trgovinu i razvoj. Kao takvi, zapravo smo najveća međusobno povezana poslovna mreža na svetu, kojoj se PKS sada pridružila. Postoji više od 300 svetskih trgovinskih centara širom sveta u skoro 100 zemalja. Šta znači ova saradnja za Privrednu komoru? Ona otvara vrata trgovini, investicijama i poslovnim vezama. To stavlja Srbiju na još jednu globalnu platformu za kompanije i investicije širom sveta. Dakle, reč je o pridruživanju najvećoj međusobno povezanoj poslovnoj mreži na svetu i postavljanju Srbije na svetsku mapu.

- Iz prethodnog iskustva članstva u Asocijaciji svetskih trgovinskih centara, kako vidite buduću ulogu Svetskog trgovinskog centra Beograd u širenju poslovnih prilika na Zapadnom Balkanu?

Mislim da Beograd i Srbiju čeka svetla budućnost, kao i to da će postati ključni regionalni centar, ne samo za Srbiju već i za ceo Zapadni Balkan i šire od toga, za Evropu. Pomoći će preduzećima da rastu van granica, da privuku strane investitore i zapravo će efikasnije povezati region sa globalnim tržištima.

Dakle, može pomoći u usklađivanju poslovne klime širom Zapadnog Balkana tako što će omogućiti partnerstva. Često se dešava da Svetski trgovinski centri organizuju trgovinske misije i prikazuju regionalne prilike globalnoj publici. Opet, ne mislim da će samo povezati Beograd sa svetom, već više sa samim regionom, kroz podsticanje veće ekonomske integracije preko granica. Takođe, Zapadni Balkan u evropskom kontekstu predstavlja oblast ekonomskog rasta unutar Evrope. Vidite stagnaciju na drugim mestima u Evropi, a Zapadni Balkan, sa Srbijom u srcu, pokretač je ekonomskog rasta sa velikim potencijalom.

Bloomberg Adria

- Da li mislite da bi ovo članstvo moglo da promeni perspektivu stranih investitora kada je reč o Srbiji?

Svakako mislim da je tako i nadam se tome. Mislim da bi ovo članstvo zaista trebalo da poveća međunarodni ekonomski značaj Srbije i ovo pokazuje da je Srbija ozbiljna u nameri da privuče strane investicije i da se pozicionira kao pouzdan poslovni partner. Kako Svetski trgovinski centar Beograd bude počinjao sa radom, on će podsticati ekonomsku aktivnost i biće domaćin trgovinskim događajima, delegacijama i pružiće međunarodnim kompanijama veoma poznatu i pouzdanu tačku oslonca u Beogradu, jer je naš brend, brend Svetskog trgovinskog centra, univerzalno poznat. To jača imidž Srbije kao zemlje koja je otvorena i spremna za investicije, te globalno povezane destinacije.

S vremenom, to donosi više mogućnosti za investicije, više trgovine i jača partnerstva. Želeo bih da dodam, i to je ono o čemu smo razgovarali sa rukovodstvom PKS, da je tu i EXPO 2027 koji se održava u Beogradu, što je neverovatan projekat i inicijativa. Ovo će takođe pomoći da se EXPO 2027 preko PKS pozicionira pred svetskim potencijalima u Beogradu i predstavi globalnoj publici.

- U naredne dve godine, pre izložbe EXPO, šta bi Srbija trebalo da uradi kako bi se pripremila za EXPO i kako bi postala pravi član Svetskih trgovinskih centara u tom trenutku?

Srbija je već veoma primamljiva i nudi mnogo vrednosti. Geografski je na strateškoj granici između EU, Bliskog istoka i Azije. S ekonomske strane, nudi zaista konkurentne troškove poslovanja, ima veoma snažan tehnički kadar, što je ujedno i pravac u kom ide svet, koji podrazumeva tehnologiju i AI, i ima rastuću infrastrukturu. Srbija već ima trgovinske sporazume koji omogućavaju pristup tržištima sa više od milijardu potrošača u EU, u CEFTA, EFTA i šire. U kontekstu mreže Asocijacije svetskih trgovinskih centara, smatram da je Srbija idealno pozicionirana da privuče globalne kompanije koje traže bazu u jugoistočnoj Evropi, na Zapadnom Balkanu, uz pristup, efikasnost i dugoročni potencijal za rast. Ta vrednosna ponuda čini je privlačnom i daje razlog zbog kog bi kompanije, ne samo posetioci, razmotrile mogućnosti u Srbiji u okviru izložbe EXPO 2027. Dakle, nije reč samo o tome da budete viđeni i da nađete druge u globalnoj mreži već i da drugi nađu vas.

