.webp){kind=icon}
Srbija bi trebalo da pošalje svoj prvi satelit u orbitu krajem 2025. ili početkom 2026, pridruživši se tako listi 106 zemalja koje već imaju svemirske programe. Predviđeno je da satelit po imenu Mozaik (engl. Mosaic) u orbiti ostane od dve do tri godine.
Kako navode stručnjaci, ovaj poduhvat predstavlja značajnu prekretnicu za Srbiju, koja pokazuje sve veće ambicije za istraživanje svemira, sa ciljem da postane deo globalne kosmičke zajednice.
Domaći astronauti nastoje da podrobnije proučavaju Sunce, u rendgenskom domenu. Prema rečima Milana Stojanovića, naučnog saradnika Astronomske opservatorije u Beogradu, "kroz neka istraživanja u Srbiji došlo se do zaključka da je to jedan deo u kojem nema dovoljno podataka o Suncu".
Opširnije
U svetskoj trci za solarnu energiju Kina zasad nedostižna
Kina je 2023. godine povećala svoje solarne kapacitete za 167 odsto.
18.07.2024
Podrška Srbiji od EIB-a u iznosu od 96 miliona evra
Banka EU zaključila je kredit vredan 80 miliona evra za finansiranje poboljšanja energetske efikasnosti elektrodistributivnog sistema, kao i dodelu 16 miliona evra bespovratnih sredstava preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan - u ime podrške vodnom transportu.
18.07.2024
Ključne poruke o iskopavanju litijuma sa samita zvaničnika u Srbiji
Vučić je ponovio obećanje da će projekat eksploatacije litijuma imati za cilj izvoz baterija za električne automobie, a ne ovog metala kao sirovine.
19.07.2024
Scholz u Srbiji - tema litijum?
Nemački kancelar Olaf Scholz ove nedelje planira da poseti Srbiju kako bi osigurao zalihe litijuma, piše Bloomberg.
17.07.2024
Stojanović je za list Politika naveo i da će na satelitu, koji pripada grupi nanosatelita (10x10x10 cm), postojati mala kamera za snimanje Srbije izdaleka. "Iako ima slika veće rezolucije sa Googlea i drugih satelita, one nam nisu uvek dostupne. Ovako dobijamo slike naše zemlje jednom dnevno."
Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije je primarni finansijski podržavalac projekta, uz dodatnu podršku srpskih stručnjaka u inostranstvu.
Drugi cilj misije je, kaže Stojanović, razvijanje stručnosti: to se odnosi na kompletan proces satelitske tehnologije, od nabavke komponenti do samog lansiranja. "Ovo iskustvo će postaviti temelje za buduće projekte većeg obima."
Luka Popović, direktor Beogradske astronomske opservatorije, kazao je za TV Prva da je za jedan ovakav projekat potrebna sinergija više struka i naučnih oblasti. "Radi se o malom tehničko-tehnološkom objektu koji treba da leti negde na 500 kilometara iznad zemljine površine, gde su uslovi sasvim drugačiji", a Stojanović se nadovezao da je u pitanju prvi srpski naučni satelit.
Depositphotos
Predviđeno je da satelit putem jedne kamere snima Zemlju jednom dnevno, ne u nekoj velikoj rezoluciji, ali u željenom vremenu, a drugi senzor će biti fokusiran na Sunce.
Komunikacioni sistem Mozaika je izgradio Institut "Mihajlo Pupin", a u projekat su uključeni i profesori sa Matematičkog, Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta. Konkretno, ovaj projekat se finansira iz različitih izvora, ali se ističe snažno oslanjanje na resorno ministarstvo.
Ono što je bitno ponoviti jeste da su telekomunikacioni razlozi slanja Mozaika u svemir u drugom planu; primat je dat nauci, odnosno posmatranju Sunca u njegovom maksimumu aktivnosti. Zapravo je reč o svojevrsnom eksperimentu, uz podatke i merenja, ispitaće se koliko satelit može da se zadrži ili održi u orbiti.
Stojanović posebno ističe da samo komercijalno lansiranje neće vršiti Srbija, zbog sredstava i logistike, već će taj deo biti prepušten nekoj od zemalja koja ponudi najbolje uslove, a to mogu biti Rusija, Kina, SAD i Francuska.
