Vlada Srbije vodi pregovore sa Svetskom bankom (SB) o novom zaduživanju većem od pola milijarde evra, za unapređenje budžetskog sistema, ulaganje u zelenu energiju i reformu finansijskog menadžmenta.
Kako saznaje Bloomberg Adria, pregovori se vode o odobravanju tri kredita, od kojih bi najveći u iznosu od 400 miliona evra bio namenjen za unapređenje ekonomije, društvenog razvoja, smanjenja siromaštva i zelene projekte.
Takođe, srpska vlada planira da se zaduži i za 35 miliona za unapređenje tržišta kapitala. Ova dva zajma trebalo bi da budu ugovorena početkom sledeće godine.
Treći kredit od 75 miliona evra bio bi namenjen za reformu finansijskog menadžmenta.
Kako je direktor kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara rekao, zaduživanje Srbije je održivo, te da je normalno da se vlade u doba krize zadužuju.
"Jedno je zajam za razvojne politike. Podrška državnom budžetu koji se sprovodi u saradnji sa Francuskom razvojnom agencijom i Nemačkom razvojnom bankom. U prvoj fazi to će biti 150 miliona dolara", kazao je on. Zajam je namenjen, kako je precizirao, "ozelenjavanju budžeta, suočavanju sa energetskom krizom i omogućavanju tranzicije na obnovljive izvore energije, i usklađivanje sa EU regulativom".
Drugi kredit o kome pregovaramo pruža podršku za razvoj strategije tržišta kapitala, koje je Ministarstvo nedavno usvojilo.
Lazar Šestović, vodeći ekonomsita iz SB, kaže i da se o ovim kreditima pregovara u okviru fonda od milijardu dolara koji su opredeljeni za Srbiju. Prema rečima svih ekonomista iz SB na konferecniji za medije u Beogradu, zaduživanje u doba krize je normalno za vlade globalno, ali je bitno da država bude na održivoj putanji ekonomskog razvoja, kao i za koje svrhe se ti krediti koriste.
"Srbija ne stoji loše, ali se mora pažljivo razmatrati rast rashoda. Fiskalna politika mora da bude takva da se ne prekorače rashodi", naveo je Šestović, odgovarajući na pitanje o zahtevu Međunarodnog monetarnog fonda da fiskalna politika u Srbiji bude stroža i oštrija. Srbija je u pregovoru sa MMF-om o stanbaj aražmanu u visini od 2,45 milijardi evra, dok je već uzela ranije ove godine milijardu dolara zajma od Ujedinjenih arapskih emirata (UAE).
Bloomberg Adria
Mogući problemi
Srbija se zajmi usled povećane kupovine energenata na slobodnom tržištu, jer je energetski sistem zemlje doživeo havariju posle lošeg vođenja elektrogiganta Elektroprivrede Srbije (EPS). Prema podacima NBS iz avgusta, uvoz energenata iznosio je 3,1 milijardu evra. Ministarstvo energetike je ranije izašlo sa procenom da će ove godine uvoz energenata biti i više od tri milijarde evra.
"Fiskalni deficit može da se značajno uveća i zavisiće od velikih energetskih preduzeća u Srbiji koliki će biti. Energetska zabrinutost je velika za dostupnost struje i gasa, a to ne zavisi od javnim preduzeća u Srbiji. Deficit tekućeg računa je projektovan na oko 10 odsto i može da se uveća zbog uvoza energenata i visokih kamatnih stopa", objašnjava ekonomista SB.
S obzirom na to da je SB, ali i druge međunarodne institucije, upozoravala na lošu organizaciju u javnim preduzećima, navodeći kao v. d. (vršilac dužnosti) stanje, te da bez stalnog i profesionalnog menadžmenta koji bi sprovodio dobru fiskalnu strategiju, ovo stanje predstavlja problem.
"To je samo ogolelo stvari, a u početku je EPS imao dosta svog novca koji nije koristio za investicije, pa su ta sredstva usmerena na kupovinu struje u početku. Ovaj deficit od četiri odsto koji sada imamo zbog uvoza struje bi bio mnogo veći da EPS nije imao toliko novca. Cena uvoza je ogroman balast za budžet", navodi Šestović. "Vlada Srbije završava novi zakon o JP i nadamo se da će se tu uspostaviti neka nova, bolja pravila u poslovanju."
.webp){kind=icon}
