Ubuduće tunelom od Karađorđeve ulice do Ade Huje

Memorandum o razumevanju za izgradnju tunela od Karađorđeve ulice do Dunavske padine, sa pristupnim saobraćajnicama, parkovima i infrastrukturom, potpisan je danas u Beogradu. Ovo je korak ka početku izgradnje tunela koji će poboljšati i rasteretiti saobraćaj iz centralnog gradskog područja na pravcu Novi Beograd – Savski Amfiteatar – Ada Huja.

Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da je ovo velika stvar za Beograd jer dobija još jedan važan kapitalni projekat kojim će umnogome biti smanjena saobraćajna gužva u Beogradu, zagađenje i vreme putovanja.

"Veliki kapitalni projekti pokazuju koliko je ispravna naša ekonomska politika i koliko se trudimo da nijedan važan projekat ne zaustavimao", rekao je Mali i podsetio da je pre nekoliko dana otvorena obilaznica oko Beograda do Bubanj Potoka.

Mali je istakao i da je nedavno otvoren deo auto-puta od Novog Beograda ka Surčinu, te da se gradi i Beogradski metro. On je rekao da će to biti ostvarenje višedecenijskog sna građana Beograda i Srbije i da 2028. godine očekuje da će biti otvorena prva linija metroa, dok druga sledi 2030. godine.

Ministarstvo finansija

Ministar je, kako se navodi u saopštenju, najavio novi Nacionalni stadion u Surčinu, Ekspo i novi sajam. On je istakao da je Beograd lokomotiva razvoja Srbije, ali i da je važno da se ne zaustavi nijedan razvojni, kapitalni projekat po celoj zemlji. To je nešto, kako je rekao, po čemu se Srbija danas razlikuje od velikog broja drugih zemalja, od kojih su neke, kako je istakao, uveliko u recesiji ili su zaustavile projekte.

Mali je istakao i da je uprkos svim investicijama, kontinuiranom povećanju plata i penzija, Srbija sačuvala makroekonomsku stabilnost, sa udelom javnog duga u BDP-u od 51,4 odsto, i sa više od 560 milijardi dinara na računu u gotovini.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić izjavio je da je planirana izgradnja tunela značajan saobraćajni projekat za Beograd jer će saobraćajno rasteriti centar grada. Izgradnjom mosta i tunela spajaju dva saobraćajno najdalja dela grada i zato je ovaj projekat simbolično nazvan „mali metro“ jer će se sa Novog Beograda do Slanačkog puta, kad se izađe u Despota Stefana i uključi u Višnjičku ulicu, koja se sada proširuje, stići za nekoliko minuta bez ikakvog zaustavljanja.

Gradonačelnik je ocenio da će to biti jedan od projekata koji će najviše promeniti saobraćajnu gustinu u centru i da kineski partneri mogu već sada da uđu u projektovanje i da se nada da će u toku sledeće kalendarske godine biti otvoreni radovi na četiri, ako ne i na šest lokacija. On je naglasio i značaj ekološke komponente, jer će se, prema nekim procenama, zagađenje vazduha u delu gde prolazi ova saobraćajnica smanjiti od 12 do 13 procenata.

Šapić je naveo i da je ideju o tunelu oživeo Siniša Mali dok je bio gradonačelnik Beograda.

Ministarstvo finansija

Prema njegovim rečima, kada se ovaj projekat nadoveže na obilaznicu oko Beograda i metroa, imaćemo situaciju koja će suštinski promeniti saobraćaj u centru grada, te da su, kada se sve to ima u vidu, svi svesni važnosti ovog projekta.

Ambasadorka Narodne Republike Kine u Srbiji Čen Bo čestitala je na potpisivanju Memoranduma, navodeći da je izgradnja tunela od velikog značaja za poboljšanje saobraćaja u Beogradu.

Nedavno je Srbija izabrana za domaćina EXPO 2027. godine, rekla je ambasadorka i dodala da će to biti velika prilika za razvoj Beograda i Srbije, jer će za pripremu te međunarodne specijalizovane izložbe Beograd sigurno ojačati infrastrukturu, što će otvoriti nove mogućnosti za dalju saradnju. Ona je istakla i da su kineske kompanije stekle puno iskustva u infrastrukturnim radovima u velikim gradovima i spremne su da to iskustvo podele sa srpskim partnerima.

Na ovaj tunel se čeka od 1972. godine

Ovaj tunel će graditi komanija Power China International Group Limited iz Kine. Inače, ideja o ovom tunelu stara je tačno 51 godinu. Davne 1972. zamišljeno je da se protokom vozila ispod zemlje rastereti saobraćaj u centru Beograda. Međutim, odustalo se od ove ideje zbog skupe izgradnje. Tadašnja tehnika probijanja tunela bila je daleko skuplja nego danas. Prema procenama Direkcije za izgradnju Beograda iz 2018. godine, povezivanje savske i dunavske padine trebalo bi da košta oko 110 miliona evra. Početak gradnje se više puta odlagao.

Kao što je ranije najavljeno, tunel će biti dugačak nešto manje od dva kilometra, sastojaće se od dve odvojene cevi, ulaz na jednoj strani biće odmah po silasku sa Savskog mosta kod Ekonomskog fakulteta u Karađorđevoj ulici, odnosno parka Luke Ćelovića, na mestu bivše autobuske stanice, a na drugoj kod policijske stanice u Bulevaru despota Stefana (zona raskrsnice sa Ulicom Jovana Avakumovića)

Tunelske cevi će prolaziti ispod Bulevara despota Stefana, Cvijićeve, pored Botaničke bašte, neposredno uz Dom Narodne skupštine (ugao Kondine i Kosovske), preko Terazija i Terazijske terase sve do Karađorđeve ulice.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar