.webp){kind=icon}
Posle rasprave, koja je trajala cele nedelje, poslanici Skupštine Srbije usvojili su budžet za 2023. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, dok su predviđeni rashodi 2.107,4 milijardi dinara. Za budžet je glasalo 156, protiv je bilo 58, dok od 223 prisutnih, nije glasalo devetoro poslanika.
Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara.
U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije.
Opozicija je protestovala jer je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacio više od 80 njihovih amandmana, a većna opozicije, kao i relevatni ekonomisti i institucije, kao i protekle decenije zameraju na nedovoljnoj transparentnosti trošenja budžetskih sredstava. Može se reći da je se u Parlamentu Srbije posle cele nedelje zasedanja, gde je na dnevnom redu bio budžet, kao i set nekoliko zakona, nedovoljno vremena bilo posvećeno raspravi upravo o najbitnijem računu u zemlji, a da su poslanici više vremena i energije posvetili međupolitičkim sukobima.
Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja sledeće godine zadržava na nivou od 56,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a očekuje se da rast BDP-a sledeće godine bude 2,5 odsto.
Ta dinamika je u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom koji predviđa postepeno smanjenje deficita opšte države na nivo od 1,4 odsto BDP u 2025. godini, i pad učešća javnog duga na 54 odsto BDP.
"To je dobar rezultat ako se ima u vidu svetska ekonomska kriza koja traje u celom svetu, a koja se tek zahuktava. Ciljevi fiskalne politike ostaju usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i održanje nivoa javnog duga ispod nivoa Mastrihta", rekao je medijima Ministar finansija Siniša Mali, nakon usvajanja budžeta. Za rast BDP-a je ocenio da bi to "bio dobar rezultat s obzirom na to da i jače ekonomije od Srbije klize u recesiju".
"Lako ćemo veći priliv, ukoliko ga bude, preusmeriti u druge projekte, važno je očuvati stabilnost, što je okosnica budžeta za narednu godinu", rekao je Mali.
Kako se navodi u poslednjoj analizi Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koja je izašla pre usvajanja, predloženim budžetom za 2023. godinu predviđen je deficit od 264.000 milijardi dinara ili 3,3 odsto BDP-a. To predstavlja za 15.100 milijardi dinara bolji fiskalni rezultat u odnosu na rezultat predviđen rebalansom budžeta za 2022. godine, kojim je planiran deficit od 279.100 milijardi dinara ili 3,9 odsto BDP-a. Predloženim budžetom planirana su ukupna primanja u iznosu od 1.843.364 mlijardi dinara , što je 7,8 odsto više u odnosu na primanja planirana rebalansom. Povećanju primanja budžeta trebalo bi da doprinese planiran rast primanja po osnovu poreskih prihoda od 6,9 odsto. U okviru poreskih prihoda, očekuje se rast skoro svih kategorija poreza na dohodak građana 9,7 odsto i carina 8,2 odsto.
Kako navode ekonomisti MAT-a, jedino smanjenje u okviru poreskih prihoda očekuje se kod primanja po osnovu akciza od -1,4 odsto i rezultat je smanjenja akciza na derivate nafte za 4,7 odsto. Što se tiče ostalih kategorija primanja budžeta, planirano je povećanje donacija 162,6 odsto.
Budžetom su predviđeni ukupni izdaci budžeta u iznosu od 2.107.364 milijardi dinara, što je za 6,0 odsto više u odnosu na izdatke predviđene rebalansom budžeta za 2022. godinu, navodi se u analizi MAT-a.
Najznačajnije povećanje izdataka budžeta planirano je za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 29,3 odsto, transfere ostalim nivoima vlasti 28,1 odsto, rashode po osnovu kamata 26,8 odsto i rashode za zaposlene 11,0 odsto. Takođe, planirani su viši izdaci za subvencije 10,4 odsto, pri čemu je planirano znatno povećanje subvencija u oblasti energetike 106,5 odsto, dok je istovremeno planirano znatno smanjenje subvencija za drumski saobraćaj i subvencija u oblasti turizma.
Amadmani na agragrni budžet
U skupštini su priloženi i amadmani na deo budžeta koji se odnosi na poljoprivredu, jer je ocenjen kao nedovoljan, a što je ministar finansija Siniša Mali ranije odbacio te rekao da su budžetom za 2023. planirana i veća izdavajanja za poljoprivredu.
Poslanička grupa koalicije NADA (Novi DSS, POKS) uputila je amandmane na predlog zakona o budžetu iz više oblasti, a najviše iz poljoprivrede, kojima je predložila da se znatno poveća iznos u budžetu za elektrifikaciju sistema za navodnjavanje zbog mogućih suša.
Električna energija je, kako je navedeno, najjeftiniji energent, neophodan za navodnjavanje, jer su troškovi enormni kada se troše naftni derivati.
"Tražimo povećanje sredstava od Uprave za agrarna plaćanja, barem onoliko koliko je potrebno za isplatu duga države prema poljoprivrednim gazdinstvima u ovom momentu za neisplaćene subvencije", navedeno je u saopštenju. Veća izdvajanja NADA traži i za ugrožene grupe proizvođača industrijskog bilja, posebno soje i šećerne repe i proizvođačima mleka.
Poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) Dejan Bulatović ocenio je danas da deo budžeta Srbije koji je odvojen za poljoprivredu nije dovoljan i da ta stranka predlaže promenu budžeta u korist poljoprivrednika. Poslanik je istakao da budžet mora da prati sve veću cenu proizvoda na tržištu i pozvao Vladu Srbije da promeni svoj stav i još jednom razmotri odluku o visini budžeta za poljoprivredu.
Transparentnost i penali
Prema rečima Mihaila Gajića, ekonomiste iz Libeka, budžet ostaje netransparentan i nejasan – ne postoji vidljiva veza između predviđenih troškova i toga šta institucije zaista i rade.
"Nemamo informacija o broju zaposlenih u njima, niti strukturi zaposlenih, kao ni prosečnoj zaradi. Sve rashodne stavke date su zbirno, pa je nemoguće imati neki pregled da li je nešto od predviđenih programa zaista neophodno ili nije. Najbolji primer za to je svakako budžet Bezbednosno-informativne agencije (BIA), gde samo stoji ukupna suma od 7,9 milijardi dinara, bez ikakvog drugog objašnjenja", kaže ovaj ekonomista.
Kako Gajić objašnjava, primećuje se rast pojedinih problematičnih rashoda. On kao primer navodi rashode za penale i kazne po rešenjima sudova i odštete zbog štete nastale radom državnih organa za koje je u budžetu za narednu godinu namenjeno je preko 150 miliona evra.
"To je jasna i direktna cena lošeg rada državne uprave. I rashodi za subvencije su visoki – prestigli su 1,6 milijardi evra u novom budžetu. Od toga je 300 miliona namenjeno energetskim preduzećima (EPS i Srbijagas, kao i za energetski zaštićene kupce), ali tu je i 200 miliona za privlačenje stranih investicija. Ostale su namenjene putarskim i železničkim preduzećima, kao i poljoprivrednim proizvođačima", objašnjava Gajić.
