Slobodne zone: Linglong najveći ulagač, investicije utrostručene

Ministarstvo finansija Republike Srbije je u decembru 2008. godine osnovalo Upravu za slobodne zone, unutar kojih je zarad efikasnijeg privlačenja direktnih investicija preduzećima obezbedila niz olakšica. Unutar Srbije postoji 15 slobodnih zona, a pogodnosti se odnose na pojednostavljenu carinsku proceduru, ali i oslobađanje od plaćanja poreza na dodatu vrednost na unos i promet dobara u zoni, kao i na promet dobara između dve slobodne zone.

Sudeći po poslednjem izveštaju uprave, u godini iza nas ostvareni su ohrabrujući rezultati.

"Ova godina se može smatrati najuspešnijom poslovnom godinom od formiranja koncepta slobodnih zona u Republici Srbiji. Posebno treba naglasiti da su investiciona ulaganja, broj zaposlenih, broj proizvodnih korisnika, kao i vrednost ukupne proizvodnje, prometa i izvoza iz slobodnih zona na najvišem nivou u poslednjih četrnaest godina", navodi se u izveštaju.

Skočila vrednosti kineskih investicija

Obim investicionih ulaganja unutar slobodnih zona u 2021. bio je 3,5 puta veći od ulaganja iz prethodne godine i iznosio je 825,14 miliona evra. Za porast su najvećim delom zaslužna veća ulaganja kineskih kompanija, jer su preduzeća iz azijske zemlje uložila 569,34 miliona evra. Za razliku od prošle godine, kada je udeo kineskih investicija iznosio 22,52 odsto, a najviše investicija je došlo iz Nemačke, Francuske, i Italije, sada kineske kompanije u ulaganjima učestvuju sa 68,9 odsto.

Najveći deo kineskih investicija odnosi se na ulaganja kompanije Linglong International Europe u Zrenjaninu, gde je kompanija u građevinske objekte, zemljište i opremu uložila 385,5 miliona evra. U slobodnoj zoni Šabac je ukupno investirano 151,5 miliona evra, a u izveštaju se navodi da je najviše uloženo u izgradnju objekata, opremu i zemljište kineske kompanije Minth Automotive Europe.

Kineska kompanija XingYu Automotive Lightning Systems uložila je 16,8 miliona evra u objekat i opremu u okviru slobodne zone Vranje, a još tri kompanije iz azijske zemlje su u slobodnoj zoni Šumadija uložile ukupno 12,8 miliona evra.

Bloomberg Mercury

Promena se primećuje i u pogledu regiona u koje se najviše ulagalo. Dok su prethodne godine ulaganja bila delimično ujednačena između Beograda, Zapadne Srbije i Vojvodine, ove godine severna autonomna pokrajina privukla je 61,24 odsto investicija.

Zrenjanin je tako zabeležio rast investicija sa 1,08 miliona evra, zabeleženih u 2020. godini, na 388,7 miliona evra u 2021. 

Ostvaren rekordan promet, došlo do promene po zonama

Ukupan promet u slobodnim zonama je u toku poslednje godine porastao za skoro milijardu evra, dostigavši rekordnih 4,98 milijardi evra.

"Primetna je gotovo ravnomerna rasprostranjenost učešća pet najuspešnijih slobodnih zona u ukupnom prometu, što nije bio slučaj u prethodnim godinama", navodi se u izveštaju.

Po ukupnom ostvarenom prometu prednjačile su slobodne zone Pirot, Užice, FAS Kragujevac, Subotica, i Beograd. Najmanji promet su ostvarile kompanije koje posluju u slobodnim zonama Kruševac, Šumadija i Priboj. Kao i u 2020. godini, kompanije u okviru slobodnih zona Apatin i Vranje nisu učestvovale u prometu.

Kompanije Tigar Tyres i FCA Srbija ostale su na vrhu liste najvećih izvoznika među korisnicima slobodnih zona, gde su se našle i u 2020. godini, dok je treće mesto zauzela kompanja ZF Serbia, koja će za nove projekte u Pančevu i Novom Sadu dobiti više od 45 miliona evra podsticajnih sredstava, o čemu je redakcija Bloomberg Adrije ranije pisala.

Dvanaest novih kompanija i 2.000 više zaposlenih

Od 2018. godine, kada se broj korisnika slobodnih zona poslednji put smanjio, raste broj kompanija koje posluju u okviru slobodnih zona. Tako je u 2021. u okviru 15 slobodnih zona poslovalo 227 preduzeća, od čega su 96 proizvodne kompanije, a 131 kompanija se bavi trgovinom i uslužnom delatnošću.

Povećanje broja kompanija dovelo je i do porasta broja zaposlenih, pa je tako u poslednjoj godini zaposleno 2.015 novih radnika.

"Najveći broj zaposlenih je bio kod korisnika koji se bave proizvodnjom, 41.306 radnika (98,24 odsto), što je, uz nivo vrednosti proizvodnje i izvoza, slobodne zone profilisalo kao proizvodne slobodne zone koje su izvozno orijentisane. Manji broj, 740 radnika (1,76 odsto), u prethodnoj godini bio je zaposlen kod korisnika koji se bave trgovinom, pružanjem usluga i kod privrednih društava za upravljanje slobodnim zonama", dodaju iz Uprave za slobodne zone.

Neki rizici ostaju, potrebno preduzeti mere

Uprkos tome što je 2021. bila najuspešnija investiciona godina, kako navode iz uprave, postoje problemi sa kojima se susreću preduzeća koja posluju u okviru slobodnih zona. Okolnosti koje kompanijama ne idu naruku su uticaj pandemije virusa korona, što posebno pogađa slobodne zone gde je dominantna auto-industrija.

"Problemi su još vidljivi u poremećenim globalnim lancima snabdevanja, nedostacima potrebnog repromaterijala za proizvodne procese i sl.", navodi se u izveštaju.

Da bi poslovanje u okviru slobodnih zona nastavilo da se nesmetano odvija, neophodno je proširiti same zone kako bi se omogućio pristup drugim zainteresovanim privrednim subjektima, navode iz uprave. Takođe dodaju da je potrebno unapređivanje saradnje između slobodnih zona i obrazovnih institucija.

"Kroz različite oblike stipendiranja, praksi i obuka, kompanije koje posluju u slobodnim zonama trebalo bi da privuku talentovane studente za budući rad u svojim kompanijama", rekli su iz uprave.

Na pitanja o promenama koje očekuju u 2022. godini, a usled rasta cena i smanjene projekcije privrednog rasta, iz uprave su optimistični.

"Očekuje se da se i u narednom periodu nastavi trend rasta broja proizvodnih kompanija, kao i povećanje broja zaposlenih u slobodnim zonama imajući u vidu da su u toku novi investicioni projekti i pregovori da pojedine kompanije otpočnu poslovanje u režimu rada slobodne zone", rekla je za Bloomberg Adriju direktor Uprave za slobodne zone Jasmina Štambuk.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar