Budžet za 2023. u senci ceha za energetske ispade

Na dnevnom redu sednice parlamenta Skupštine Srbije danas se raspravlja i o Predlogu zakona o bužetu Srbije za 2023. godinu. Većina ekonomista je pozdravila nova fiskalna pravila, neke olakšice za privredu, kao i plan o nivou kapitalnih izdataka za infrastrukturu. Ostale su i neke stare zamerke i problemi u vidu netransparetnog predstavljanja delova budžetiranja, visina subvencija za javna preduzeća, ali i manjih izdvajanja za socijalna davanja. Ali najveći problem finansija države i opterećenje je neodgovorno upravljanje energetskim sistemom Elektroprivreda Srbije i Srbijagasom, koji će građani plaćati ne samo ovogodišnjim budžetom.

Predlogom zakona o budžetu predviđeni su ukupni prihodi u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara (7,8 odsto) više u odnosu na prihode predviđene rebalansom budžeta za 2022. godinu. Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardi dinara. U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije. Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara. Planirani deficit budžeta je 264 milijarde dinara.

"Rashodi za subvencije su visoki – prestigli su 1,6 milijardi evra u novom budžetu. Od toga je 300 miliona namenjeno energetskim preduzećima (EPS i Srbijagas, kao i za energetski zaštićene kupce), ali tu je i 200 miliona za privlačenje stranih investicija. Ostale su namenjene putarskim i železničkim preduzećima, kao i poljoprivrednim proizvođačima", kaže Mihailo Gajić, ekonomista, programski direktor Istraživačke jedinice Libeka za Bloomberg Adriju.

Budžet se zasniva na projektovanom ekonomskom rastu od 2,5 odsto, koji će se prvenstveno bazirati na rastu domaće privatne potrošnje, kao i na godišnjoj inflaciji od 11,1 odsto. Stopa rasta je u skladu sa projekcijama međunarodnih institucija, dok je stopa inflacije nešto viša, ali u skladu sa projekcijama Narodne banke (NBS). Ako se ove više stope inflacije ne ostvare, tj. ako dođe do bržeg usporavanja inflacije, može doći do nižih javnih prihoda od poreza na potrošnju, što se onda može preliti na naplatu poreskih prihoda, a u ograničenoj meri mogući su efekti i na (redovne) neporeske prihode, upozorili su iz Fiskalnog saveta ranije u novembru.

Međutim, glavni fiskalni rizici ne nalaze se na prihodnoj, već na rashodnoj strani budžeta, prvenstveno kod preduzeća iz energetskog sektora, kaže Gajić. Da li će do ovih rizika i doći, ostaje da vidimo, a dosta će zavisiti čak i od meteorološke situacije, kao i od energetske situacije u Evropi.

"Zasada je predviđeno barem 300 miliona evra subvencija za energetiku, ali ovaj ceh vrlo lako može biti još i viši, i to pod uslovom da nema novih iznenađenja u ovoj oblasti. Pored toga, tu je i milijardu evra za uvoz energenata, ali oni ne idu kao subvencije preko računa javnih preduzeća nego direktno iz državnog budžeta", kaže Gajić.

Akcize

Zadržavanje umanjenih akciza na gorivo iz ove godine i u sledećoj, uz ograničenje rasta drugih akciza, razumljiva je mera u uslovima povećane inflacije i visokog rasta cene goriva – tim pre što postoje i druge evropske zemlje koje sprovode sličnu politiku. Kako iz Saveta podsećaju, umesto opštih cenovnih politika, ekonomski superiornije i fiskalno odgovornije je povećanje targetiranih davanja socijalno ugroženim građanima. Socijalna davanja u ovoj godini sa 3,9 odsto povećana su na četiri odsto za sledeću, u uslovima neizdrživo visoke inflacije, koju i samo ministarstvo očekuje da će biti preko 11 odsto u sledećoj godini. Čini se da budžetiranje nije ravnomerno i za plate je budžetom predviđen rast od 12,5 odsto, za penzije 12,2 odsto.

"U ovom korpusu poreskih mera najavljuje se i privremeno obustavljanje zakonskog povećanje akciza na cigarete za ostvareni opšti rast cena u 2022. godini. Ovo nije u skladu sa strateškim opredeljenjem države da dostigne minimalan iznos akcize na cigarete od 1,8 evra po paklici koji je definisan Direktivom EU i prihvaćen u Srbiji", navode iz Fiskalnog saveta.

