.webp){kind=icon}
Prema poslednjim podacima o izvršenju budžeta Srbije od početka ove godine do maja, ostvaren je deficit od 71 milijardu dinara. Prihodi su ostvareni u visini od 655 milijardi dinara, a rashodi su 726 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija. U maju je ostvaren suficit od 6,7 milijardi dinara. Javni dug je na 52,3 odsto, što je pad u odnosu na mesec pre i kontinuitet u visini duga od početka godine.
U maju su naplaćeni prihodi u iznosu od 145,3 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 127,8 milijardi dinara, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 69 milijardi dinara i akciza u iznosu od 27,7 milijardi dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 16,8 milijardi dinara, a priliv donacija u maju iznosio je 0,7 milijardi dinara.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 138,6 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene, u maju, su iznosili 30 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 16,8 milijardi dinara, dok su ostali tekući rashodi iznosili 17,5 milijardi dinara, s obzirom na to da je sa ove kategorije isplaćen fiskalni stimulus mladima.
Opširnije
Dobro je imati fiskalnu strategiju, ali neki rizici nisu uračunati
Srbija je dobila novu fiskalnu strategiju, ali nije uračunala fiskalni rizik i stanje u domaćoj energetici.
02.07.2022
Ekonomista Igor Lazarević za Bloomberg Adriju kaže, pre objavljivanja podataka o sprovođenju budžeta, da ćemo sigurno videti veći deficit. U svetlu najavljenog povećanja penzija i plata u javnom sektoru, ali i izdašnih prinudnih odliva iz budžeta kada je u pitanju uvoz struje, uglja, nafte i gasa, gde bi država mogla da zahvati da bi popunila rupe? Lazarević kaže da postoji nekoliko opcija – da se poboljša poreska naplata, da se država dodatno zaduži, emitovanje obveznica na tržištu hartija od vrednosti, ali i prodaja državne imovine. Sve ove scenarije su građani Srbije već videli ranijih godina.
"Što se tiče nivoa javnog duga koji je na 50-60 odsto, mi imamo još prostora da se zadužujemo, s obzirom na neke druge uspešnije zemlje koje imaju i više od 100 odsto javnog duga. Ono što je jasno je da ćemo se zaduživati pod nepovoljnijim uslovima, možda kod Kine dok su niže kamate. Uvek je tu i prodaja državne imovine, ne mora da se ide na prodaju Telekoma ili EPS-a, ali ima druge imovine koju država može da proda", navodi Lazarević.
Po njegovim rečima, država je prilično konsolidovala poreski sistem, ali vrlo je moguće da se počne sa pojačanim kontrolama, a tu će opet trpeti mali i srednji preduzetnici. Za emitovanje državnih obveznica još uvek postoji bazično interesovanje, jer je to jedan od najsigurnijih oblika ulaganja. Takođe, još jedan deo iz koga bi država mogla da namakne novac je i racionalizacija u javnom sektoru, recimo, u smanjene javne nabavke, što se već i desilo 2012. i 2013. godine.
Rashodi i prihodi
Deficit je prošlog meseca u aprilu ove godine bio veći na 4,4 odsto kvartalnog BDP-a zbog isplate pomoći stanovništvu i delimično zbog subvencionisanja cene nafte od strane države, prema izveštaju Kvartalnog monitora. Najveći deo javnih rashoda je u tom periodu i porastao za 13,1 odsto. Nova pomoć stanovništvu nije najavljena u međuvremenu.
Kvartalni monitor je u analizi primetio i da je najveći rastprihoda od PDV-a i carina "usled rasta cena uvoznih dobara i obima uvoza".
Ono što predstavlja problem za državu je servisiranje dugova za Srbijagas, Petrohemiju i Puteve Srbije. Povećan je dug države po osnovu datih garancija Srbijagasu za oko 250 miliona evra i kako se navodi u Kvartalnom monitoru "velika je verovatnoća da će dugovi po osnovu garancija dodatno rasti ove i naredne godine". Prema tom izveštaju država bi trebala da investira dodatno u tu kompaniju, ali neće moći jer je dug prevelik.
Smanjivanje fiskalnog deficita bi se dobro odrazilo na Srbiju, pošto kamatne stope na zaduživanje država rastu. Manji deficit bi se povoljno odrazio i na inflatorne pritiske sa strane domaće tražnje. Ali ostaju problemi u javnim preduzećima, rast kamatih stopa, dodatni uvoz energenata, kao i manji privredni rast, koji potencijalno mogu uticati negativno na fisklanu politiku zemlje.
