Odmor bez ograničenja lepo zvuči, ali praksa donosi izazove

Neograničen godišnji odmor, četvrodnevna radna nedelja, ESOP i mnogi drugi benefiti ovde još uvek deluju kao priča za zapadno tržište. Ipak, ima nekoliko kompanija, uglavnom iz IT sektora, koje to uspešno praktikuju - i sve ih je više.

Već smo pisali da gejming kompanija Nordeus zaposlenima daje mogućnost da uzmu neograničen broj dana godišnjeg odmora, ali se skoro javila još jedna firma koja je odlučila da isproba ovaj benefit. GoPro, firma koja se bavi poslovnim rešenjima, uvela je neograničen godišnji odmor pre par meseci, i zasad, kako kažu za Bloomberg Adriju, sve prolazi u najboljem redu.

To u teoriji podrazumeva da zaposleni može da uzme koliko god dana plaćenog godišnjeg odmora želi, ali mora da uzme najmanje 20, pošto tako propisuje Zakon o radu.

Naravno, i neograničen odmor dolazi sa nekim ograničenjima. Recimo, u firmi GoPro, ne mogu u isto vreme ići na odmor osobe koje imaju iste veštine i ne ide se na odmor kada je projekat u finalnoj fazi, mada zaposleni to, prema rečima direktora Petra Miljkovića, i ne traže. Ta pravila su važila i pre nego što je uveden neograničen godišnji odmor, pa se u tom smislu nije puno promenilo. 

Uglavnom, kada čuju za ovaj benefit, ljudi pomisle da će zaposleni zloupotrebiti tu praksu. Postavlja se pitanje zašto neko ne bi uzeo nekoliko meseci slobodno. Miljković za Bloomberg Adriju kaže da nije zabrinut jer veruje svojim zaposlenima, a dodatna sigurnost je to što je zadržao pravo da ukine benefit ako to bude neophodno i da vrati sve na staro.

Dodaje da će se sprovesti test period u toku cele 2024. godine, pošto potražnja za godišnjim nije ista u svim sezonama, te će pratiti kako se situacija razvija. I iz Nordeusa su ranije za Bloomberg Adriju potvrdili da zaposleni ne zloupotrebljavaju ovu mogućnost i da se prosečan broj dana koji uzmu povećao "za svega nekoliko dana".

Miljković kaže da je kompanija uvela ovu praksu pre svega da bi zaposleni bili zadovoljni i da ne bi morali da kalkulišu koliko dana će im ostati ako, recimo, potroše nekoliko dana početkom godine. "Zaposleni sada mogu da uzmu koliko im je potrebno, da se odmore, a da nemaju stres da moraju da čuvaju dane", navodi i dodaje da zadovoljni zaposleni stvaraju zadovoljne klijente.

Kako kaže, tome je prethodilo nekoliko meseci planiranja i debatovanja koje je rešenje najbolje - da li svima povećati broj dana godišnjeg odmora, da li dodeliti slobodne dane roditeljima, da li bi onda ostali bili diskriminisani... Na kraju su odlučili da ukinu gornju granicu, a ostave donju, koja je 20 radnih dana i propisana je Zakonom o radu.

Inače, zakon propisuje da je najmanji broj dana kojim jedan zaposleni u Srbiji raspolaže 20 radnih dana, a za vreme koje provede odmarajući se, zaposleni ima pravo na isplatu naknade. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo mora da iskoristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Bloomberg

Takođe, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor isplati novčanu naknadu. Miljković kaže da ako neko i dobije otkaz, što se u njegovoj firmi sa oko 60 zaposlenih "retko dešava", u slučaju da treba da mu isplate naknadu za godišnji, isplaćuju mu onoliko koliko mu je ostalo po zakonu.

Ovakve benefite uglavnom uvode kompanije u onim sektorima gde je borba za radnicima žestoka, poput IT kompanija, kao što su velike svetske kompanije Microsoft, Adobe, Netflix i Goldman Sachs uradile u nekim državama. U Srbiji ih je svega nekoliko, a pitanje je da li će praksa zaživeti i da li je uopšte pogodna za kompanije u svim sektorima i kompanije svih veličina.

