Cilj Vlade Srbije: Do 2030. na mreži 3,5 GW struje iz sunca i vetra

Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE) i da je plan da oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030.

"To znači da će se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbeđivati iz čistih izvora", rekla je Đedović, a saopšteno iz Ministarstva. Može se zaključiti da Srbija ovim ambicioznim planom poručuje da se polako udaljava od termoelektrana i proizvodnje struje iz uglja, iako je nedavno najavljeno otvaranje bloka B3 u okviru Termoelektrane "Kostolac" i 450 miliona evra za otvaranje novih kopova uglja.

Bloomberg

Ministarka je istakla da ovim integrisanim planom počinje nova etapa u razvoju energetskog sektora Srbije, koja treba da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja, uz povećanje učešća čistih izvora energije i veću zaštitu životne sredine.

"Usvajanjem ovog plana Srbija dobija strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu mapu puta Srbije u energetskoj tranziciji", istakla je Đedović Handanović. Dodala je da je ovaj plan prilagođen karakteristikama srpskog energetskog sektora i imperativu da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu da računaju na sigurno snabdevanje.

 

Potrebe za strujom postaju sve veće zbog veštačke inteligencije, električnih automobila i klimatskih promena. Potrošnja struje je ovog meseca oborila rekord zbog vrućine.

Mere predviđene ovim planom uključuju, između ostalog, intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, veće korišćenje obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje i postepenu elektrifikaciju saobraćaja.

Podsetimo, ove nedelje je u kragujevačkoj fabrici počela proizvodnja prvog Fiatovog električnog vozila "fiat grande panda". Reč je o probnoj proizvodnji vozila, dok se očekuje da serijska proizvodnja započne za dva meseca. U Srbiji je, prema podacima iz maja, registrovano oko 3.000 električnih vozila i oko 150 električnih punjača.

Stellantis

Primena mera iz Integrisanog plana, prema rečima ministarke, treba da omogući ostvarenje glavnog cilja u borbi protiv klimatskih promena, a to je smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Đedović Handanović je naglasila da je donošenjem ovog ambicioznog, ali ostvarljivog plana za energetsku tranziciju, Srbija pokazala spremnost da s jedne strane radi na povećanju sopstvene energetske sigurnosti i nezavisnosti, a s druge na ispunjenju svojih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende.

"Ovo je važan strateški dokument za usaglašavanje sa zahtevima Evropske unije i uključuje cilj spajanja tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU", rekla je Đedović Handanović i dodala da Srbija deli viziju Evrope u oblasti energetike, ostvarujući je u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Politike i mere za ostvarivanje ciljeva ovog plana grupisane su u pet ključnih dimenzija: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar