Veliki rast cena koji je pogodio svet u prethodnih nekoliko meseci potrošači najviše osećaju kroz rast cena hrane, koja je u Srbiji poskupela čak za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Zbog toga je kupovna moć opala, pogotovo onih sa manjim primanjima koji veliki deo prihoda izdvajaju za hranu.
Građani su se, usled krize troškova života, okrenuli ka jeftinijim opcijama u marketima - popustima, akcijama, kuponima i aplikacijama, koje u poslednje vreme postaju sve popularnije među kupcima.
Trgovinski lanci su imali različite odgovore na svetsku krizu - neki su uspeli da iskorite situaciju i privuku kupce, dok su drugi višim cenama možda i uspeli da pokriju gubitke. Tako je, recimo, britanski trgovinski lanac Aldi saopštio je da je uspeo da privuče oko 1,5 miliona dodatnih kupaca u poslednjih 12 nedelja zbog nižih cena koje nudi. Inače, Aldi je nedavno postao četvrti najveći britanski trgovinski lanac i tako izbacio Morrisons na tog mesta, što je primoralo Morrisons da snizi cene za 150 proizvoda koji se najčešće kupuju.
Opširnije
Kako se Španija i Britanija bore protiv rasta cena hrane
Španija se nada ograničenju cena hrane, radnici u Britaniji štrajkuju
19.09.2022
Hrvatska ograničava cene energije i hrane, mleko i meso jeftinije nego u Srbiji
Paket mera koji je vlada donela iznosi skoro 21 milijardu kuna.
08.09.2022
Hrana u Srbiji za godinu skuplja više od 20 odsto
Potrošačke cene porasle su za 13,2 odsto u avgustu, a hrana je u poslednjih godinu dana poskupela za više od 20 odsto.
12.09.2022
Ni Španija nije izuzetak kada se radi o ogromnom procentualnom povećanju cena hrane, pa je zato ministar za zaštitu potrošača Alberto Garzon upozorio da će supermarketi morati da preuzmu na sebe deo poskupljenja - ili da rizikuju da izazovu bes kupaca. On ih je pozvao da privremeno zamrznu cene nekih osnovnih prehrambenih namirnica, kao što je uradio maloprodajni lanac Carrefour. Taj supermarket potrošačima nudi korpu od 30 osnovnih prehrambenih artikala za 30 evra. Ipak, rivalski lanci tvrde da smanjenje marže već odražava trud kompanija da smanje cenu proizvoda,ali bi mere vlade mogle da dovedu u pitanje zakonitost bilo kakvog sporazuma o ograničavanju cena.
Hrvatski Konzum nedavno je zaključao cene sto proizvoda iz osnovne potrošačke korpe. Pod time Konzum podrazumeva proizvode koji nisu ranije obuhvaćeni odlukom Vlade o kontrolama cena određenih prehrambenih proizvoda.
Depositphotos
Slovenačka vlada donela je malo drugačiju meru: oni su objavili onlajn korpu hrane u okviru koje se prate cene 15 osnovnih grupa namirnica u slovenačkim trgovinama, pa građani mogu da ih uporede i da se odluče za najjeftiniju ponudu. To će, zauzvrat, podstaći lance da smanje cene proizvoda da bi bili konkurentni na tržištu.
Slovenački trgovci su i ranije u javnosti napominjali da su preduzeli neke mere da bi smanjile krizu. Iz Spara su, na primer, izjavili da je inflacija u Sparu skoro upola manja od rasta cena hrane u Sloveniji. U međuvremenu, zaposleni u Hoferu s su dobili su jednokratni "inflatorni bonus" od 200 evra, pišu naše kolege.
Nešto slično aplikaciji slovenačke vlade već postoji u Srbiji, mada u privatnoj režiji. Naime, veb-sajt Cenoteka.rs izlistava cene proizvoda širom najvećih prodavnica u Beogradu, pa Beograđani mogu da uporede koliko konkretan proizvod košta u Tempu, Maxiju, Disu, Rodi, Univerexportu, Idei, Lidlu, Aksi i PetSportu.
Depositphotos
Međutim, deluje da supermarketi u Srbiji nisu doneli nove mere usled krize troškova života, bar ne kao što su to uradile njihove kolege širom sveta.
Tačno je da su bili prinuđeni da se odreknu dela marži na neke od ključnih životnih namirnica, kao i da se pojedini suočavaju sa nestašicama određenih artikala kojih povremeno nema na rafovima zbog ograničenja cena koje je uvela vlada. Ipak, stiče se utisak da nema pravog koraka unapred sa strane trgovaca koji bi na neki način olakšao svakodnevni život kupaca čiji novac praktično iz dana u dan vredi manje.
Kompanija Delhaize, koja posluje kroz brendove Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop & Go, tvrdi da "ima više od 800 artikala privatnih robnih marki obeleženih plavim cenama i akciju Pčelica". S druge strane, nemačka kompanija Lidl navodi da potrošačima nudi "najpovoljniju potrošačku korpu, po pristupačnim cenama", dok Univerexport tvrdi da "u svakom trenutku ima 3.000 artikala na akciji i poseban popust za penzionere". Lancac Mercator S, inače deo Fortenova grupe kao i hrvatski Konzum, nije odgovorio na naše upite o novim merama. Nismo dobili odgovor ni od kompanije Aman, koja je 2021. zauzela četvrto mesto po prihodima trgovinskih lanaca, kao ni od petoplasiranog Gomexa.
Dok sve te kompanije nude različite popuste kroz različite akcije, deluje kao da su krupniji potezi poput onih širom Evrope i regiona izostali. Vlada Srbije je ranije obavezala sve trgovinske lance na ograničenja cena osnovnih životnih namirnica, koje su još uvek na snazi.
Inflacija je znatno uticala i na plate zaposlenih u marketima, a posebno na kupovnu moć prodavaca sa tradicionalno niskim platama.
Odgovori kompanija o platama zaposlenih uglavnom nisu bili precizni. Kompanija Delhaize je navela da su osnovne zarade za zaposlene u trgovinama od januara do danas porasle od 10 do 30 odsto, u zavisnosti od pozicije. Njihov konkurent Lidl je u martu povećao plate prodavcima 10 odsto, a sa avgustovskom platom je uplatio i jednokratni novčani podsticaj timu u prodaji i logistici. Treći najveći trgovinski lanac Univerexport naveo je za naš medij da plate jesu povećane od početka godine, ali da zbog individualnih karakteristika svakog zaposlenog ne mogu dati tačne procente o povećanju.
.webp){kind=icon}