Akcize na nafte projektuju se u nižem iznosu usled najavljenog produžetka privremenog smanjenja akciza od 10 odsto i pretpostavke da se u narednoj godini neće ostvariti rast tražnje za motornim gorivima. Međutim, za 2023. godinu najavljuje se da neće biti dodatnog uobičajenog uvećanja cena cigareta u slučaju ostvarenja veće inflacije.

"Skrećemo pažnju da se na cigarete, pored specifične akcize, naplaćuje i proporcionalna akciza u iznosu od 33 odsto maloprodajne cene, pa će usled najverovatnijeg rasta cena porasti i ovaj deo akcize. U obrazloženju Ministarstvo finansija navodi da se pri izradi projekcija uzela pretpostavka o postepenom smanjenju legalnog tržište duvana za oko tri odsto kao posledica rasta cena i globalnih kampanja protiv pušenja", navode ekonomisti Fiskalnog saveta i ocenjuju da su akcize na duvanske prerađevine kredibilno planirane.

 

 

Javni dug i ekstraprofit

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je u oktobru da jedna od mera o kojima se razmišlja biti uvođenje ekstraprofita na velike profitere za struju. U regionu su nedavno Slovenija i Hrvatska odlučile su da uvedu porez na ekstradohodak, s tim da će u Sloveniji ovo važiti samo energetska preduzeća, a u Hrvatskoj za sve kompanije.

"Ne bih rekao da će da uvedu porez na ekstraprofit, de fakto bi se on odnosio samo na dve firme - NIS i Zijin Bor Copper doo, a to je međunarodno političko pitanje jer su to firme u vlasništvu režimu prijateljskih država sa kojima imaju mnogo drugih projekata", kaže ekonomista Gajić za Bloomberg Adriju.

Ekonomski analitičari ocenjuju da je najvažniji reformski pomak napravljen je uvođenjem novih fiskalnih pravila.

"Uvedena je obaveza da u slučaju povećanja javnog duga preko 60 odsto BDP-a Skupština razmatra i usvaja program za smanjenje javnog duga. Stav Fiskalnog saveta je, međutim, da bi ovu granicu trebalo postaviti niže, na 55 odsto BDP-a. Osim toga, trebalo bi razmotriti i uvođenje još snažnijih i automatskih korektiva u slučaju osetnijih odstupanja od propisanih granica za deficit i javni dug (npr. zamrzavanje zarada u sektoru države)", navode iz Fiskalnog saveta.

I model Bloomberg Economicsa sugeriše da su neizbežni rizici od neizvršenja obaveza koncentrisani u malim ekonomijama koje čine samo tri odsto globalnog BDP-a, pri čemu će veće zemlje u razvoju verovatno biti pošteđene dužničke krize.

Trenutno preko 70 odsto svih obaveza Srbije čine krediti u stranim valutama, prvenstveno u evrima i američkim dolarima.

"Zbog toga čak i relativno malo slabljenje dinara u odnosu na ove dve valute može da donese primetno povećanje javnog duga u odnosu na BDP. NBS čvrsto kontroliše kretanja na deviznom tržištu. Mnogo veći rizik postoji u slučaju kretanja kursa dolara, koji nije pod direktnim uticajem domaćih monetarnih vlasti. Međutim, udeo dolarskih kredita u javnom dugu smanjen je na svega 12 odsto. Imajući sve ovo u vidu, jedno od mogućih objašnjenja za veći nivo javnog duga jeste nešto izraženija deprecijacija dinara u odnosu na evro i dolar, kao i pojačano zaduživanje države u američkoj valuti u srednjem roku. U slučaju kursa prema evru, to bi implicitno značilo relaksaciju politike deviznog kursa koju trenutno vodi NBS", naveli su analitičari Saveta u analizi Fiskalne strategije do 2025. godine.

Kako navodi ekonomista Gajić, za privredu u budžetu za sledeću godinu ima i nekih dobrih vesti – radi se o smanjenju nameta na rad. Povećava se neoporezivi deo zarade, sa trenutnih 19.300 dinara na 21.712  dinara dok se doprinosi za PIO na teret poslodavca smanjuju sa 11 odsto na 10 odsto.