NBS u maju očekuje vraćanje inflacije u granice cilja

NBS ulazak inflacije u granice cilja očekuje već u maju, dok je u prethodnoj projekciji njen povratak u granice cilja od oko 4,5 odsto i niže očekivan sredinom godine. Istovremeno, ekonomska aktivnost je u prvom tromesečju ove godine ubrzavala i iznad očekivanja NBS, na 4,6 odsto međugodišnje. Zbog toga smatraju da je izvesnije da će ove godine biti ostvarena stopa rasta bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, dok su u februarskoj projekciji procenjivali da će rast biti od tri do četiri odsto, rečeno je u utorak na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji.

"Sve to pokazuje da je naša monetarna politika bila adekvatna i da je istovremeno obezbedila srednjoročnu cenovnu stabilnost, nastavak pozitivnih stopa privrednog rasta i očuvanje pokazatelja problematičnih kredita blizu istorijski najnižeg nivoa od tri odsto", rekla je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.

Kako je istakla, inflacija u Srbiji je nastavila da usporava u ovoj godini, čak i brže nego što su projektovali u februaru, ali i pre godinu dana. U odnosu na vrhunac iz marta prošle godine, ukupna inflacija je u aprilu ove godine bila više nego trostruko niža i iznosila je pet odsto. Njenom daljem usporavanju najviše je doprineo manji rast cena hrane usled popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, koji je od februara niži od nivoa ukupne inflacije i u aprilu je iznosio 2,9 odsto međugodišnje.

Prema rečima guvernera NBS, značajan faktor usporavanja ukupne inflacije jeste i bazna inflacija, koja je zahvaljujući efektima prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova i nižoj uvoznoj inflaciji u istom periodu snižena za 6,5 procentnih poena, na 4,8 odsto u aprilu. Pri tome, u većini zemalja u okruženju, kao i u slučaju zone evra i Sjedinjenih Američkih Država, bazna inflacija se od početka ove godine kreće na višem nivou od ukupne, tako da će prioritet monetarnih politika centralnih banaka upravo biti da obezbede nastavak opadajuće putanje bazne inflacije.

"Prema našoj novoj projekciji, inflacija će se u granice cilja od 3 ± 1,5 odsto najverovatnije vratiti u maju, što je nešto ranije nego što smo očekivali u februarskoj projekciji. U nastavku godine očekuje se dalje usporavanje inflacije, tako da bi ona od naredne godine pa do kraja perioda projekcije trebalo da se kreće oko centralne vrednosti cilja od tri odsto", rekla je guverner.

Kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede znatno su smanjena u prethodnoj godini dana, pri čemu su se očekivanja finansijskog sektora početkom ove godine vratila u granice cilja, a prema rezultatima aprilske ankete Bloomberga, ona su gotovo na centralnoj vrednosti cilja i iznose 3,1 odsto.

Opadajuća putanja inflacije i očekivano kretanje njenih ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja sve više otvaraju pitanja kada treba započeti ublažavanje monetarne politike, koliko i kojim tempom ga treba sprovoditi.

"Naš stav je ipak bio da treba zadržati princip opreznosti kako ublažavanje monetarne politike ne bi bilo preuranjeno. Našu odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou od 6,5 odsto opredelili su i, iako opadajući, još uvek povišeni globalni inflatorni pritisci, kao i dalje znatna neizvesnost u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su se efekti prethodnog zaoštravanja monetarne politike u velikoj meri preneli na cenu i obim zaduživanja privatnog sektora”, istakla je Tabaković.

Banke očekuju rast kredita za pet odsto

Prema njenim rečima, kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu ostala je na nižem nivou i u prvom tromesečju ove godine, na šta su se odrazili efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova i dospeće kredita privredi odobrenih u okviru garantnih šema.

Ipak, međugodišnji rast ukupnih kredita blago je ubrzan u odnosu na kraj 2023. i u martu je iznosio 1,3 odsto. Rastu kreditne aktivnosti doprinose rast tražnje stanovništva za kreditima i ublažavanje kreditnih standarda banaka, pre svega za privredu.

"Pri tome, rezultati naše aprilske ankete o kreditnoj aktivnosti pokazuju da gotovo sve banke očekuju da će kreditna aktivnost u ovoj godini ostvariti rast, koji bi trebalo dodatno da ubrza u 2025, a značajan broj banaka očekuje da će rast kredita i privredi i stanovništvu ove i sledeće godine biti veći od pet odsto", rekla je Tabaković. Očuvanu finansijsku stabilnost ilustruje visoka adekvatnost kapitala banaka od blizu 22 odsto, uz pokazatelje likvidnosti dvostruko iznad minimuma, kao i zadržano učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na istorijski najnižem nivou od oko tri odsto.