- U jednom trenutku ćemo imati dva velika svetska brenda EXPO i Svetski trgovinski centar Beograd 2027.

Mislim da će Svetski trgovinski centar Beograd postati operativan mnogo pre toga i nadamo se da će to biti u vrlo bliskoj budućnosti, ali će definitivno doprineti i podržati promociju EXPO 2027 globalnoj publici. Jer, Svetski trgovinski centri mogu bilateralno da se povežu jedni sa drugima, ima ih 300 širom sveta sa kojima Svetski trgovinski centar Beograd može da se poveže i promoviše EXPO 2027. Mislim da je takođe važno istaći da veliku većinu naših članova čine mala i srednja preduzeća, koja su još uvek u većini zemalja sveta srž ekonomije. Iz tog ugla, smatram da je ovo veoma značajna poslovna prilika i za srpska preduzeća.

Ministarstvo finansija

- Neki bi rekli da živimo u veoma interesantnom vremenu, imajući u vidu predsedništvo Donalda Trumpa u Sjedinjenim Američkim Državama. U ovom trenutku, koji su po vama najveći izazovi za preduzeća u međunarodnoj trgovini u aktuelnoj ekonomskoj klimi i kako se preduzeća mogu najbolje pripremiti da odgovore na njih?

Nalazimo se u vremenu velike tranzicije i neizvesnost je trenutno najveći izazov. Vidimo da se preduzeća suočavaju sa krhkim lancima snabdevanja, rastom troškova, promenljivim propisima, a tu su i rastuće geopolitičke napetosti, ne zaboravimo na njih, od trgovinskih napetosti do rekalibracije trgovine. To je veliko prilagođavanje trgovinskog okruženja usled raznih regionalnih konflikata. Povrh toga, postoje i drugi veliki razvoji događaja usred kojih se trenutno nalazimo, a to su sve veći pritisak digitalizacije i uticaj veštačke inteligencije. Dva velika događaja su u toku. Prvi je neizvesnost u trgovinskom okruženju, zatim uticaj veštačke inteligencije na način na koji živimo i vodimo svoje poslovanje. Tako da ćemo videti da su najotpornije kompanije danas one koje diverzifikuju svoja tržišta i dobavljače, koje ulažu u tehnologiju i pažljivo prate razvoj politika, čak i ako se one nekad menjaju na dnevnoj bazi. Ipak, danas trgovina nije samo pitanje logistike, već i strategije i inteligencije i, pre svega, prilagođavanja. Da se vratimo na neizvesnost, nešto što smo naučili od preduzeća u našoj mreži je da su prvi prioritet i prva potreba preduzeća to da imaju stabilnije okruženje za poslovanje, jer je sada neizvesnost glavni izazov koji će imati uticaj i na poverenje potrošača i na obrasce potrošnje, kako preduzeća, tako i domaćinstava.

Bloomberg Adria

- Ako imamo to u vidu, možemo li reći da će postojati, ili da već postoji, pobednik ili gubitnik u carinskom ratu EU, SAD i, naravno, Kine? Kako će oni postupiti prema tom pitanju?

