.webp){kind=icon}
Srbija je u 2022. išla ispred ostatka sveta i Evrope, barem kada se radi o turističkom oporavku, pokazuju rezultati istraživanja koje su sproveli profesori na Ekonomskom fakultetu, a dalji razvoj ovog sektora će umnogome zavisiti od Rusije i Kine.
U svetu se turistički promet vratio na nivo od 63 odsto prometa iz 2019, koju zbog pandemije moramo posmatrati kao poslednju referentnu, dok je u Evropi oporavak išao nešto brže i broj dolazaka inostranih turista je dostigao 79 odsto u odnosu na pomenutu referentnu godinu.
Prema podacima koje su obradili istraživači Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu (FREN), u Srbiji je ovaj nivo iznosio 96 odsto, a broj noćenja je porastao za 23 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Opširnije
Turizam u Srbiji jača na krilima stranaca, Rusi najmnogobrojniji
Broj dolazaka turista u Srbiji u januaru 2023. bio je veći za 18,8 u odnosu na isti mesec 2022.
28.02.2023
Turiste briga za rast cena putovanja, ali tu se krije i ozbiljan problem
Uprkos poskupljenjima, Mediteran je dalje mesto za otmene odmore.
18.02.2023
Skoro 50 odsto kineskih turista ne planira napuštanje Kine 2023.
U deset najpoželjnijih zemalja za turiste iz Kine ugurale su se i Francuska, Australija i Rusija.
21.01.2023
Putovaće se i u 2023, ali će se trošiti manje
Godine 2022. više od 900 miliona turista putovalo je u inostranstvo, što je 63 odsto nivoa iz 2019. godine.
22.01.2023
Investitori moraju da nauče razliku: banjski i spa turizam nisu isto
Banjski turizam zavisi od lekovitih voda i svodi se na medicinski turizam, dok se tzv. spa turizam može razviti bilo gde izgradnjom adekvatne hotelske infrastrukture.
11.09.2022
"Srbija beleži odlične rezultate u odnosu na evropske zemlje", rekao je za Bloomberg Adriju Aleksandar Radivojević, naučni saradnik FREN-a i autor ove studije, dodavši da su za brži oporavak najzaslužniji turisti iz Rusije i Indije.
Srbija traži šansu između Rusije i Kine
Pored inflacije, sporijeg rasta privreda u svetu i rasta kamata, na razvoj turizma će ove godine veoma uticati oružani sukob na istoku Evrope. Ovde se prvenstveno misli na turiste iz predela zahvaćenih ratom i cele Rusije, sa tendencijom da broj turista odatle opadne.
Faktor koji uliva optimizam je otvaranje Kine, koja je znatno duže od drugih velikih privreda na snazi držala vrlo rigorozne mere za sprečavanje širenja virusa kovida 19, dodaje se. "U pozitivnom smeru utiče rast svesti ljudi o značaju putovanja, odmora i istraživanja drugačijih kultura koji je prisutan u poslednjoj deceniji, a koji nije značajno promenjen posledicama pandemije", dodaje se u istraživanju.
Krajnja projekcija je da se oporavak turističkog sektora može očekivati i u narednim godinama, a da li će do njega doći, zavisi u velikoj meri od dužine i intenziteta trenutne ekonomske krize, kao i rešavanja značajnih geopolitičkih konflikta, (pre svega rata u Ukrajini), navodi se u istraživanju.
"Kako se očekuje da veliki broj zemalja nakon otvaranja granica zadrži ili pooštri regulative u vezi sa kovidom 19 za građane iz Kine, Srbija može ovaj potencijala da iskoristi značajno i da eventualno nadomesti smanjenje uticaja ruskih turista kao posledicu eventualnog uvođenja sankcija", predviđaju istraživači.
Rusi u 2022. vukli rast
Zbog specifičnog položaja u kom se Srbija našla nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, broj noćenja Rusa u Srbiji se ove godine skoro utrostručio (rastao je 170 odsto). Kako je Radivojević pojasnio našoj redakciji, nemali broj ruskih državljana je došao u Srbiju da ostane i čak otvori firmu, ali se njihov ostanak u Srbiji nakon što iznajme stan ili kupe nekretninu ne beleži kao turistički promet.
Depositphotos
Izuzetak su oni koji na duže staze ostaju u turističkim smeštaju u potrazi za nekretninom koju bi iznajmili, pa njihov boravak (koji u suštini nije turističkog karaktera) greškom ulazi u statistiku.
"Značajan broj noćenja u Srbiji u odnosu na 2019. godinu ostvarili su i građani Turske (214.878) i Indije (122.581)", rekao je Radivojević, i dodao da su, za razliku od Srbije, najgore rezultate zabeležile zemlje u koje ruski građani tradicionalno dolaze, a koje nakon izbijanja rata u Rusiji ne posećuju.
I mi smo više putovali
Turizam Srbije se oporavio i ako u jednačinu ubacimo i noćenja domaćih turista. Celokupni turistički promet je u odnosu na 2019. godinu uvećan za pet odsto, dok je broj noćenja porastao za 22 odsto.
"Određena turistička mesta uspela su da se oporave od posledica pandemije brže od drugih, neka od njih uspela su da se postave kao glavne turističke destinacije u Srbiji, dok su neka mesta izgubile dugogodišnje poverenje kako domaćih tako i stranih turista i u velikoj meri narušila svoju poziciju na turističkoj mapi Srbije", rekao je Radivojević za našu redakciju.
Vrnjačka Banja izgubila primat
Jedan od primera mesta koja više nisu apsolutni favoriti turista je Vrnjačka Banja, koja je tron prvi put predala Sokobanji. Sokobanja je bolji rezultat zabeležila isključivo na osnovu porasta broja dolazaka domaćih turista, a međunarodni turistički promet je u ovom centru pao za 61 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Bloomberg Adria
Vrnjačka Banja je u odnosu na referentnu godinu zabeležila pad broja noćenja i stranih i domaćih turista, pokazuju podaci.
Kako je u razgovoru naveo Radivojević, razlog za ovo bi mogle da budu niže cene koje su omogućile korisnicima vaučera za odmor u Srbiji (koje je delilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija) da posete Sokobanju bez prevelikih dodatnih ulaganja. Kako je upozorio, ovakva tvrdnja ostaje na nivou pretpostavke jer ne postoje konkretni podaci o trošenju sredstava podeljenih preko subvencija.
Što se tiče regiona, tokom krize izazvane pandemijom najbolje se snašla Vojvodina, koja je zabeležila 40 odsto veći broj dolazaka u 2022. u odnosu na 2019. Ugostitelji iz Vojvodine su zabeležili i veći broj noćenja u 2022. u odnosu na 2019. godinu od 54 odsto, pokazuju podaci.
