Frilenseri gube strpljenje jer platforma za prijavu poreza ne radi

Zaposleni na internetu još uvek čekaju da platforma za prijavu poreza Frilenseri, koja je prema prvim najavama trebalo da počne da radi prvog aprila, profunkcioniše. Kako navode iz Poreske uprave, portal bi trebalo da počne da radi u toku drugog kvartala. Koliko će frilenseri još čekati da prijave porez i šta taj porez podrazumeva?

Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu (URI) navodi da su iz NALED-a, sa kojim je Poreska uprava sarađivala pri izradi platforme Frilenseri, naveli da će ona biti u funkciji do kraja maja. "Nemam informaciju o tome da li će tako i biti. Drugi kvartal ističe 30. juna, a mnogi frilenseri gube strpljenje jer će uskoro dugovati polugodišnje namete državi", kaže ona.

S druge strane, poreski savetnik iz firme Fiskal Pro Đerđ Pap navodi da u ovoj situaciji država gubi jer je, ne stavljajući platformu u funkciju na vreme, odnosno prvog aprila, odložila naplatu svojih prihoda, dok su frilenseri takoreći na dobitku: "Frilenseri su odlaganjem početka funkcionisanja platforme dobili dodatni benefit jer porez koji su, po prvobitnoj najavi, trebali uplatiti državi do 30. aprila 2023. godine, ne svojom krivicom, nisu morali uplatiti do tog roka, već ga i dalje mogu obrtati". 

Kada platforma stupi u rad, zaposleni preko interneta će moći da prijavljuju porez po sistemu samooporezivanja, a i Petrović i Pap se slažu da je to u ovom slučaju odgovarajuće rešenje.

"Sistem samooporezivanja je savremeni sistem kojim su u ovom trenutku obuhvaćeni skoro svi poreski oblici i poreski obveznici. Od ove godine, samooporezivanjem se utvrđuje porez i za obveznike poreza na godišnji dohodak građana. Izuzetak od samooporezivanja su, na primer, preduzetnici paušalci kojima se obaveze još uvek utvrđuju rešenjem", objašnjava Đerđ Pap i dodaje da smatra da je ovaj sistem odgovarajuće rešenje za frilensere isto koliko i za druge poreske obveznike, kao i da među njima nema nikakve razlike.

Bloomberg

 

Petrović smatra da će, uzimajući u obzir da država nije bila ažurna prilikom obaveštavanja frilensera da bilo šta duguju sve do kraja 2020. godine, samooporezivanje biti efikasniji sistem od oporezivanja koje bi Poreska uprava sprovodila. "Kada portal bude gotov, ako on bude dovoljno informativan i jasan i ako ne bude komplikovano popunjavati poresku prijavu, ne mislim da će biti problema u vezi sa samooporezivanjem frilensera", navodi ona.

Dva modela oporezivanja održiva na duži rok

Poreska prijava o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu podnosi se kvartalno na Obrascu PP OPO, koji takođe koriste i poreski obveznici koji podnose poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, navode iz Poreske uprave.

Dodatno, u okviru sistema samooporezivanja, frilenseri imaju mogućnost da biraju između dva modela oporezivanja. Kako navodi Tamara Petrović, ova dva modela uvedena su donošenjem Zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana i odnose se na ona lica koja nisu registrovana kao preduzetnici, odnosno na one kojima preduzetništvo ne odgovara ili ne ispunjavaju uslove da budu preduzetnici. 

Prema prvom modelu, oni čija zarada na kvartalnom nivou ne prelazi 96.000 dinara (32.000 dinara mesečno) neće plaćati porez, ali će biti u obavezi da plate zdravstveno osiguranje. 

Drugi model namenjen je onima koji imaju više zarade, a Petrović ističe da su ovi modeli dopuna i alternativa preduzetništvu, te da sada zaista postoje zadovoljavajuće opcije za sve frilensere. Ona napominje i da su se mnogi frilenseri već registrovali kao preduzetnici, a da se za frilenserske modele odlučuju oni koji ne prolaze test samostalnosti ili im je ova opcija skuplja. 

"Veliki broj zaposlenih ljudi ostvaruje dodatne prihode kao frilenser, te oni koji ne prelaze 96.000 dinara po kvartalu zaista neće imati nikakve poreske obaveze. Taj prvi model odgovara frilenserima koji zarađuju do otprilike 500 evra mesečno. Oni koji zarađuju oko 1.000 evra moraće da izdvajaju oko 20 odsto zarade na porez i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje."

Pap kaže da su ovi modeli održivi na duži rok, ali napominje da se postavlja pitanje da li su isplativi za sve frilensere. Isplativost je, kako kaže stvar računice i visprenosti u odabiru oblika oporezivanja, poreskih modela i korišćenja rupa u zakonu: "Naravno, pod tim podrazumevam korišćenje zakonom dozvoljenih sredstava za poresku optimizaciju. Ono što opredeljuje potrebu razmišljanja o nekim drugim modelima oporezivanja jeste, po mom iskustvu, visina prihoda koji frilenser ostvaruje. Što je taj prihod na mesečnom (ili kvartalnom) nivou veći, veće su i mogućnosti za uštedu poreza koristeći druge modele oporezivanja (a ne frilenserski model)". 