Preformulisao bih to, ne volim da govorim o "pobednicima" i "gubitnicima", iako se to ponekad može posmatrati kao situacija u kojoj dobitak jednog znači gubitak drugog. Ne verujem da je ovde to u pitanju i ne dopada mi se upotreba termina "trgovinski rat". Mislim da je zapravo u pitanju rekalibracija globalne trgovinske infrastrukture. Neki to nazivaju modernim merkantilizmom. Vidimo promenu od trgovinskog okruženja koje se oslanja na saveze, a savezi podrazumevaju izvestan nivo solidarnosti, ka pristupu koji je više transakcijski. Verujem da to nije ništa novo, to se sprema već mnogo godina. Carinske tenzije između EU i SAD su zaista poziv za buđenje, posebno za evropsku stranu. I to nas podseća da čak i među saveznicima mogu nastati trgovinski sporovi, i da, bez obzira na to gde se nalazite, ne možemo uzeti otvorena tržišta zdravo za gotovo. Smatram da je to zaista otvorilo prostor za razmišljanje, a na nekim tržištima i za neophodne reforme, posebno u evropskom kontekstu. Verujem da će u budućnosti EU i SAD imati zajednički interes u usklađivanju ključnih trgovinskih oblasti kao što su digitalna trgovina i strateški lanci snabdevanja. Da se vratimo na pitanje o pobednicima i gubitnicima, iako je sada utisak da se fokus u mnogo većoj meri prebacio na transakcije nego na saveze, EU i SAD su i dalje dva najveća i najdublje integrisana ekonomska partnera na svetu. Te dve ekonomije su međusobno duboko povezane i ostvaruju trgovinsku razmenu od oko bilion dolara. To je velika stvar i neće jednostavno nestati.

- Šta je, po vama, najveće iznenađenje u prvih 100 dana Trumpovog predsedništva?

Ljudi me to često pitaju i mislim da je interesantno videti kako ljudi izvan SAD pristupaju tome. Rekao bih da zapravo nema iznenađenja u vezi sa tim što se dešava, jer administracija radi tačno ono što je rekla da će raditi tokom kampanje. Najveće iznenađenje je verovatno tempo, brzina i pravac promena, posebno u trgovinskoj politici. To je iznenadilo mnoge. U roku od nekoliko nedelja, SAD su istupile iz Transpacifičkog partnerstva, započele nove pregovore o trgovinskim sporazumima u Severnoj Americi i počele da uvode carine čak i saveznicima. To je označilo jasno udaljavanje od multilateralizma ka pristupu koji je u većoj meri transakcijski i protekcionistički. Za poslovne subjekte, kao i za vlade, to je stvorilo novu realnost, u kojoj globalna trgovina više neće zavisiti isključivo od ekonomskih osnova. Biće sve više politički usmerena i nepredvidiva. Da li je to veliko iznenađenje? Ne, mislim da je brzina kojom se stvari odvijaju najveće iznenađenje.

Bloomberg

- Dakle, vlade i kompanije nemaju luksuz da čekaju da vide šta će se desiti i zapravo moraju da predviđaju što je više moguće?

Da, apsolutno, i to nas vraća na taj nivo neizvesnosti koji je za preduzeća najveći izazov. Vidimo da kompanije diskutuju o tome da li treba više da ulažu bliže domaćem tržištu. Često je reč o velikom kapitalu, ne možete samo premestiti fabriku sa jednog mesta na drugo. To su velike kapitalne investicije, morate znati gde su vaša tržišta, morate znati regulatorno i poresko okruženje. I dok se to ne sredi, stvaraće mnogo volatilnosti na tržištima, ali ćete takođe videti da troškovi na korporativnoj strani usporavaju dok se ne stvori veća sigurnost, a sledeći udarac koji se očekuje jeste pad poverenja potrošača i potrošnje.

- Da li je realno govoriti o recesiji ove godine ako imamo sve ovo u vidu? Šta mogu učiniti male zemlje, kao što su Srbija i zemlje Adria regiona, u okviru globalne perspektive?

Nemam kristalnu kuglu, ali verujem da se vrlo brzo pripremamo za okruženje koje sve više liči na recesiju. Videli ste reakciju na tržištima obveznica usled visokog nivoa neizvesnosti. Zato mislim da postoji velika verovatnoća, što su potvrdili i neki veliki finansijski igrači, da je recesija na horizontu. Ona još uvek može da se izbegne, ali mnogo će zavisiti od toga koliko brzo će se situacija smiriti i da li će poverenje potrošača ostati stabilno. Moramo pogledati nivoe inflacije koji su još jedan faktor, pitanje je koliko je centralnim bankama ostalo "municije" za borbu protiv visoke inflacije ili čak potencijalno stagflacionog okruženja.

- U svemu tome, šta vidite kao prelomnu tačku i signal da globalna ekonomija zapravo ide ka recesiji?

