Istraživanje bankarskog kreditiranja u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi za drugu polovinu 2023. godine koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB) pokazuje da će biti nastavljeno pooštravanje na strani ponude kredita u regionu.
Mada se raskorak između ponude i tražnje smanjio u odnosu na prethodni period, ponuda kredita je i dalje ograničena u Srbiji, Albaniji, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji, kao i u Bosni i Hercegovini. Tražnja za kreditima ostala je stabilna, a očekuje se i manji rast, navodi EIB.
Negativan doprinos tom trendu dale su fiksne investicije i bankarske usluge za stanovništvo, naročito segment stambenih kredita, ali se u narednom periodu očekuje njihov oporavak. Suprotno ranijim negativnim očekivanjima, kvalitet kredita se u prethodnih šest meseci poboljšao. Međutim, imajući u vidu sporiji ekonomski rast i više kamatne stope, banke u narednom periodu očekuju porast problematičnih kredita.
Opširnije
Srpskim kompanijama 100 miliona evra za likvidnost i zelene projekte
EIB Global i Banca Intesa Beograd potpisale su kreditnu liniju od 100 miliona evra za srpska preduzeća.
29.11.2023
Skuplji krediti smanjiće tražnju u Srbiji i podići NPL-ove
EIB očekuje povećanje nenaplativih kredita i kod privrede, i kod stanovništva.
28.07.2023
EIB investirala 824 miliona evra u Zapadni Balkan 2022.
Investicije ogranka Evropske investicione banke - EIB Global na Zapadnom Balkanu iznosile su 824 miliona evra u 2022. godini.
28.02.2023
Bragonzi, EIB: EU će dodeliti milijardu evra državama Zapadog Balkana
Evropska unija najavila paket pomoći u saniranju posledica energetske krize i u tranziciji ka obnovljivim izvorima energije.
07.12.2022
Potpredsednica EIB: Adria regionu potrebna brža dekarbonizacija
EIB je u okviru nove organizacione strukture već povećala podršku za Zapadni Balkan.
05.12.2022
Uprkos tome, sve veći broj banaka (50 odsto) pokazuje nameru da selektivno proširi svoje poslovanje u regionu (u odnosu na 45 odsto u prethodnom istraživanju) ili da zadrži isti obim. Većina regionalnih filijala ostvaruje veću profitabilnost nego njihove grupacije u celini u pogledu prinosa na ukupnu imovinu i na sopstveni kapital, naročito u Češkoj, na Kosovu* i u Severnoj Makedoniji.
Međutim, iz perspektive banaka, u nekim zemljama ovi parametri beleže značajan pad u odnosu na prethodno istraživanje. Više od 50 odsto banaka u Albaniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji trenutno ukazuje na nižu profitabilnost, u poređenju sa rezultatima na nivou svojih grupacija.
Pad stambenog kreditiranja u Srbiji
Kada je o Srbiji reč, navodi se da je u martu 2023. grčka banka Eurobank prodala svoju srpsku podružnicu za 280 miliona evra AIK Banci, koja je postala druga najveća bankarska grupa u zemlji.
Prema ovom izveštaju, potražnja za kreditima u Srbiji je opala u poslednjih šest meseci, posebno za stambene i očekuje se da će tako ostati u narednih šest meseci. Kreditni uslovi, koji ukazuju na spremnost banaka da odobre kredit, olakšani su u poslednjih šest meseci i očekuje se da će ostati nepromenjeni u narednih šest meseci.
Banke u Srbiji očekuju dalja poboljšanja u pristupu finansiranju u narednih šest meseci, jer je štednja građana i privrede pokazala otpornost na tržišne turbulencije. Kvalitet kredita je pogoršan, a banke očekuju dalje pogoršanje.
Potpredsednik EIB Kirijakos Kakouris rekao je da rezultati istraživanja ukazuju dai dalje traje ograničavanje ponude kredita koje je počelo 2022. godine zbog rata u Ukrajini, inflacije, visokih kamatnih stopa i usporavanja privrednog rasta. Pooštravanje uslova kreditiranja pogađa sve poslovne segmente, naročito mala i srednja preduzeća.
Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB, izjavila je da je ovo istraživanje ključni alat za praćenje kretanja u bankarskom sektoru, kao i faktora koji utiču na kreditne standarde i uslove u regionu.
"Ono nam omogućuje da razumemo izazove sa kojima se banke suočavaju i pruža nam dragocen uvid u finansijske potrebe preduzeća i domaćinstava. Rezultati koje smo dobili doprineće efikasnijem donošenju odluka i definisanju odgovarajućih politika."