Srbija je povećala troškove zaduživanja osmi put od početka godine kao nastojanja da se ukroti uporna inflacija koja nije viđena više decenija. Stopa je povećana za pola procentnog poena na 4,5 odsto, a "povećanje ima za cilj ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji".
Centralna banka je saopštila da je inflacija verovatno dostigla vrhunac od 14 odsto u septembru, najviše u poslednjih 11 godina. Ekonomisti su uvereni da će inflacija nastaviti da raste, a da se negativnim inflatornim očekivanjima ne vidi kraj, zbog neizvesnosti koju države nisu dugo videle.
"Nastavljeni su troškovni pritisci i rast inflacije, pre svega usled rasta uvoznih cena. Bazna inflacija (8,6 odsto međugodišnje u septembru), koja je takođe rasla prethodnih meseci pod uticajem više uvozne inflacije, i dalje na znatno nižem nivou od ukupne inflacije (14 odsto međugodišnje u septembru)", kaže se u saopštenju NBS posle odluke o povećanju.
Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, očekuju iz NBS, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije.
Ekonomija Srbije se dosta oslanja i zavisi od privrednih tokova iz SAD i Evropske centralne banke (ECB), koje svoje uslove zaduživanja takođe zaoštravaju, pa je trenutna referentna kamatna stopa Feda četiri odsto, a ECB-a dva odsto.
Kako su naveli iz NBS, nastavak pooštravanja monetarne politike vodećih centralnih banaka očekuje se i u narednom periodu, što bi uz nepovoljnije izglede svetskog privrednog rasta moglo uticati na rast volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama.
"Ipak, preovlađuju očekivanja da će se postepeno smanjivati globalni inflatorni pritisci, čemu bi, pored efekata zaoštravanja monetarnih politika centralnih banaka, trebalo da doprinesu dalje smanjenje svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, pre svega nafte, kao i već prisutno popuštanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja", očekivanja su NBS.
Uvozne cene energenata
Srbija je što se tiče situacije sa energentima u lošoj poziciji, jer je energetski naftni sistem u vlasništvu ruskog Gazproma, proizvođač struje EPS je u velikim gubicima i nije u stanju da proizvodi struju već je uvozi, a cene na slobodnom tržištu su u visinama koje niko nije video decenijama.
"Sankcionisanje dopreme ruske sirove nafte limitiranjem cene po Evropu rizično je samo u domenu cena. Teško je proceniti da li su očekivanja Brisela realna. Ako je suditi prema promptnoj reakciji svetskih berzi gde se beleži novi cenovni uzlet, odgovor je negativan. U narednom periodu cene će ključno determinisati ograničena ponuda sirove nafte. Sledi nam neizbežan rast cena i ovog energenta u narednim mesecima", mišljenja su ekonomisti iz Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). Kako su naveli u analizi, za razliku od cene električne energije i cene prirodnog gasa, cena nafte ove godine umereno oscilovala - čak je krajem leta cena sirove nafte izražena u američkim dolarima vraćena na nivo s početka godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije ovog meseca objavio da očekuje usporavanje srpske privrede na tri odsto. Međunarodni monetarni fond (MMF) sa svoje strane je ranije u oktobru korigovao rast BDP-a Srbije na 3,5 odsto, dok Svetska banka (SB) očekuje rast BDP-a od 3,2 odsto. U trećem kvartalu je rast BDP-a ove godine jako usporio sa preko četiri odsto na 1,1 odsto krajem septembra.
Kao razloge za usporavanje privredne aktivnosti veće od očekivanog, iz NBS navode ovogodišnju sušu i znatno lošiju poljoprivrednu sezonu od pretpostavljene, smanjenu eksternu tražnju, kao i nastavljen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji. Takođe, zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike.
"Izvršni odbor očekuje da će domaća privredna aktivnost biti usporena i u ostatku ove i početkom naredne godine, a da će nakon toga ubrzati, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu", navela je NBS u saopštenju, ali zasada bez zvanične korekcije očekivanog rasta za ovu godinu.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se osmog decembra.
.webp){kind=icon}
