Ovogodišnji 68. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu ponovo je okupio ljubitelje pisane reči, autore i izdavače iz cele zemlje. I dok posetioci tragaju za novim naslovima i popustima, iza kulisa se vodi borba za tržište koje je, uprkos bogatoj produkciji, veoma malo i zahtevno.
Na srpskom izdavačkom tržištu ima svega, od izdavača koji su fokusirani na beletristiku, stručnu literaturu i istorijska izdanja, do onih kojima su u fokusu udžbenici za osnovnu i srednju školu i knjige za decu. Za profit na malom tržištu bori se 1.661 kompanija registrovana za delatnost izdavanja knjiga.
No, isplativost u toj branši danas umnogome zavisi od toga čime se izdavač konkretno bavi. I dok se neki bore za čitaoce i svaki prodat primerak romana, na vrhu piramide su i dalje oni koji se oslanjaju na obaveznu literaturu. Udžbenici i školski priručnici donose izdavačkim kućama najveće prihode, jer potražnja nikad ne prestaje: svaki septembar donosi novi talas učenika, a roditelji, hteli to ili ne, otvaraju novčanike.
Opširnije
Britanska biblioteka čuva 90.000 naslova iz bivše Jugoslavije
Britanska biblioteka danas poseduje jednu od najvećih kolekcija balkanskih knjiga u svetu, sa više od 90.000 naslova i 300.000 časopisa iz prostora bivše Jugoslavije. Ali prevodi naslova na engleski jezik ostaju retki i teško dostupni.
20.09.2025
Srpski čitalac između polica i ekrana: fenomen BookTok zaludeo mlade
U Srbiji, kao i u većem delu Evrope, žene i starije starosne grupe čitaju češće nego mladi i osobe muškog pola.
20.09.2025
Šta čitati ove zime? Bill Gates donosi predloge za praznike
Bill Gates svake godine preporučuje knjige koje su ga inspirisale.
29.12.2024
Među 10 izdavača koji su prethodne godine ostvarili najveće prihode, čak sedam se bavi pretežno prodajom udžbenika, lektira ili knjiga namenjenih najmlađima (Klett, Data Status, Bigz Školstvo, Eduka, Kreativni centar, Prima, Publik Praktikum). Na listi top 10 po poslovnim prihodima visoko su se pozicionirali i Laguna i Vulkan, koji su usmereni na beletristiku, i u tom segmentu zajedno drže između 50 i 55 odsto tržišta.
Ivan Dabetić, kreativni direktor izdavačke kuće Librum, za Bloomberg Adriju kaže da, iako je tržište knjige u Srbiji izrazito malo i nestabilno, sa ograničenim brojem čitalaca i niskom kupovnom moći stanovništva, izdavanje knjiga može biti isplativ posao, čak i ako poslovanje nije usmereno na izdavanje udžbenika.
"Dokaz za to su velike kuće poput Makarta, Lagune, Booke, Finese ili Kontrasta, da se ne isplati, ne bi opstajale toliko dugo. Međutim, činjenica je da je poslovanje u Srbiji izuzetno teško. Srbija ima najniže cene knjiga u Evropi, prosečna cena iznosi između 1.200 i 1.500 dinara, odnosno oko 10 evra, dok su u većini evropskih zemalja knjige u proseku 25 do 35 evra", pojašnjava on.
Kako kaže, najveći problemi sa kojima se izdavači u Srbiji suočavaju proizilaze iz kombinacije ekonomskih, sistemskih i tržišnih ograničenja.
"Cene papira, štampe i distribucije konstantno rastu, dok izdavači ne mogu značajno povećati maloprodajne cene jer bi time dodatno smanjili potražnju. Distributivni lanci i knjižare uglavnom uzimaju visoke rabate, neretko i preko 50 odsto, što dodatno smanjuje profitnu maržu izdavača", objašnjava on.
Nekada je Srbija bila treća čitalačka nacija u Evropi, odmah iza Velike Britanije i Nemačke, po broju kupljenih knjiga po glavi stanovnika. Nažalost, u poslednjih pet godina pad kupovne moći stanovništva, naročito posle pandemije, značajno se, kaže Dabetić, odrazio i na prodaju knjiga.
