.webp){kind=icon}
Srbija i dalje znatno zaostaje za Hrvatskom i Slovenijom u pogledu potrošačke moći njenih građana.
Od zemalja bivše Jugoslavije, Slovenija je najbliža proseku EU sa 76 odsto, zatim Hrvatska, koja doseže 68 odsto nivoa EU, a slede Srbija (44 odsto), Makedonija (37 odsto) i Bosna i Hercegovina (33 odsto).
Bruto domaći proizvod po paritetu kupovne moći Srbije iznosio je 2000. godine samo 26 odsto proseka EU i bio je na nižem nivou od makedonskog (29 odsto). Srbija je do prošle godine porasla za 18 procentnih poena, najviše u istom periodu od svih zemalja bivše Jugoslavije. Ipak, kako je početna osnova bila jako niska, ne bi se moglo govoriti o nekom velikom uspehu.
Naprotiv, prilično je poražavajuća činjenica da najveća država na Balkanu i dalje toliko zaostaje za prosekom EU po potrošačkoj moći svojih građana.
Srbija, tako, i posle više od dve decenije od peooktobarskih promena ostaje jedna od zemalja u Evropi koja ima najmanju kupovnu moć. Potrošački potencijal je u poređenju sa Evropskom unijom jedva iznad onog koji imaju Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, na nivou na kom je Hrvatska bila 1993. godine. Predviđa se da će 2027. godine dostići polovinu moći koju ima Evropska unija.
Evropljani su prošle godine imali kupovnu moć od 15.055 evra po glavi stanovnika, što govori da su imali na raspolaganju oko 10,2 biliona evra za trošak prošle godine, pokazuju podaci agencije za istraživanje tržišta GfK. Kada se pogleda odnos u dolarima, Srbija ima kupovnu moć skoro tri puta manju nego Nemačka, na nivou na kom je Evropska unija bila 1999. godine.
Kako je potrošačka moć vezana za inflaciju, kupovna moć merena odnosom prosečne potrošačke korpe i prosečne neto zarade u aprilu bila je manja u odnosu na mart, pokazuju podaci Ministarstva trgovine.
Vrednost prosečne potrošačke korpe porasla je u aprilu za preko 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, pa je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 1,15 prosečnih zarada.
Cene za potrošače su u aprilu porasle u poređenju sa istim mesecom prethodne godine za 9,6 odsto, vođene cenama hrane i pića, odeće i obuće i transporta, što je direktno uticalo na potrošačku korpu.
-Napisano u saradnji sa Marjom Milič