Anketa Bloomberga pokazala je da bi zaposleni, ako mogu da biraju, uzeli između 20 i 30 dana godišnjeg, dok je anketa Bloomberg Adrije na LinkedInu pokazala da bi većina zaposlenih povećala broj radnih dana koje koristi ako bi se ovaj benefit uveo.

Pravne nedoumice

Ovakve odluke, s obzirom na to da nisu tipične za srpsko tržište, mogle bi da dovedu do određenih pravnih nedoumica koje treba razmotriti.

"Ova pitanja izviru iz činjenice da institut neograničenog godišnjeg odmora suštinski znači pravo zaposlenog na godišnji odmor u neodređenom trajanju, a svakako ne manje od 20 radnih dana. A naš zakon je nespreman za ovu neodređenost, makar zaposlenima davala i mnogo više od garantovanog minimuma", kaže za Bloomberg Adriju advokat Svetlana Perović.

Jedno od pitanja, kaže, jeste određivanje visine naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor u slučaju prestanka radnog odnosa.

"Rešenje koje se nameće je propisivanje broja dana godišnjeg odmora koji se uzima kao referentan za svrhe obračuna iznosa naknade štete, minimuma 'obaveznog' godišnjeg odmora kojim se poslodavac štiti od prekršajne odgovornosti i tako dalje. Ovo je logično rešenje ali ne i savršeno jer potencijalno ipak otvara prostor za diskriminaciju i nejednako postupanje ka zaposlenima", objašnjava.

Depositphotos

 

Postavlja se pitanje ako taj zaposleni dobije naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor obračunatu u skladu sa benčmarkom, a kolege iz tima su koristile odmor u trajanju dužem od benčmarka, da li to otvara prostor za zahtevanje višeg iznosa naknade štete i sudski spor. Kakav bi stav zauzeli naši sudovi, pita se Perović.

Navodi i druge problematične situacije - recimo, ako se zaposlenom otkaže ugovor usled loših rezultata rada, a odobreno mu je korišćenje odmora u prethodnoj godini u trajanju od 60+ radnih dana. Ili obratno, ako zaposleni čije kolege su bile pola godine na odmoru bude sankcionisan otkazom za nepostizanje rezultata, iako je radio praktično sam. 

S druge strane, jednoobrazno definisanje dužeg trajanja godišnjeg odmora za poslodavca nije praktično iz mnogo razloga, zaključuje Perović. 

Potencijalno rešenje plaćeno odsustvo

"Zagolicana ovim nedoumicama otvorila sam diskusiju i sa kolegama i jedan od njih je izneo dovitljivo rešenje za koje smatram da bi umnogome otklonilo rizike povezane sa neodređenošću trajanja godišnjeg odmora. Radi se o premeštanju neograničenog prava na odmor u kategoriju prava na plaćeno odsustvo", navodi ona. 

Drugim rečima, godišnji odmor bi se zadržao na nivou određenog konvencionalnog broja dana, a opštim aktima bi se propisalo pravo zaposlenog da u bilo koje doba zatraži plaćeno odsustvo u trajanju koje sam odredi, o čemu će poslodavac odlučiti po svojoj proceni. Na ovaj način s jedne strane poslodavac postiže željeni cilj, a s druge u znatnoj meri otklanja potencijalne rizike povezane sa neodređenošću garantovanog trajanja godišnjeg odmora.

Zasada, praksa neograničenog godišnjeg odmora ostaje retka pojava, dok se poslodavci više usredsređuju na fleksibilnost radnog vremena, rad od kuće i hibridni model rada. U narednom periodu očekuje se da će se fokus zadržati na ovim oblastima. Međutim, sa širenjem prakse neograničenog godišnjeg odmora, treba pažljivo razmotriti potencijalne posledice i pravne nedoumice koje mogu nastati. Ovakvi benefiti donose izazove poput pravnih regulativa, mogućih zloupotreba, i potrebe za jasnim definisanjem pravila kako bi se izbegle kontroverze, pa je važno raspravljati o implikacijama i prilagođavati pristupe u skladu sa potrebama i zakonskim zahtevima.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar