Zeleni vodonik može pomoći energetici, ali inovacije su spore

Najavljena saradnja Srbije i Mađarske trebalo bi da doprinese razvoju proizvodnje zelenog vodonika, što se dešava paralelno sa velikim naporima EU, a i Srbije, da diverzifikuju svoj energetski miks. Međutim, podaci i dalje pokazuju da trenutnim tempom razvoja infrastrukture za obradu i transport vodonika, ne možemo stići do klimatske neutralnosti do sredine veka.

MInistarstvo rudarstva i energetike

 

"Memorandum koji smo potpisali je osnova da razmenjujemo dokumenta iz ove oblasti i da razgovaramo o potencijalnim zajedničkim projektima. Ponosni smo što već stvorili u Srbiji zakonske uslove za korišćenje vodonika i nadam se da ćemo moći u narednom periodu i konkretnije da predstavimo prednosti korišćenja vodonika“, rekla je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Srbija je svojim Zakononom o obnovljivim izvorima energije uvrstila zeleni, tj. obnovljivi vodonik, u obnovljive izvore energije zajedno sa vetrom, suncem, biomasom i drugim izvorima energije.

Zeleni vodonik razlikuje se od tzv. sivog i plavog vodonika koji potiču iz fosilnih goriva. On se dobija elektrolizom, a izvor energije su mu drugi obnovljivi izvori. Međutim, to je upravo ono što otežava njegovu proizvodnju jer je potrebno povećati korišćenje obnovljivih izvora energije kako bi se stvorio zeleni vodonik.

Evropska unija jedan je od najvećih zagovornika ove transformacije. Sredinom 2020. godine, EU je objavila svoju strategiju za vodonik za klimatski neutralnu Evropu. Prema planu, trebalo bi da EU postavi postrojenja za dobijanje vodonika elektrolizom sa kapacitetom od najmanje šest GW do 2024. Do 2030. godine, EU želi da dostigne kapacitet od 40 GW.

Bloomberg

 

Prema istraživanju Delta-EE od prošle godine, ceo sektor zelenog vodonika u svetu će do 2025. godine imati kapacitet od 2,7 GW, ali i to je i dalje pedeset puta više od kapaciteta koji su izgrađeni u poslednjih 10 godina.

Evropa trenutno ima 40 odsto svih svetskih postrojenja za dobijanje vodonika elektrolizom, a Međunarodna agencija za energiju (IEA) očekuje da će ona nekoliko godina biti najveće tržište vodonika. Međutim, zbog velikih ulaganja, Australija bi kroz neko vreme mogla da je prestigne.

Ambicije Srbije u ovom pogledu su skromnije. Naime, prema nacrtu nacionalne vodonične strategije na kojoj rade profesori Mašinskog fakulteta, predstavnici Instituta "Mihajlo Pupin" i privatnog sektora, cilj Srbije je da do 2025. godine ima postrojenja za dobijanje vodonika elektrolizom kapaciteta od 10 MW. Do 2030. očekuje se povećanje kapaciteta na 100 MW, što bi moglo da proizvede 50.000 tona vodonika, a do 2050. taj broj bi mogao da poraste na 2,5 miliona tona.

Mihajlović je naznačila da će ta strategija biti sastavni deo strategije razvoja energetike Srbije. Ona je dodala i da nezavisno od svih kretanja u oblasti energetike, tranzicija ka obnovljivim izvorima je neophodna radi veće energetske bezbednosti.

IEA vidi vodonik kao bitnu tačku na putu ka klimatskoj neutralnosti. U svom izveštaju o stanju u sektoru vodonika, ova agencija navela je da tražnja za vodonikom raste, posebno radi korišćenja u auto-industriji.

Međutim, i uz povećani rast, podaci IEA ukazuju na to da neće biti postavljeno dovoljno postrojenja za elektrolizu koja su potrebna da bi se ispunio udeo zelenog vodonika u svetskom energetskom miksu, kako bi bila dostignuta klimatska neutralnost do 2050. godine.

Do 2030. godine, IEA predviđa da će svet proizvoditi 4,9 Mt do 8,3 Mt vodonika dobijenog elektrolizom. Međutim, za klimatsku neutralnost sredinom veka potrebna je proizvodnja od 80 Mt.

Bloomberg

 

Pored povećanja proizvodnih kapaciteta, za dostizanje klimatske neutralnosti, prema IEA, potrebno je i izgraditi, tj. promeniti namenu gasovodima kako bi postojala infrastruktura za snabdevanje vodonikom. Trenutno postoji samo 5.000 km cevi kroz koje prolazi vodonik i 90 odsto njih su u Evropi. U narednih sedam godina potrebno je izgraditi više od 20.000 km cevi za vodonik kako bi se došlo do cilja.

Međutim, ostaje pitanje koliko će biti moguće ispuniti taj cilj u vreme opšteg straha od recesije.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar