Prosečna plata izgubila trku sa inflacijom prvi put od 2017.

Prosečna zarada u Srbiji je dugo odolevala rastu cena, ali je u oktobru inflacija počela da je prestiže. Prvi put od decembra 2017. godine, zarade su realno pale na godišnjem nivou.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenim u ponedeljak, plate su u Srbiji rasle za 14,1 odsto nominalno, ali su realno pale za 0,8 odsto.

Prosečna bruto plata u oktobru je tako iznosila 104.039 dinara, dok je neto zarada iznosila 75.353 dinara, pokazuju podaci. Medijalna zarada je u desetom mesecu uvećana u odnosu na septembar i iznosila je 57.810 dinara.

 

 

"Rast bruto zarada u periodu januar - oktobar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 14,0 odsto nominalno, odnosno 2,4 odsto realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 13,9 odsto nominalno i za 2,3 odsto realno", navodi se u saopštenju.

Tržište rada očekuje pogoršanje u 2023.

Stručnjaci Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu predviđaju da će se stanje na tržištu rada pogoršati u 2023. godini.

"Moguć je privremeni pad realnih zarada u prvoj polovini godine i blagi rast nezaposlenosti u drugoj polovini godine", rekao je na predstavljanju poslednjeg izdanja Kvartalnog monitora profesor na pomenutom fakultetu Milojko Arsić.

Uz izuzetak IT kompanija, zarade su u trećem kvartalu pale za 2,9 odsto u odnosu na drugi, a za 4,2 odsto u odnosu na prvi kvartal, navode ekonomisti, dodajući da je veliki broj IT kompanija iz Rusije faktor zbog kog je teško predvideti kretanja na tržištu rada, uključujući tu i zarade.

Kako u Srbiji, tako i u Evropi jedinični troškovi rada su u poslednjim godinama rasli zbog nestašice radne snage, a od početka godine stagniraju.

"Rast učešća troškova rada u ceni stvara troškovne pritiske ka inflaciji", navode ekonomisti i dodaju da je ovo pozitivna okolnost na dugi rok jer "usklađuje vrednost zarada sa produktivnošću". Nažalost, iako blagotvorna po ovom pitanju, inflacija nagriza kupovnu moć zaposlenih i oni to ne mogu doživeti kao pozitivan razvoj, upozoravaju ekonomisti.

Programiranje i dalje najisplativije

Posmatrano po delatnostima, informisanje i komunikacije su i dalje sektor sa najvišim zaradama, a prosečna zarada je u oktobru iznosila 191.592 dinara.

Finansijske delatnosti su drugi najisplativiji sektor, dok za njim slede rudarstvo i stručne naučne i tehničke delatnosti. Ta tri sektora su ujedno i jedine oblasti osim IT sektora gde je prosečna zarada iznad 100.000 dinara.

Beograd je tradicionalno prednjačio u prosečnoj zaradi, a opština sa najvišim iznosom je bila Stari grad sa prosečnom zaradom od 130.695 dinara. Najniža prosečna neto zarada (55.298 dinara) zabeležena je u Jablaničkoj oblasti.