BDP 4,6 odsto u prvom tromesečju vođen trgovinom, industrijom i građevinom

Kada je reč o privrednoj aktivnosti, prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,6 odsto, pri čemu ocenjuje NBS da je desezonirani rast iznosio 1,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.

Posmatrano s proizvodne strane, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda, prema njihovoj proceni, bio je vođen rastom aktivnosti u trgovini, industriji i građevinarstvu, ali je pozitivan doprinos potekao i od ostalih uslužnih sektora. Sa stanovišta upotrebe, rast je bio vođen domaćom tražnjom, u okviru koje su najviše doprinosile privatna potrošnja i fiksne investicije.

 

 

"Brži rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju od očekivanog povećava verovatnoću da će ovogodišnja stopa privrednog rasta biti bliža centralnoj vrednosti raspona projekcije od tri do četiri odsto iz prethodnog izveštaja, tako da sada procenjujemo da će bruto domaći proizvod rasti po stopi od 3,5 odsto", naglasila je guverner.

Slična očekivanja u pogledu privrednog rasta za ovu godinu imaju i druge relevantne međunarodne institucije, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, pri čemu će taj rast, prema njihovoj oceni, biti jedan od najvećih u regionu srednje i jugoistočne Evrope.

"Dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, na raspon od četiri do pet odsto, očekujemo da usledi u naredne dve godine, čemu će doprineti realizacija investicija planiranih programom 'Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027', smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja", ocenila je guverner.

 

 

Rast će voditi domaća tražnja, uz pozitivan doprinos svih njenih komponenata. Većoj privatnoj potrošnji doprineće nastavak rasta zaposlenosti i zarada, pre svega u privatnom sektoru, ali bez znatnijih inflatornih efekata jer će rast zarada u većoj meri biti rezultat povećane produktivnosti.

"S obzirom na to da smo prethodnih meseci mogli da čujemo komentare pojedinaca da je inflacija pojela životni standard građana, želim da naglasim da je zahvaljujući rastu zarada i penzija, kao i usporavanju inflacije, međugodišnji realni rast zarada u januaru i februaru ove godine dostigao 9,2 odsto, a penzija 14,2 odsto.”

U prilog poboljšanju životnog standarda govori i rast pokrivenosti prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i rast pokrivenosti minimalne korpe minimalnom zaradom, na oko 94 odsto, što je najviši nivo do sada.

Drugi važan faktor privrednog rasta ove godine i nadalje su investicije, i privatne i državne.

"I pored očekivanog nastavka rasta izvoza, koji će omogućiti investicije u izvozne sektore iz prethodnih godina i postepeni oporavak eksterne tražnje, zbog ubrzanog investicionog ciklusa i potrebe za uvozom opreme i sirovina i dalje projektujemo da će uvoz rasti brže od izvoza, što će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza", rekla je guverner.

 Ubrzanje investicija i posledični rast uvoza jeste i jedan od važnih faktora zašto projektuju postepeni rast deficita tekućeg računa platnog bilansa u ovoj i narednim godinama, na četiri bruto domaćeg proizvoda, a u narednim godinama oko pet odsto.

"Prema našoj oceni, tekući deficit će ostati u punoj meri pokriven neto prilivima stranih direktnih investicija, što je bio slučaj i u prethodnih devet godina. To će obezbediti održivost naše eksterne pozicije i nastavak rasta deviznih rezervi, koje su trenutno na rekordnom nivou od oko 25 milijardi evra i znatno iznad kriterijuma koji se koriste za ocenu njihove adekvatnosti", rekla je guverner.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa ostao je relativno nizak i u prvom tromesečju ove godine i iznosio je 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, uz smanjen deficit u trgovini robom i uslugama, kao rezultat nastavka rasta izvoza prerađivačke industrije, dvocifrenog rasta izvoza usluga i oporavka izvoza poljoprivrednih proizvoda, s jedne strane, i smanjenog uvoza energenata, s druge strane.

Tekući deficit je bio višestruko pokriven prilivima stranih direktnih investicija u Srbiju, koji su u tri meseca ove godine iznosili oko 1,3 milijarde evra, a uključujući i preliminarne podatke za april dostigli su 1,7 milijardi evra. Prema njenim rečima, prošle godine su strane kompanije iz zemlje iznele 1,9 milijardi evra na ime dividendi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar