Poslednje tri godine bile su burne za izdavačke kuće i knjižare. Posle krize zbog korone, kada su knjižare deo godine provele zaključane, a dva sajma knjiga su preskočena, usledila je godina obeležena rekordnom inflacijom, kada su skočile cene svega, uključujući i papir, transport, štampanje, a samim tim i knjige i udžbenike.
S druge strane, inflacija je pogodila i potrošače, a posebno roditelje koji su usred vrhunca inflacije u septembru morali svojoj deci da obezbede udžbenike, čije cene ni ranije nisu bile niske.
Izdavačke kuće je novonastala situacija gurnula u dilemu: da li da povećaju cene udžbenika i trošak prebace na roditelje ili da smanje svoje marže.
Finansijski podaci za 2022. godinu još uvek nisu dostupni, ali ako pogledamo podatke o prihodima i neto dobitku od pretpandemijske 2019. pa do kraja 2021, kao i podatke o maržama izdavača koje je objavila Komisija za zaštitu konkurencije, čini se da za ovu delatnost ne bi trebalo previše brinuti.
Najveća izdavačka kuća u Srbiji je izdavačka kuća Klett, koja je tokom prošle godine ostvarila najviši profit i prihod. Prihod Kletta raste iz godine u godinu, a prošle godine je dostigao 22 miliona evra, u poređenju sa 16,8 koji je zabeležen 2020. i 8,8 miliona evra iz 2019.
Ipak, Klett je zbog velikog udela koji zauzima na tržištu udžbenika za osnovnu školu postao predmet ispitivanja Komisije za zaštitu konkurencije. U najnovijoj sektorskoj analizi, Komisija je iznela podatak da cene udžbenika za osnovnu školu u Srbiji nisu elastične, kao i da se radi o visoko koncentrisanom tržištu na kome dominira Klett grupa, koju uz Klett čine i povezani izdavači Freska i Novi Logos.
"U zavisnosti od razreda, udeo najvećeg izdavača udžbenika (Klett) jeste između 50 i 60 odsto, dok udeo sledećeg najvećeg učesnika (BIGZ) ne prelazi 11 odsto", navodi se u izveštaju.
Klett grupa je ostvarila povećanje prihoda od 24 odsto od 2018. do 2020. godine od prodaje udžbenika za osnovno obrazovanje, pokazuje analiza.
Klett nije odgovorio na upit Bloomberg Adrije o tvrdnjama Komisije za zaštitu konkurencije do trenutka objavljivanja teksta.
Depositphotos
Kada se posmatra celokupno tržište udžbenika za osnovnu školu, Komisija navodi da se marže izdavača udžbenika kreću od sedam do 61,8 odsto, dok troškovi proizvodnje čine samo oko 20 odsto maloprodajne cene udžbenika kod svih izdavača.
Kako navodi Komisija, veliki broj izdavača je ukazao na prisustvo nedozvoljenih radnji kada su u pitanju promotivne i druge aktivnosti u procesu izbora udžbenika. Učesnici na tržištu su naveli da pojedine velike izdavačke kuće preduzimaju nezakonite radnje kako bi se njihovi udžbenici uvrstili u nastavni plan i program u što većem broju škola.
"Učesnici na tržištu su naveli da izbor udžbenika često zavisi od onoga što se uz udžbenik nudi pojedincu ili školi i često je uslovljen nezakonitim pritiscima od strane pojedinih grupa ili direktora i prisustvom korupcije", navedeno je u analizi.
Depositphotos
Alek Kavčić, osnivač istoimene fondacije čiji je cilj da obezbedi deci besplatne udžbenike, kaže da je Srbija jedina zemlja u Evropi pored Bosne i Hercegovine u kojoj roditelji plaćaju udžbenike za decu.
On je dodao da u Srbiji postoji "vrlo jak izdavački udžbenički lobi" i da veliki izdavači prave oligopol.
"Korupcija je prisutna ne samo kod Kletta, već kod skoro svih većih izdavača na tržištu. Ako na tržištu nema varijacije u ceni, to je oligopol. Ne bore se kvalitetom, cenom ili smanjivanjem cene proizvodnje, nego se isključivo bore tako da uđu u škole, a kad uđu, imaju monopol na nivou te škole", rekao je Kavčić.
On je dodao da 20 odsto maloprodajne cene udžbenika košta proizvodnja, dok je 60 odsto maloprodajne cene profit izdavača.
U izveštaju Komisija pominje i drugog najvećeg srpskog izdavača po prihodu, Vulkan izdavaštvo, koje je nastalo 2013. godine, a ušlo na tržište udžbenika 2018. godine. Tada je, navodi se u izveštaju, Vulkan započeo pregovore sa poljskom firmom Learnetic, koja je vlasnik platforme za digitalne udžbenike. U oktobru 2018. godine načelno je dogovorena saradnja između društva Vulkan i poljske firme, pri čemu je društvo Vulkan bilo obavešteno da ova poljska firma već sarađuje sa grupom Klett i Kreativnim centrom, ali da ne postoji smetnja i za njihovu saradnju.
Međutim, kako društvo Vulkan dalje iznosi, tokom daljih pregovora dobili su obaveštenje od poljske firme da je sa njima kontaktirala Klett grupa i zapretila da će prekinuti saradnju sa njima u svim ostalim zemljama u kojima posluju ukoliko sklope ugovor sa Vulkanom, pa je Vulkan bio primoran da uspostavi saradnju sa drugim vlasnikom digitalne platforme. Inače, prema podacima Komisije, Vulkan je 2020. godine na tržištu udžbenika za osnovne škole činio između pet do 10 odsto tržišta, kao i BIGZ i Data Status.
Inače, druga najveća izdavačka kuća po prihodima u 2021. takođe beleži uvećanje prihoda. Prihod Vulkana je prošle godine iznosio 10 miliona dinara, u poređenju sa 8,5 iz 2020. Ipak, njihov profit je skoro četiri puta manji nego 2020. godine.
Republički zavod za statistiku pokazuju da su knjige poskupele za šest odsto, a novine i časopisi za 35,4 odsto u odnosu na prošlu godinu. Zbog toga su izdavači već povećali cene udžbenika i knjiga usled nagomilanih troškova i prevalili ih na kupce.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...