Nekoliko trendova će se preklopiti. Prvo ćemo videti veći pomak ka regionalizaciji. Kompanije će s vremenom premestiti delove svojih lanaca snabdevanja bliže domaćim tržištima jer su prošle kroz sistemski šok koji je pokazao da način na koji su globalni lanci snabdevanja postavljeni postaje svojevrsni faktor rizika. Već smo to videli tokom kovida, ne zaboravimo da ovo nije ništa novo. Za vreme kovida imali smo okruženje u kom su zemlje odjednom shvatile da su zavisne od uvoza žitarica iz određene zemlje ili vakcina iz drugih država. Dakle, videćemo sve izraženiju regionalizaciju, gde se lanci snabdevanja približavaju domaćem tržištu. Drugi aspekt je ubrzan razvoj digitalne trgovine i uticaj AI. To će značajno promeniti način razmene robe i usluga. To bi moglo imati ogroman uticaj i na tržišta rada, kao i potrošačke obrasce. Šta mogu da urade preduzeća kako bi izbegla to recesiono okruženje? Mislim da će preduzeća koja prihvate te trendove i ne pokušavaju da se sakriju, kroz inovacije, agilnost, partnerstva, biti najbolje pozicionirana za budućnost.

- Dakle, u suštini, ceo svet živi i nalazi se usred nove ekonomske realnosti tokom Trumpovog predsedništva?

Definitivno smo u novom okruženju. Ponoviću, Bridgewater je to nazvao modernim merkantilizmom, oni su to detaljno analizirali. U ovom novom okruženju vidimo tri stvari. Vidimo da se zemlje u suštini fokusiraju na svoje nacionalne interese. Pre svega, teže uvećanju nacionalnog bogatstva, jačanju svoje geopolitičke moći i fokusiraju se na ekonomsku samodovoljnost. To ne važi samo za Sjedinjene Američke Države, mnoge druge zemlje takođe teže tom cilju, možda na malo suptilniji način. Ali opet, ovo nije novi trend. Mislim da je reakcija SAD na globalnu situaciju sa carinama ubrzala taj proces i izazvala šok u sistemu. Ali smatram da će ovo novo okruženje, u kom smo se udaljili od saveza širom sveta i u kom se više teži nacionalnom interesu, verovatno ostati prisutno. Takođe će se pojaviti više novih saveza na regionalnom nivou. Biće potrebno neko vreme da se ovo prilagođavanje stabilizuje, kao i da se pronađe novi način rada.

- Iz vašeg ugla, kako vidite da naš region posluje u ovim novim okolnostima? Možemo li ostvariti neki napredak, naročito u oblasti raspodele resursa i proizvodnje?

Verujem da ćete videti više regionalnih trgovinskih blokova. Ne zaboravimo da se Srbija geografski nalazi u susedstvu Evropske unije, blizu ste Bliskog istoka, u velikoj meri trgujete sa Azijom. Smatram da možete ostvariti veću integraciju sa evropskim zemljama, EU i evropskim partnerima, to bi imalo smisla. Ponavljam, ovo je bio poziv za buđenje za EU, da sagleda i modernizuje svoj način rada, kao i da potraži partnere u širem okruženju.

Srbija takođe ima jedinstvenu prednost toga što je manja i okretnija od većih zemalja i može imati koristi od saveza sa više različitih trgovinskih blokova.

- Za kraj, koji bi bio najbolji mogući scenario globalno gledano, ako imamo u vidu carine i odnos, ili odsustvo odnosa, između Pekinga i Vašingtona, Trumpa i Xi Jinpinga, a i širom Evrope?

Vratimo se na početak ovog razgovora. Najbolji scenario bio bi da se stavi tačka na neizvesnost koja postoji, to je u krajnjoj liniji ono što nam je potrebno. Preduzeća će raditi u svim vrstama okruženja, samo je potrebno da znaju koji su ciljevi, koji je okvir za rad, koji je regulatorni okvir, kolike su carine. Ne zaboravimo da su carine na snazi već mnogo godina, carine i necarinske mere, ovo nije novost. Preduzeća se prilagođavaju tome, prilagođavala su se i prilagođavaće se. Ono što je potrebno je izvesnost. Dakle, čim zemlje širom sveta i trgovinski blokovi počnu da se dogovaraju oko uslova i da se drže tih uslova i stvaraju sigurnije okruženje za preduzeća, tim pre ćemo se vratiti prosperitetnijem okruženju.