Kreditni uslovi sve stroži, proleće donosi nove probleme

Privrednicima sve više trebaju krediti, ali su banke nastavile da pooštravaju uslove pod kojim ih kompanijama odobravaju.

Tako bi se u jednoj rečenici mogla sumirati oktobarska anketa o kreditnoj aktivnosti Narodne banke Srbije (NBS). Kako su za Bloomberg Adriju rekli ekonomisti, negativne posledice po privredu ozbiljnijeg obima stići će na proleće.

Obrt na proleće

Četvrti kvartal, ali i veći deo zime proći će bez velikih promena u smislu privredne aktivnosti, ali od proleća možemo očekivati pogoršanje situacije, predviđa finansijski konsultant u kompaniji Virtus Partners Dejan Ćirković.

"Verujem da nas kriza još uvek neće pogoditi u punom intenzitetu i da će ozbiljniji problemi krenuti od proleća", rekao je Ćirković za Bloomberg Adriju.

On je dodao da će tražnja za izvorima finansiranja rasti, što uključuje i kredite.

"Bojim se će od proleća 2023 dominirati dve teme. Rezanje svih troškova i pravovremeno obezbeđivanje potrebnih izvora finansiranja, kako bi se izbegli problemi sa likvidnošću", dodao je finansijski konsultant.

Što se tiče uslova za kreditiranje, Ćirković je naveo da će odluke Evropske centralne banke (ECB) i NBS zavisiti od inflacije, a ona će zavisiti od uvoza i tržišta energenata.

Na osnovu svega što se dešava, cene zaduživanja u Evropi, gledano referentne stope euribor, mogle bi se i duplirati na svom vrhuncu. "Ne bi me iznenadilo da u jednom trenutku euribor ode i na četiri do pet odsto", zaključuje Ćirković.

Veliki pogođeniji

Pooštravanje uslova kreditiranja se naročito odnosilo na velika preduzeća, a manje na mala i srednja, navodi se u saopštenju NBS, gde se takođe dodaje da su standardni više pooštreni za dinarske nego za kredite indeksirane u devizama.

"Na pooštravanje kreditnih standarda prvenstveno su uticali povećani troškovi izvora finansiranja (što je u skladu sa efektima zaoštravanja monetarne politike), a zatim i neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije, što se odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika", rekli su iz NBS u analizi.

Nastavak pooštravanja uslova za odobravanje kredita očekuje se i u poslednjem kvartalu godine, navodi se u izveštaju.

"Povećanje kamatnih stopa nije se zasada u većoj meri prenelo na usporavanje kreditne aktivnosti prema sektoru privrede", rekli su iz NBS za Bloomberg Adriju, dodajući da je "u određenoj meri smanjena tražnja stanovništva za kreditima."

Krediti sve potrebniji privredi, sledi promena

Potražnja za kreditima je porasla među privrednicima, a razlog je potreba za finansiranjem obrtnih sredstava i kapitalnih
investicija. Kako se dodaje u izveštaju, i za finalni kvartal se očekuje rast tražnje, ali sporiji nego što je on bio u trećem tromesečju.

Smanjenje najavljeno za četvti kvartal moglo bi da bude izazvano kako daljim zatezanjem monetarne politike centralne banke Srbije i Evropske centralne banke (ECB), tako i smanjenjem "aktivnosti preduzeća u pogledu akvizicija/preuzimanja", kao što je to bio slučaj u trećem kvartalu.

Tržište nekretnina ključni faktor za stanovništvo

Krediti stanovništvu nisu bili izuzetak u opštem trendu zaoštravanja uslova. Uslovi su postali stroži u slučaju dinarskih gotovinskih kredita, kao i devizno indeksiranih stambenih kredita.

Pored pogoršane ekonomske situacije i povećane neizvesnosti u pogledu privrednog rasta, koji su uticali na pooštravanje uslova za odobravanje kredita i za privredu, za stanovništvo je bitan još jedan faktor.

Dodatnu promenu donelo je i tržište nekretnina, navodi se u saopštenju. "Pored toga, ocena banaka jeste da i situacija na tržištu nekretnina (rast cena nepokretnosti i rast kamatnih stopa), manja konkurencija u sektoru, a prema oceni pojedinih banaka i problematična potraživanja, deluju u smeru pooštravanja standarda", dodaje se.

Depositphotos

Što se tiče tražnje, ona je upravo zahvaljujući promenama na tržištu nepokretnosti smanjena u trećem kvartalu, a dalji pad se očekuje i u četvrtom tromesečju. "Pored toga, korišćenje prethodno kumuliranih sredstava na štednim računima takođe je delovalo u smeru niže tražnje za kreditima", dodaje se.

Kako su za Bloomberg Adriju rekli iz centralne banke, udeo kredita sa fiksnom kamatnom stopom je blago porastao u oktobru. Kako pokazuju poslednji podaci, udeo ovih kredita iznosi 27,3 odsto, dok su krediti sa promenljivom stopom zastupljeni sa 72,7 odsto udela.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar