.webp){kind=icon}
Ne bi li se izborile sa inflacijom, svetske centralne banke su 2022. počele da podižu referentne kamatne stope. Na krilima ovih kamata, skočila je i profitabilnost banaka, a neke od njih zabeležile su i rekordne profite.
Kako su iz Evropske investicione banke (EIB) rekli za našu redakciju, profitabilnost bi na visokim nivoima i u 2024. godini.
"Sve u svemu, profitabilnost bi mogla da ostane visoka i u 2024. godini i tako ne bude umnogome drugačija od 2023. godine", rekao je Matteo Ferrazzi, viši ekonomista u EIB, koji se ogradio rekavši da EIB ne izrađuje projekcije profitabilnosti pojedinih banaka.
Opširnije
Pooštreni uslovi za kredite u celom regionu, pokazuje EIB istraživanje
Više od 50 odsto banaka u Albaniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji trenutno ukazuje na nižu profitabilnost, u poređenju sa rezultatima na nivou svojih grupacija.
08.12.2023
U evrozoni zbog ECB kreditiranje privrede palo prvi put od 2015.
Obim kreditiranja preduzeća van finansijskog sektora se u oktobru smanjio za 0,3 odsto godišnje.
28.11.2023
Na klackalici privrede i stanovništva, krediti stagnirali
Ukupna kreditna aktivnost je u trećem kvartalu na međugodišnjem nivou pala za 0,1 odsto.
28.11.2023
Pala tražnja za svim kreditima osim za likvidnost firmi
Zajmodavci očekuju da će poslednji kvartal godine doneti rast tražnje privrednika za kreditima.
22.11.2023
Kako je od od 2022. do oktobra 2023. godine pokazatelj RoA skočio sa 1,9 na 2,5 odsto, a povrat na kapital (RoE) sa 13,8 na 18,1 procenata, možemo reći da je profitabilnost u 2023. zaista uvećana, kaže Ferrazzi u odgovorima na pitanja redakcije Bloomberg Adrije koje je poslao mejlom.
Zbog kamatnih stopa, neto kamatne marže su bile glavni faktor rasta, a one su rasle sa 2,9 na četiri odsto.
"Što se tiče 2024. godine, slabija kreditna aktivnost i nešto niže kamatne stope koje možemo da očekujemo mogli bi da stabilizuju neto kamatne marže na visokim nivoima, ili bi one mogle blago da padnu, što će samo marginalno uticati na prihode", navodi ekonomista.
On dodaje da je kvalitet kredita i dalje zadovoljavajući iako je udeo problematičnih kredita porastao sa tri na 3,2 odsto od kraja 2022. do oktobra 2023. godine.
"Ovo znači da bi i rezervisanja za kreditke gubitke trebalo da ostanu stabilna", rekao je Ferrazzi.
Bez većih akvizicija, manje moguće
U martu smo bili svedok veće akvizicije, jer je poslednja grčka banka na srpskom tržištu, Eurobank, svoju srpsku filijalu prodala AIK Banci Miodraga Kostića.
Takođe, novog vlasnika je dobila i Expobanka iz Beograda, koju je kupila Adriatic Bank iz Podgorice, tada peta po veličini aktive crnogorska banka.
Kako kaže Ferrazzi, u 2024. bi konsolidacija bankarskog sektora mogla da se nastavi, ali ne kroz veća spajanja ili akvizicije.
"Manje banke, odnosno subjekti sa manjim tržišnim udelom, mogle bi da budu predmet konsolidacije, ali ne očekujemo veću akvizicionu aktivnost među najvećim igračima", kaže Ferrazzi.
Razlozi za to su brojni, a Ferrazzi je izdvojio činjenicu da je više od četiri petine ukupne imovine banaka u rukama stranih banaka (pre odlaska Eurobanke), kao i to što su najveći igrači više puta ponavljali da su posvećeni razvijanju poslovanja u regionu.
"Takođe, CESEE anketa je pokazala da su banke koje posluju u više zemalja regiona zadovoljne trenutnim pozicijama", rekao je Ferrazzi, dodavši da je 75 odsto banaka u anketi ovaj pokazatelj ocenilo kao zadovoljavajući, a 25 odsto kao optimalan.
U položaju banaka će veliku ulogu igrati i centralne banke, naročito Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije. Tržišta trenutno nagađaju kada bi centralne banke mogle da krenu da smanjuju stope, a spominjali su se i februar i mart. Kako navode analitičari Bloomberg Adrije, NBS bi u proces monetarnog popuštanja mogla da krene u drugoj polovini 2024.