On objašnjava da ako neko ima mesečni prihod od, recimo, 600 evra, teško da može odabrati bolji oblik oporezivanja od frilenserskog, jer njegova/njena obaveza iznosi oko 17 odsto na ostvareni prihod, odnosno oko 13 odsto ako nije obveznik plaćanja zdravstvenog doprinosa. Međutim, ako neko ostvaruje prihode od oko 2.000 evra, njegove obaveze penju se na skoro 26 odsto, pa je u tom slučaju na mestu razmisliti o nekim drugim modelima oporezivanja, kao što je preduzetnički model, pa čak i otvaranje DOO-a. 

Depositphotos

 

"Moja preporuka je da frilenseri sa većim prihodima potraže savet poreskih savetnika koji mogu vrlo precizno projektovati visinu poreskih obaveza po svim mogućim modelima, pa sledstveno tome i odabrati najizdašniji model", kaže Pap.

Tamaru Petrović smo pitali i kakve pogodnosti ostvaruju frilenseri prijavljujući porez u skladu sa ovim modelima. "Kada treba nešto da plaćate državi, poreze i doprinose, teško da možemo govoriti o 'pogodnostima'. Niko nije rad da izdvaja sredstva iz svojih prihoda, no po zakonu jesmo poreski obveznici, a prava koja ostvarujemo jesu staž, a time i penzija jednog dana, kao i zdravstvena zaštita", odgovara ona.

Ona navodi i da URI nema tačne podatke o broju frilensera koji će se samooporezivati, uzimajući u obzir da je prošlo dve godine od kada ih je država primetila i kada im je pripretila, kao i da je uverena da se dosta ljudi opredelilo za preduzetništvo u međuvremenu

Poreskoj upravi smo postavili pitanje kako se ovi modeli uklapaju u postojeći poreski sistem. Iz Poreske uprave su odgovorili da je ovo pitanje za Ministarstvo finansija Republike Srbije. Iz Ministarstva nismo dobili odgovor do završetka pisanja ovog teksta.

Plaćanje poreza unazad - sporno ili ne?

Ipak, i pored toga što su frilenseri donekle pronašli svoje mesto u poreskom spektru, neki problemi u vezi sa njihovim oporezivanjem ostaju nerešeni. Jedna od spornih tačaka, kako su ranije navodili, jeste takozvano retroaktivno oporezivanje. 

Đerđ Pap smatra da nema ničega spornog kada je u pitanju oporezivanje prihoda koji neko nije prijavio ili platio u rokovima koje je zakon propisao. "To se veoma često, potpuno pogrešno, zove 'retroaktivnim oporezivanjem'. U bilo kojoj državi sveta, ne samo u našoj, postoji opcija da, ukoliko neko nije dobrovoljno i na vreme prijavio i platio porez, ona preko svojih institucija utvrđuje neplaćene obaveze kada ih otkrije. Naravno, zbog pravne sigurnosti u svim poreskim sistemima postoji institut zastarelosti i to je jedino moguće i logično ograničenje za državu", objašnjava poreski savetnik. 

Kada je u pitanju situacija u kojoj se frilenseri nalaze u poslednje dve godine, kaže da treba biti pošten i reći da je model oporezivanja koji je država propisala za period 2017 - 2022. godine veoma povoljan za sve oni koji u tom periodu nisu prijavili prihode za oporezivanje, kao i da ih stavlja u mnogo bolji položaj u odnosu na one poreske obveznike koji su u tom periodu redovno prijavljivali i izvršavali svoje obaveze. 

"Tu ne mislim samo na frilensere koji su prijavljivali svoje prihode nego i na preduzetnike, pravna lica i ostale. Ali isto tako treba biti pošten i reći da država više od dve decenije nije ozbiljnije kontrolisala prijavljivanje ove vrste prihoda i to se zaista može okarakterisati kao propust. I ono što je još važnije i što frilenseri sa pravom ističu - nije logično da treba da plate doprinose (za penzijsko i zdravstveno osiguranje), a da pritom nemaju nikakva prava - niti zdravstvenu knjižicu niti penzijski staž. To se u potpunosti odnosi na period do kraja 2022. godine, a od početka ove godine oni mogu ostvariti neka prava iz zdravstvenog osiguranja, ali ne i penzijskog. Mislim da nema dileme da država treba da reši taj problem sistemskim propisom", kaže Đerđ Pap.

Početkom godine 8.000 frilensera i radnika čiji prihodi dolaze iz inostranstva primili su rešenja o plaćanju poreza na dohodak ostvaren u 2017. godine. Nakon toga, mnogi od njih su uložili žalbe.

Tamara Petrović navodi da su najveći broj žalbi uputili moreplovci, a da je frilensera koji su se žalili znatno manje.
"Mi nismo iznenađeni rešenjima, iako bismo voleli da ih nema za godine unazad, budući da država i Poreska uprava nisu radile svoj posao, kako smo uvek i isticali, kao i da nije bilo adekvatnog modela oporezivanja. Nismo do sada čuli ni za jednu usvojenu žalbu", navodi ona.

Iz Poreske uprave za Bloomberg Adriju navode da je obrada žalbi još uvek u toku.