Ekonomski rast Srbije nastaviće se i u narednim godinama, i očekuje se da će se on ubrzati sa 3,9 odsto u 2024. godini na 4,2 odsto u narednoj godini i 4,3 odsto u 2026, nadeno je u jesenjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije.
Projekcija za ovu godinu poklapa se sa očkivanjima MMF-a i nešto je optimističnija nego što NBS predviđa. Podsetimo, Narodna banka Srbije je u sredu zadržala projekcju za celu 2024. na 3,8 odsto, dok naredne dve godine očekuje rast između četiri i pet odsto.
Opširnije
Izveštaj EK o napretku Srbije: gde su pomaci vidni, a gde nema promena?
Debate i dalje obeležene tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije, ocenjuje EK.
30.10.2024
Odobreno šest milijardi evra za reforme na Zapadnom Balkanu, Srbiji 1,58 milijardi
Evropska komisija odobrila je reformske agende Srbiji i još četiri partnera sa Zapadnog Balkana, vredne šest milijardi evra.
23.10.2024
Ursula von der Leyen ponovo izabrana za predsednicu Evropske komisije
Von der Leyen je osigurala drugi petogodišnji mandat kao predsednica Evropske komisije.
18.07.2024
Indeks inovacija: Srbija napredovala na listi Evropske komisije
Srbija se našla na 29. mestu liste Evropske komisije koja je rangirala 39 zemalja kontinenta prema njihovoj inovativnosti.
11.07.2024
Motor rasta je, kako je navela Evropska komisija u jesenjoj ekonomskoj prognozi za 27 zemalja članica Unije i za devet zemalja kandidata, domaća lična potrošnja za koju se očekuje da će se u naredne dve godine i povećati, a ujedno je rast podržan i liberalizacijom kreditne politike banaka i porastom potražnje u privredi i domaćinstvima za zajmovima.
"Za Srbiju se u 2025. procenjuje pad inflacije sa ovogodišnjih 4,7 odsto na 3,7 odsto, što bi bilo u okvirima ciljane inflacije Narodne banke Srbije od tri odsto, plus-minus 1,5 procentni poen", navodi se u izveštaju, a prenosi Beta.
NBS sa druge strane očekuje da bi međugodišnja inflacija krajem naredne godine trebalo da se približi centralnoj projekciji od tri odsto. Podsetimo da je Vlada Srbije pri izradi budžeta za 2025. godinu računala sa ovogodišnjom inflacijom od 4,7 odsto, kao i rastom cena od 3,5 odsto u 2025. godini.
Deficit tri odsto
Evropska komisija prognozira se da će se budžetski deficit Srbije u periodu od 2024. do 2026. zadržati na oko tri odsto, dok će se učešće duga u BDP-u smanjiti na 48 odsto do 2026. godine.
Inače u budžetu za 2025. predviđeno je povećanje deficita na tri odsto BDP-a, što je takođe dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Inače, rebalansom budžeta za 2024. budžetski deficit je povećan u ovoj godini na 2,7 odsto BDP-a.
Rizik za Srbiju, kako se navodi u analizi Evropske komsije, predstavljaju relativno slabe prognoze rasta za njene glavne trgovinske partnere.
Opasnost je i da bi tvrdokorna inflacija mogla da ugrozi kupovnu moć. Domaću tražnju mogla bi da podstaknu ulaganja u organizaciju svetske izložbe EXPO 2027. ali bi ona mogla da donese i nepredvišenog porasta javnih ulaganja.
Evropska komisija konstatuje da u Srbiji tržište rada dobro funkcioniše, da je nezaposlenost smanjena, a ocenjuje se da bi znatno povećanje zarada, koje je 2023. godine iznosilo 14 odsto moglo do 2026. godine da uspori na sedam odsto uporedo sa padom inflacionih pritisaka. Ipak, prognozira se da će rast realnih zarada ostati u značajnoj meri pozitivan.
Na izvoz će u Srbiji i dalje negativno delovati slaba inostrana potražnja, za koju se ocenjuje da će se postepeno blago oporaviti tokom 2025. i 2026. godine.
U prognozi se, međutim, ocenjuje da će i uprkos takvim globalnim okolnostima Srbija nstaviti da širi svoje izvozno tržište zahvaljujući direktnim stranim investicijama u proizvodnju i njenom razvoju proizvodnih kapaciteta u proteklim godinama. Prognoza Komisije je dobra za uslužni sektor u Srbiji, i to prvenstveno zbog cvetanja IT sektora, poslovnog sektora i turizma.
Kakva je situacija u region?
Za Severnu Makedoniju Evropska komisija prognozira rast BDP od 2,6 odsto u 2025. godini, ali i pad inflacije na oko dva odsto. Prognozirani rast BDP Albanije je 3,6 odsto, a i inflacija u granicama ciljanih 3 odsto. Sličan privredni rast kao u Albaniji, od 3,8 odsto, ali i blagi rast inflacije, prognoziran je i za Bosnu i Hercegovinu.
A kakva u Evropskoj uniji?
Za Evropsku uniju se u prognozi za sledeću godinu projektuje privredni rast od 1,5 odsto, posle ovogodišnjeg skromnog rasta za koji se očekuje da će na kraju godine iznositi 0,9 odsto. Rast je malo slabiji u zoni evra pa se za ovu godinu prognozira 0,8 odsto a za sledeću 1,3 odsto.
Evropska komisija, međutim, za EU prognozira nastavak pada inflacije koja je ove godine sa prognoziranih međugodišnjih 2,6 odsto više nego dvostruko manja od prošlogodišnjih 6,4 odsto, a u sledećoj godini bi trebalo da se spusti na stopu od 2,4 odsto. Za zonu evra je za sledeću godinu prognozirana stopa inflacije od 2,1 odsto.