Rakija – piće luksuznije od viskija, ali bez pravog marketinga

Teško se može naći slavlje u Srbiji na kom se neće izustiti "daj da probaš ovu moju domaću". Mnogi će tvrditi da nema te kupovne rakije koja može parirati onome što pravi njihov rođak sa sela, ali proizvođači rakije i stručnjaci za destilate se slažu da je potrebno urediti tržište rakija kako bi se obezbedio kontinuitet kvaliteta proizvoda, ali i da cena može, ali ne mora da znači kvalitet.

"Ukupno je dosta loš nivo kvaliteta na našem tržištu", kaže za Bloomberg Adriju dr Ivan Urošević, potpredsednik Upravnog odbora Saveza proizvođača rakije Srbije. "Često se desi da destilerija jedne godine izbaci odličnu rakiju, a da posle ima problem kontinuiteta u kvalitetu proizvoda. To se desi kada proizvođači ne odmere dovoljno dobro svoju snagu, tržište ih povuče pa onda kvalitet pati jer kupuju rakiju od drugih kako bi odgovorili na tražnju."

Proizvođači smatraju da je velika šteta što je to slučaj jer je rakija kompleksniji i zdraviji proizvod od drugih, popularnijih destilata poput votke i viskija.

"Rakija je mnogo kvalitetniji proizvod od viskija", objašnjava Milan Bosiljčić iz destilerije Bosiljčić, koja je sa promocijom svog proizvoda počela tek pre par meseci iako rade na svojoj rakiji od 2000. godine. "Destilacija rakije je čistija, skuplja i zdravija", dodao je, napominjući da se ovaj tradicionalni srpski destilat u osnovi sastoji od čistog voća.

Jaka alkoholna pića dele se na voćne, žitne i biljne destilate. Dok su rakije voćni destilati, viski, votka i džin su žitni destilati. Njihove sirovine su znatno jeftinije, a često je ili sam proces proizvodnje kraći (kod votke i džina) ili se proces starenja može ubrzati, što se radi sa nekim viskijima te se mešaju odležali i novi viski.

Bloomberg Adria

Uprkos tome, viski je elitno i svetski poznato piće, a rakija tek treba da pronađe svoje mesto na svetskom tržištu.

Srpski brend

Čak 70 odsto roda šljiva u Srbiji ide u proizvodnju šljivovice, najzastupljenije rakije na tržištu, a Srbija se već godinama nalazi među najvećim svetskim proizvođačima šljive, ukazujući na ogroman potencijal te grane poljoprivrede. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) iz 2020. godine, više šljiva od Srbije proizveli su samo Kina, Rumunija, Iran, Čile i Francuska – države sa znatno većim teritorijama.

Upravo zbog toliko velikog roda šljive na godišnjem nivou, stručnjak za destilate i menadžer bara u Josephine bar & restaurant Vladimir Simić smatra da domaći proizvođači treba da se usredsrede na autohtone sorte šljive poput požegače ili čačanske lepotice.

"Da bi se rakija probila na svetsko tržište onoliko koliko zaslužuje, nije potrebno mnogo. Rakija je, dokazano, među najkompleksnijim svetskim pićima i može da stane rame uz rame sa najboljim konjacima. Ono što je potrebno je da podignemo kulturu i svest o ispijanju rakije pre svega u Srbiji, kako bismo imali više znanja koja možemo da prenesemo i na svetsko tržište", naveo je Predrag Kričković iz Akademske rakije.

"Ostaje problem nelegalne proizvodnje i trgovine", naznačava Urošević, ali prema njegovom mišljenju, situacija na tržištu se polako menja te raste broj kupaca koji uzimaju u obzir kupovinu rakije u zvaničnoj prodaji.

"Šljivovica je zaštićena kao srpski brend, ali ne smemo zapostaviti nivo kvaliteta", dodaje Bosiljčić i napominje da država mora da pomogne destilerijama u promociji proizvoda na svetskom tržištu. On veruje da postoji veliki potencijal za izvoz jer veoma mali broj država proizvodi rakiju. Praveći paralelu sa vinarstvom, Bosiljčić smatra da je ta grana neopravdano razvijenija kod nas od proizvodnje rakije jer se vina proizvode svuda na svetu, dok Srbija ima istinsku prednost u sferi rakija.

"Potrebno je da država stane iza proizvođača i zaštiti ih, pruži im mogućnost za napredovanje i razvoj, a ne da ih sputava nametima i ograničenjima", dodaje Kričković. "Rakija treba da bude piće kojim ćemo se ponositi i sa kojim ćemo izaći u svet i prezentovati ga na najbolji mogući način, kao što su Francuzi uradili sa konjakom, Italijani sa grapom i slično", kaže on.

Kvalitet je ključan, ali koliko treba da košta rakija?

"Cena i kvalitet na našem tržištu nisu usko povezani“, tvrdi Simić. „Imate lepo upakovane rakije koje su prosečne ali skupe zbog flaše." On naglašava da u Srbiji već za 30 evra može da se nađe fantastična rakija, ali da su skromnije "ambalaže i etikete savladali uvoz flaša iz Italije."

Više manastira u Srbiji proizvodi svoje rakije u skromnim ambalažama, a i neke destilerije ne jure za ekskluzivnim pakovanjima. S druge strane, ima onih koji prvo gledaju etiketu i flašu, pa tek onda ono što je unutra.

Prema rečima Uroševića, za dobru rakiju potrebne su tri stvari: sirovina visokog kvaliteta, higijena, i pokretanje tehnoloških procesa kada im je vreme – jer se kvalitetno voće može upropastiti ako se ne započne fermentacija čim šećer pređe u alkohol.

Depositphotos

Istovremeno, Bosiljčić upozorava da ima raznih mešavina na tržištu. "Dunja je trend sada, ali toliko dunje nema u celoj Srbiji", kaže on i dodaje da se najverovatnije u mnogim rakijama od dunje nalaze jabukovača ili loza uz aromu dunje. Komentarišući cene, Bosiljčić smatra da rakija mora biti skuplja od votke i viskija i dodaje da se namerno odlučio za jače cene kako bi proizveo što kvalitetniji proizvod.

Najjeftinije rakije i votke moguće je naći u Srbiji već za nešto ispod 800 dinara u velikim lancima, ali u specijalizovanim radnjama je malo drugačija situacija. Tako, tri najjeftinije rakije u flašama od 0,7 l u ponudi specijalizovanog sajta Enoteka Premier u proseku koštaju 1.140 dinara, dok tri najjeftinije votke od 0,7 l u proseku koštaju 1.470 dinara, s tim da najjeftinija košta 1.460 dinara.

Najskuplje i najhvaljenije rakije

Redakcija Bloomberg Adrije napravila je uporednu analizu cena rakija u Srbiji i iz toga izdvajamo nekoliko najskupljih, ali i najzanimljivijih rakija.

Neke rakije moraju imati jače cene zbog sirovina jer, primera radi, za litar rakije od maline potrebno je neverovatnih 16 kilograma malina, tvrdi Simić. Poređenja radi, za najkvalitetnija ekstradevičanska maslinova ulja proizvođači koriste do osam kilograma maslina za dobijanje jednog litra ulja.

Uprkos tome, maline nisu najskuplje na tržištu, već su to najčešće šljivovice jer sve više proizvođača aktivno radi na tome da izjednači status šljivovice sa viskijem ili konjakom.

Tako je najskuplja rakija na domaćem tržištu ekskluzivna serija iz destilerije Zarić, Zarić Kralj od 0,7 l, koja košta 76.225 dinara u W&P Vinoteci. Ona se u prodaji nalazi među rakijama, ali postoji mala začkoljica. Zarić Kralj je destilat pravljen kao diplomski rad tehnologa ove destilerije i otvoreno je za diskusiju da li je on stvarno rakija ili je konjak ili nešto treće jer ga je teško uporediti sa bilo čim na tržištu. Ta destilerija ga sama opisuje kao jedinstveni konjak od šljive zlatno-ćilibarske boje koji se dobija od vina pruvin (koji se dobija od kupaže šljiva trnovače, crvene ranke i požegače).

Druga najskuplja rakija na tržištu je 12 godina stara Uteha naša Protkol 12 godina od 0,7 l, za koju je potrebno izdvojiti 31.200 dinara, zatim dolazi Srpska Trojka Vekovna Šljiva od 22.680 dinara i na kraju Bosiljčić Šljiva Ekscelencija 15 sa cenom od 20.580 dinara.

Osim onih sa najvišim cenama, treba spomenuti i one najekstravagantnije te dolazimo do Akademske rakije koja se pravi sa listićima 23-karatnog zlata. Rakije sa ovim luksuznim dodatkom, koje su odležale pet godina, prema njihovom sajtu, koštaju 6.500 dinara. "Mi smo želeli da budemo jedinstveni. Ideju smo pronašli u ekskluzivnim ruskim votkama koje su sadržale listiće 23-karatnog zlata, pa smo pomislili zašto to ne bismo probali i sa rakijom", naveli su iz te destilerije. "Ispostavilo se kao odlična ideja i rakije sa 23-karatnim zlatom su nam postale osnova poslovanja."

Koliko rakija leži, bitno utiče na njenu cenu jer je teže predvideti finansijsku isplativost proizvoda koji će se prodavati tek za 15 godina. Ovo je posebno komplikovano za destilerije koje tek počinju sa radom jer moraju čekati više godina pre nego što mogu da predstave na tržištu svoj najkvalitetniji proizvod. Rakija se može da odleži i godinu, dve ili tri, ali na kraju krajeva, one najkvalitetnije – od kojih ne boli glava, kažu stručnjaci, najčešće moraju malo duže da odleže.

Naša redakcija pitala je više ljudi iz struke da izdvoje rakije za koje oni smatraju da su najkvalitetnije (a da ih oni ne proizvode) i interesantno je da se niko nije zaleteo za najskuplje rakije na tržištu. Destilerija BB Klekovača iz Bajine Bašte koja se specijalizuje za klekovaču (šljivovicu sa dodatkom bobica kleke), dobila je posebne pohvale, zajedno sa destilerijom Hubert1924 i destilerijom Tok. Ostale destilerije koje su među omiljenima su Zarić, Stara pesma i Manastir Kovilj.