Srbija zabranjuje redovan rad od 48 sati nedeljno, ali mnogi tako rade

Česta je praksa poslodavaca da u oglasima traže radnike koji će svake nedelje raditi osam sati dnevno šest radnih dana i tako nadmašiti već visoko prosečno radno vreme srpskog radnika. Međutim, napominju naši sagovornici, to nije u skladu sa zakonom.

Srbija je jedan od rekordera po prosečnom nedeljnom radnom vremenu - Eurostat iznosi podatak da prosečan srpski radnik nedeljno provede 42 sata radeći. Zakon o radu propisuje da puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, što se poklapa sa uobičajenim osmočasovnim radnim vremenom svakog radnog dana, tako da na statistiku utiče prekovremeni rad.

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, tako da je i u slučaju vanredne okolnosti nedeljno moguće raditi "samo" 48 sati. Uz to, zaposleni ne može da radi duže od 12 sati dnevno, uključujući i prekovremeni rad. Ispada da u Srbiji postoji veliki jaz, s obzirom na to da ima ljudi koji redovno rade 48 sati i onih čije je redovno radno vreme 32 sata, pošto rade u sklopu četvorodnevne radne nedelje.

U oglasima ugostiteljskih objekata poslodavci ponekad traže radnike koji će redovno raditi ne pet, već šest dana nedeljno, i to po osam sati. Međutim, to nije legalno, kaže za Bloomberg Adriju direktor Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović, pošto poslodavac ne može uvesti prekovremeni rad sem ako je u pitanju izuzetna okolnost koju poslodavac ne može znati unapred.

Kako se navodi u zakonu, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, ali ako neko redovno radi 48 sati, dodaje Reljanović, to je redovan obim posla i takva praksa je nezakonita.

On dodaje da za takav problem postoji jednostavno rešenje - zaposliti više radnika, međutim, prema njegovim rečima, poslodavcima je jednostavnije i jeftinije da angažuju postojeće radnike osam sati duže.

"Istovremeno, radnici se često slažu sa takvom praksom jer im je zarada značajno veća zbog prekovremenog rada, tako da nema ni pritiska na poslodavca od strane zaposlenih ili sindikata (ako je organizovan) da se praksa prekovremenog rada ukine. Kada je reč o ugostiteljstvu, poslodavci često i ne mogu da pronađu radnike na tržištu rada, a sve češće angažuju i strance, koji prihvataju ove uslove rada ne znajući da oni nisu u skladu sa zakonom", dodaje Reljanović, koji je i doktor pravnih nauka.

Zakon takođe propisuje da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti zaposleni može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Takođe, takav rad se plaća više, pa poslodavac mora da plati uvećanu zaradu najmanje 26 odsto od osnovice.

"Poslodavac je dužan da u ugovor o radu unese broj radnih sati - ako ne unese, podrazumeva se da je to 40 sati nedeljno. Postoji jasna obaveza poslodavca da predstavi rad duži od 40 sati nedeljno kao prekovremeni rad i da ga tako isplaćuje. Ukoliko to ne učini, zaposleni može tužiti poslodavca za neisplaćenu uvećanu zaradu, i to do tri godine unazad sa kamatama i pripadajućim porezom i doprinosima", objašnjava Reljanović.  

Inspekcija i kazne

Inspekcijskim nadzorom se utvrđuje:

• da li postoji odluka poslodavca o uvođenju prekovremenog rada
• da li su zaposleni upoznati sa odlukom u skladu sa zakonom
• da li poslodavac vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu
• da li ima odstupanja u smislu trajanja prekovremenog rada u odnosu na zakonom propisano trajanje
• da li je poslodavac obračunao i isplatio uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada

 

Međutim, kako kaže Reljanović, inspektori rada često tolerišu redovno radno vreme od osam sati dnevno, i to šest dana, ukoliko poslodavac plaća prekovremeni rad zaposlenima. Podsetimo, takav rad se dodatno plaća.                

Inspekcija rada kaže za Bloomberg Adriju da ne vodi posebnu evidenciju o rešenjima koja su inspektori rada doneli zbog utvrđenih nepravilnosti u vezi sa prekovremenim radom, već vodi ukupnu evidenciju o rešenjima u vezi sa radnim vremenom, noćnim radom i prekovremenim radom, kao i u vezi sa zaradama.

U 2022. godini, inspekcija rada je u oblasti radnih odnosa donela 860 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i podnela je 2.441 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Na osnovu tih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom novčanom iznosu od  98.757.370 dinara (842.479 evra). Od ukupnog broja preduzetih mera u 2022. godini u oblasti radnih odnosa, 28 odsto mera se odnosilo na radno vreme - noćni rad i prekovremeni rad, dok se 31 odsto mera odnosilo na zarade.

Od početka 2023. do kraja aprila, inspekcija rada je u oblasti radnih odnosa donela 394 rešenja i podnela je 1.030 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Zasad su na osnovu tih zahteva poslodavci  kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom novčanom iznosu od 35.308.000 dinara.

Od svih mera koje su inspektori rada preduzeli u periodu januar - april 2023. godine u oblasti radnih odnosa, 28 odsto mera se odnosilo na radno vreme, noćni rad i prekovremeni rad, dok se 24 odsto mera odnosilo na zarade.                

Zakonom o radu su za poslodavca, ako nije zaposlenom isplatio zaradu ili ako zaposlenom nije dostavio obračun zarade,  propisane novčane kazne:

• od 800.000 do 2.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, 
• od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika
• od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar