Narodna banka Srbije (NBS) danas će odlučivati o svojoj monetarnoj politici, više od dve nedelje pre sastanaka veća Evropske centralne banke (ECB) i Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država.
Ekonomisti koje je Bloomberg anketirao između šestog i 10. januara predviđaju da će centralna monetarna institucija Srbije kamatnu stopu podići za 25 baznih poena. Takvo podizanje predviđa devet od 15 ekonomista koje je anketirao Bloomberg. Podizanje od pola procentnog poena predviđa četvoro ekonomista, dok dva ispitanika ne očekuju promenu referentne kamatne stope.
S takvim prognozama slaže se i tim analitičara Bloomberg Adrije, koji takođe predviđa da će NBS cene zaduživanja podići za četvrtinu procentnog poena.
Opširnije
Inflaciona očekivanja privrede blago porasla u novembru
Finansijski sektor očekuje inflaciju od osam odsto, dok je kompozitna mera na nivou od sedam odsto, ako se govori o sledećih 12 meseci.
21.12.2022
Bazna inflacija u Srbiji 9,7 odsto, rast se usporio
Nakon rasta od 0,2 procentna poena u odnosu na prethodni mesec, bazna inflacija je dostigla 9,7 odsto.
15.12.2022
NBS očekuje nešto lakša godina od ECB
Izgleda da će teži zadatak u 2023. ipak imati centralna banka evrozone.
03.01.2023
"Očekujemo da će NBS povećati referentnu stopu za 25 baznih poena na 5,25 odsto. S jedne strane, dodatno monetarno stezanje opravdava se činjenicom da je inflacija visoka i još uvek nije ostvarila vrhunac. Međutim, usporavanje procesa monetarnog stezanja se brani upravo očekivanjem da će inflacija ostvariti vrhunac u tekućim mesecima", navode analitičari.
"Takođe, smatramo da NBS računa na deo transmisije monetarnog stezanja koji treba da dođe od strane dosadašnjeg i budućeg stezanja Evropske evropske centralne banke usled visoke evroizacije lokalnog privrednog sistema. Slabljenje privredne aktivnosti je dodatni faktor koji će pomoći u borbi sa visokom inflacijom. Svetska tržišta kapitala su relativno stabilna u poslednje vreme, što takođe trenutno otklanja potrebu za značajnijim monetarnim stezanjem", zaključuju analitičari.
Decembarska inflacija
U isto vreme kada se očekuje objavljivanje odluke Izvršnog odbora banke, Republički zavod za statistiku (RZS) objaviće podatke o potrošačkim cenama u decembru. Prema izjavama relevatnih institucija, ne postoje ubedljivi razlozi za verovanje da će inflacija u decembru prestati da raste.
U prethodnom mesecu, stopa inflacije iznosila je 15,1 odsto, a potrošačke cene su u odnosu na oktobar uvećane za jedan odsto. Bazna inflacija je porasla na 9,7 odsto u istom mesecu.
Prema anketi Bloomberga, očekuje se da će rast cena ubrzati i u decembru, ali za 0,1 procentni poen. Drugim rečima, srednja vrednost iz ankete ukazuje na stopu inflacije od 15,2 odsto u poslednjem mesecu 2022. godine.
Kako su iz NBS objavili u odvojenim saopštenjima, oko 70 odsto inflacije je uvezeno, a isti procenat inflacije može se pripisati rastu cena hrane i energenata.
"Prema aktuelnoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije", naveli su sredinom decembra iz NBS.
NBS agresivnije reagovala na inflaciju od ECB
Centralna banka Srbije je na rast cena reagovala nešto manje agresivno od Federalnih rezervi, ali svakako agresivnije od ECB-a. Za razliku od Feda, koji je stope podigao za 425 baznih poena u 2022, NBS je cene zaduživanja povisila za okruglih 400 baznih bodova.
Za razliku od ove dve monetarne institucije, ECB je tokom protekle godine referentne kamatne stope podigla za 2,5 procentnih poena.
Donekle lakši zadatak
Kako je Bloomberg Adrija ranije pisala, većina ekonomista se slaže da ECB ispred sebe ima teži zadatak kako od Feda, tako i od NBS, uglavnom zahvaljujući činjenici da treba da pomiri potrebe 19 različitih privreda.
Ove godine smo svedočili krizi na tržištu obveznica, jer su prinosi na italijanske državne obveznice porasli u odnosu na prinose na nemačke državne dužničke hartije od vrednosti. Zbog nejednakog prelivanja na sva tržišta kapitala pod njenom jurisdikcijom, ECB je kreirala instrument koji bi sprečio fragmentaciju i nesrazmeran rast prinosa na obveznice zaduženijih zemalja poput Italije i Grčke.
Ovo je za naš medij između ostalih rekao i ekonomista Saša Đogović. "ECB je odgovorna za daleko veće tržište, pa samim tim ima i veću odgovornost od NBS. ECB je veći igrač", rekao je Đogović za Bloomberg Adriju.
NBS zavisi od ECB
Specifičnost NBS je "maltene usidren kurs" dinara u odnosu na evro. Devizni kurs dinara je precenjen i bio bi niži da se ostavi tržištu na odlučivanje, navodi Đogović. On dodaje da, kako bi se izbegao uvoz visokih cena i povećavanje stope inflacije, NBS mora reaguje na deviznom tržištu.
Mišljenje nekih od sagovornika bilo je da se NBS svoje odluke mora da donosi po automatizmu u odnosu na ECB zbog vezivanja dinara za evro u smislu relativne stabilnosti kursa.
Finansijski analitičar u Generali Investments CEE Jakub Kratky ne slaže se sa tom tezom. On navodi da NBS već sprovodi svoju specifičnu kombinaciju politika.
"Odluke o kamatnim stopama NBS su i dalje donekle nezavisne iako promene najvećih svetskih centralnih banaka igraju bitnu ulogu. Nekoliko puta je NBS držala sastanak istog dana kada i ECB i čak je donosila odluke par sati pre objave evropske banke", dodao je Kratky.
I izveštaj o potrošačkim cenama, i saopštenje o odluci Izvršnog odbora NBS biće objavljeni u 12 sati.
.webp){kind=icon}