Depositphotos
Može li se od pisanja živeti
Ina Poljak, psiholog i pisac, koja je svoju prvu knjigu "Dobar momak" objavila početkom ove godine, u izdanju beogradske Lagune i koja je štampana u tiražu od 2.000 primeraka, na pitanje isplati li se biti pisac u Srbiji, odgovara:
"Ako pitaš mene, definitivno ne može, jer se od pisanja knjiga u Srbiji ne može dobiti ni jedan manji džeparac. Ali ljudi, mislim, ne ulaze zbog zarade u celu tu priču. Koliko ja znam, u Srbiji niko ne živi od pisanja. Da li to važi za one koji su najveće zvezde, koji prodaju najveće tiraže, ne znam. Imala sam prilike da pričam i sa nekim britanskim autorkama. Tamo je sve uređeno mnogo drugačije - imaju književne agente, potpisuju ugovore, dobijaju ogromne avanse od svojih izdavača. Kod nas ništa od toga ne funkcioniše i sve je, po mom mišljenju, mnogo lošije nego što bi smelo da bude. Ja, konkretno, dobijam procenat od svakog prodatog primerka."
Kako posluju izdavači
Analiza poslovnih rezultata deset najvećih izdavača u Srbiji za 2024. godinu pokazuje zanimljive trendove u pogledu prihoda, profitabilnosti i strukture poslovanja.
Na vrhu liste nalazi se Klett DOO Beograd, sa prihodima od preko 2,5 milijarde dinara i impresivnom bruto maržom od 44,1 odsto, što ukazuje na visoku efikasnost u kontroli troškova i snažnu tržišnu poziciju. Ipak, uprkos visokim prihodima, neto rezultat iznosi 134,5 miliona dinara, što znači da veliki obim poslovanja ne znači proporcionalno i veći profit.
Slična priča je sa Vulkan izdavaštvom, koje je zabeležilo prihode od 1,6 milijardi dinara, ali sa znatno nižom bruto maržom od 17,5 odsto. Neto dobit od 114,5 miliona pokazuje da veći obim može nadomestiti manju efikasnost.
Zanimljiv kontrast daje Laguna DOO Beograd, koja sa prihodima od 1,15 milijardi dinara ostvaruje neto dobit od 164,5 miliona dinara. Iako ostvaruje manje prihode od Vulkana, Laguna beleži veću dobit zahvaljujući boljoj kontroli troškova i fokusiranju na profitabilne segmente tržišta. Očigledno je da Laguna od svog konkurenta ima održiviji poslovni model, sa relativno visokom bruto maržom od 28,84 odsto.
Na sredini tabele nalaze se izdavači Data Status i Bigz Školstvo, koji se kreću sa prihodima oko 500-600 miliona dinara, ali sa znatno nižim bruto maržama od 15-16 odsto, što se odražava i na neto rezultate. Ovi izdavači pokazuju da niži obim i niža profitabilnost predstavljaju izazov za stabilnost i rast, posebno u segmentima gde su troškovi proizvodnje i distribucije visoki.
Manji izdavači, poput Darko Vukašinović PR, Publik Praktikum, Eduka i Kreativni centar, pokazuju različite strategije poslovanja. Na primer, Eduka, sa prihodima od 354 miliona dinara, postiže visoku bruto maržu od 33,82 odsto i neto dobit od 73,9 miliona, što ukazuje da ovaj izdavač ima fokus na kvalitetniji, ali skuplji segment tržišta. S druge strane, Vulkan Štamparija, sa prihodima od 272 miliona dinara i niskom bruto maržom od 7,65 odsto, ukazuje na ograničen prostor za rast i profitabilnost.
Analiza poslovnih rezultata pokazuje da visoki prihodi ne garantuju proporcionalnu neto dobit, već da su ključ uspeha kombinacija kontrole troškova, efikasnog upravljanja i pozicioniranja na tržištu. Izdavači koji uspešno balansiraju ove elemente, poput Kletta i Lagune, ostvaruju najstabilnije rezultate.
.webp){kind=icon}
